Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Без речи, улази Дробац. Упркос великој врућини, обучен је у сукнене чакшире и гуњ. Носи опанке. Маше волујском жилом.
Мораћу још једном да перем иза њега! ВАСИЛИЈЕ: Овим их туче? ГИНА: Туче чим стигне! И тољагама, и ногама! Ал овом жилом највише! Од ње највише и боли, усеца се до коске! ВАСИЛИЈЕ: Да га сретнем на улици, мислио бих да је обичан сељак!
ДРОБАЦ: Ја не саслушавам. Ја само помажем. ГИНА: Како помажеш? Батином? Овом жилом? ДРОБАЦ: Не дирај ми ту жилу, кад ти говорим! СИМКА: Секула није ништа скривио!
И да те одведе... ДРОБАЦ: Куда? СОФИЈА: Не знам! (Дробац, са стручком видове траве и волујском жилом, одлази лево, према води. Са десне стране, на сцену улазе Дара, Томанија, Гина и Благоје.
Обесио се на Татинцу, о неку крушку! Једна велика јерибасма, рађа по вагон! Обесио се оном жилом, којом је тукао! А у руци му нашли видову траву! Не чују... (Светлост се полако гаси) Завеса Крај Јелова Гора, 6.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Изишао је из забрана опијен влагом њеног млека. Долина између два венца, прорезана мутњикавом жилом Мораве, сва се утисну у раширене очи, а меке јагодице прстију пређоше по неуштрошеној нежности.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ропац, стропошта низ камене степенице што се спуштају у мрачан ходник дуж ћелија; онда шљискави одјеци удараца жилом па понова зачу гласним изговором: — Неполитички, прости кривци.
Онда су га свукли и по голом телу, докле га је неко држао за гушу, тукли мокрим ужетом, даскама, жилом, ногама и песницама, а он најпре урликао од бола и кад су му везали камен за мошнице, пустио страховит крик и чинило
А једне ноћи док су сви ћутали и крвав зној разливао се по кожи, зачула се опет она реч „политички“, па ударци жилом, узбуђени крици, врисак, болно стењање и нека необична ларма у ходнику.