Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
117. Кроз аљину ону лаку Он осети месо врело, Он осети жилу сваку, Е јој дркта кроз све тело, Он осети близу лица Ону јару од усница. 118.
У крају сад је, али ди је она? Код извора је, тако Милан мисли. Лађицу веже за жилу од врбе, Прекрасно које реке брега ресе, И скаче потом из ње напоље, Прескаче јарак у гај који прати; У гају сад
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Носи опанке. Маше волујском жилом. Прилази, без речи, пумпи за воду, наслања на њу волујску жилу, пумпа, пије воду из руке, умива се, брише лице шајкачом. Одахне.) ДРОБАЦ: Вјешо сам оне лешеве на Житној пијаци.
Зато сам Дробац! И немо то да ми не упамтиш за идући пут! (Излази десно. Крај пумпе је заборавио волујску жилу.) ГИНА: Тако увек, ни добардан, ни довиђења, ништа! Дође ко теле, оде ко теле! И не чујеш га у оним опанцима!
(Потирачом пере калдрму) ВАСИЛИЈЕ: Да човек не верује!... Погледајте, заборавио је волујску жилу! ГИНА: Значи, вратиће се! Мораћу још једном да перем иза њега! ВАСИЛИЈЕ: Овим их туче? ГИНА: Туче чим стигне!
БЛАГОЈЕ: Гино, завежи, или ће да ради ова жила! ГИНА: Ајде, узми је, то ти и приличи! Узми Дропчеву жилу, Дропчева слико и прилико! Ајде, ударај мајку свога сина, ударај! Одбрани ону успаљеницу белосветску!
Сваки је секунд драгоцен! (Сви одједном ућуте: улази Дробац) ДРОБАЦ: Заборавио сам жилу. Овден сам неђе оставио жилу. Ђе ми је жила? Зове ме Мајцен на дужност, кад ниђе жиле!
Сваки је секунд драгоцен! (Сви одједном ућуте: улази Дробац) ДРОБАЦ: Заборавио сам жилу. Овден сам неђе оставио жилу. Ђе ми је жила? Зове ме Мајцен на дужност, кад ниђе жиле! Ја сам без оне волујске жиле ко без руке!
ДРОБАЦ: Ја не саслушавам. Ја само помажем. ГИНА: Како помажеш? Батином? Овом жилом? ДРОБАЦ: Не дирај ми ту жилу, кад ти говорим! СИМКА: Секула није ништа скривио! ГИНА: Зар ћеш о невино дете крвавити руке?
СОФИЈА: Чиме? Чекићем? Будаком? Иглом и концем? Пекарском лопатом? ДРОБАЦ (покаже волујску жилу): Ево чиме! СОФИЈА: Ти си кочијаш! ДРОБАЦ: Батињаш. СОФИЈА: Шта? ДРОБАЦ: Батињаш... Батињам људе...
Човек, а завидим вашки што је ваш! Па је ли то човек? СОФИЈА: Ако мислиш да будеш човек, баци ту жилу! Баци је у реку, шта чекаш? ДРОБАЦ: Не могу! СОФИЈА: Не можеш, или не смеш, или нећеш?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
де! Отац још није отишао. — Дај жилу! — чу се из собе Томчин крупан глас. Слуга брзо алату пребаци преко седла гуњу и бисаге.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Иначе, вели, има неке мајсторије. — Хоће, хоће поганац, знам ја њега... Сваку ће жилу да истегне, свако парче меса да пребије, па после не ваљаш ни Богу ни ђаволу...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Изводим их на месечини по овом чичварју као јариће. Скачу око мене по целу ноћ као ланад са жиле на жилу огромних букава. Сви, и Турци и Срби.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Буди свесан! Гле, крвав си, модар, блед. „Ујео ме голуб бесан, Па му пуштам крв на мед.“ Дај ми руку да опипам Жилу како бије. — „Хе! Немам руке: њоме сипам Белу клетву поврх ње.“ Ал’ кад плачеш што се смијеш?
Разумеће листак свежи Сваку жилу својег стабла, Спајаће нас електрика — Електрика наших срцâ — И без жице и без кáбла.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, зар је то важно? Поданици нису дукати! За дукате је потребно пронаћи златну жилу, а деца не престају да се рађају.