Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И отечество уж, ненавидит, ибо в њем бољшој тут мње завидит, жит в том не даја, всјуду гоњаја опшчој Зоил, опшчој Зоил. Ах, бједа моја, бједа повсјуди!
И се печално нужно јест тужит что свјет великој, а мње нигдје жит; куда ли појду, попаду в бједу у всјех људеј, у всјех људеј.
„В ину гору одлетају, гнездо ново да сплетају, — тамо намјерају.“ Прискорбна горлице! Кто тја одгоњајет, здје жит возбрањајет? Одвјешчај на сије! „Хишчни копци и јастреби, сњедајушчи и огреби тии одгоњајут.“ Прискорбна горлице!