Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Захвата тама јабуку родну с гране постања: раколи Зло се, извија лозу, хвата се храста, корење жили; славујно слави метаморфозу замисли Прве - рачва се, сили.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
снова у наизглед разумној глави и раздели многа обећања од којих се нико не трезни веселост се жарила у свакој жили колено трзало низ обронке преци су враћали венце једино добро беху метле које снажно расту на свакој њиви.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Пун снега, нахерен ко торањ у Пизи: Чкиљим кроз замрзло окно мога вида. Крвна булко, што си цветала у жили, Куд то цвет свој расу у љуспице леда? Нога би да крене — ал јој санта не да. У белу ме неку пустињу сакрили.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
чешљугара и сеница, шум мрава по сувом шушкору, дуго тајновито далеко појање кукавице, да лежим са главом на дебелој жили онога дрвета и да будем миран, спокојан и подмирен од света који остављам, да знам тога тренутка да се од њега
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Заграмзио за животом и одмором тако рећи мртав старац, и завеза се тврд и хладан чвор на најпунијој жили младог човека. Старац срдито уздрхталих образа ћути, али као да хоће да каже: Е, тако сад знаш!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« »Ала би се ја једила!« Јошт смо ми срећни, господичне, што се знамо помоћи. Тако нашу Ђулу зовемо ми Јули, или Жили; Мару Мари, Мими и проче; ал’ кукавна Чимпеприч?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И сви пију, пију, И види се како дамари им бију Испод знојна грла у набреклој жили. Сморне очи дижу и нагињу ведра, Просипа се вода и на гола недра, Почађала, цури...