Јакшић, Ђура - ПРОЗА
тврде људи да је мађистрат позајмио од неких белгијских капиталиста новаца, много новаца, па да су за те новце купили жита и брашна и да ће раздавати сиротињи, како би је од глади сачували!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| 72 Чврчак и мрави Чврчак дође у зимње доба к мравом, молећи их да му узајме које зрно жита да се прехрани и да од глади не погине. Питају га мрави: „Што си летос чинио?” — „Свирао сам,“ каже. — „Свирао си?
земље за орање, гди више него половина народа по неколико месеци гладује и с којекаквим корењем живи: кад му оно мало жита доспе, навале не само домаћи него и са страна калуђери и фратри, и с гувна разграбе му храну.
дочепа времена, оде у старчеву башчу злато саспе у торбу, а котао напуни шљунака, затрпа га брже боље, пак испод жита, ником ни речи.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Колико ти мукама треба, толико дисао! з. На свим ти путевима оклопници осванули! Ујахали у твоја жита! у твоју постељу! у твоју цркву! Све твоје дигли на тебе! Све хајке на твој траг! Сва зла на твоја добра!
Разваљена кола, бачве, противколци, пун коњске и људске мокраће и газе завичај; и пламте још амбари пуни жита и мишева; некошена трава, труне грозд на грани, зрно у махуни, а пет сељака, забачених глава, лежи, у хладу јабука,
б. Теби, лето загушљиво пуно жита и муња, вама, брезо и шљиво, јесени пуна плотуна, вама, хлебе и вино, вама, мудра искуства, и теби, домовино
ИВ ЧИТАЛАЦ НА РАЈЦУ Крушке, с криве крушке усред жита, жуте му се на плавом тањиру. А он неку белу књигу чита, са скакавцем на сламном шеширу!
Донео си нам семе вина, семе жита, ал нема ко у земљу да га баци! Написао си, ал нема ко да чита, знак у коме се сабирају сви знаци!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
његови стари причали, а он није запамтио: — Кад су саме спа’ије с царским бератима у Србији биле, узимали су од сваког жита, кроме ситне проје, десету оку; на ожењену главу узимали су по један грош, и то се звало главница, и баштеницу 20 пара
Колубаре и Тамнаве, где годе ноће по једно говече закољу, а село им мора ̓лебац намесити, одакле по неки товар жита понесу, јербо су, каже, имали у планини Кљештевици збег.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио. — Продао сам мало жита и вуне... Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.
Нека га кад је толико навалио! Он им рече да му само спреме доста жита да воденица сву ноћ меље, а за њега нек се не брину. Зарожани се разиђоше, сумњиво машући главом и слежући раменима.
Страхиња наложио у воденици ватру. Једну врећу жита сасуо у кош, две му стоје спремне. Изиђе још једном те разгледа да ли је добро око жлеба, укарари камен да ситно меље,
Месиће од ње чесницу, колач за крсно име. Најлепше је брашно од старога жита. — Само ако добро роди — рече Огњан. — Знаш и сама, нано, да нам је ова њива понајтакша...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
МРАК Иде ред црних јабланова Сву ноћ кроз мрачно поље жита. Крај пута негде хукну сова, Месец се јави иза рита. Мрак тече густ кроз црну драчу; Таласић клизну испод граба.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— И добро је и не ваља, драги суседе — вели поп Ћира — што је тако понела година. Жита пуни амбари, а котарке очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Драго нам је. Па како код вас, пошто рана? — Скаче. — Тако и овде. Камо среће да сам пре два месеца жита накуповао, могао сам досад најмање две хиљаде хаснити. Сад се два трговца уздуж и попреко разговараше.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
У тесној собици, на поду, вечера је била спремна: мед, ораси, смокве, бонбоне, сардине, маслине. У ситу је било жита. На столу је дрхтала мала дојана свећица. Један крај бадњака штрчао је из пећи.
Африка
Радило се у пољу, и ја сам рекао да се од мене не очекују велике помоћи, јер сам хтео само да гледам, а прашину од жита не трпим. Мала је радила и, пролазећи поред мене, стално ме гледала.
Пут од Бамака до Бадумбеа је велике лепоте. Велика жута трава саване, златна као наша зрела жита, али толико виша и крупнија, њише се између џиновских грчевитих стабала фромажеа који ће се ускоро крваво распевати.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она, потрча узбрдо, а капетан виде како одскочи, као чигра, или неки плав цвет из жита, са својим свиленим ципелицама, и задигнутом сукњом.
голуба, превртача, увис баца, а затим га дочека на руке и баци на ватру, која се на пропланку гасила, као што сејачи жита бацају, на орање, зрна. Сви су путници видели шта је учинила. Цело друштво, из кола, смејући се, закука.
Павле је последње кораке, до Гарсулија, могао да учини само као да плива, као да рукама разгрће жита, а гомила се око њега склапала. Гарсули се, на земљи, у црном капуту од свиленог велура, још трзао.
Нигде песме, нигде Сунца, нигде ваздуха. Кумрија је шталара. Сад је нашао булку сред жита, жито се таласа, ветрић ћарлија, багрем му цвета. Мило му је да живи, од јутра до мрака.
Свима је крива, што је жива. Никуд из овог кућерка Ананија. Напољу су жита, песма, Махала, људи, али њој повратка нема. Нема више ни кућерка Зековича.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Наместо обрађених поља рашких долина, на којима успевају све врсте жита, у областима црногорских племена нема другог земљишта за обрађивање осим уских дна вртача и увала, где се земља
године држи, јер га метну у бакарне судове, прелију слојем масла и херметички затворе), све друго купују, почевши од жита па до најобичнијег поврћа, као паприке.
Знатне је плодности Вардарија, раван око Вардара, на којој жита успевају као по бољим долинама моравске Србије, а кукуруз је, због довољне влаге, исте плодности као тамо.
Зима је оштра и са маглама које трају недељама. Лето је топло и повољно за гајење жита. Осим тресетишта, скоро је цело дно котлине обрађено: 30,5% њене површине је засејано ражи и пшеницом, а доцније, у
Црњански, Милош - Сеобе 1
који је обузимао душу, полазио је отуда и стизао га, као да је, јашући ма куд, обилазио са својим хртовима све само та жита, из којих се, на брегу, тај гроб тако добро видео.
се заљуља зид, иза тог привиђења, она још виде неко златно класје и брда што се просуше кроз зид, заједно са таласима жита, ражи и зоби, са таванице.
Као и Вуич, Маркович, и други заповедници, и он је поваздан чечио пред шаторима Комесара, да набави мало жита. Са својим поцепаним шаторима, нешто мало кола у логору, пуном подивљалих паса, он се стидео од осталих војника.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
од најчешћих најпознатијих и најраширенијих свадбених обичаја у нашем народу који се врши плодности ради јесте бацање жита, воћа и других плодова на младенце.
). Исти древни обичај бацања ораха, жита, бадема, мака и других плодова јавља се у многим свадбеним ритуалима свих словенских народа.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Погазе ли коњи најездни властеоска сена или царска жита, да се погнају у царске ергеле. Погазе ли кудељу кудељнице сироте, да им се забије трње у копита, да им се поломе
ЗА МАЂИОНИЧАРЕ Помиловање тражим, царе, за мађионичаре, што угледају ли сунца прамен у чијем делу, или зрно жита, или цела лета лелујава, што спазе ли коме на челу милости знамен развеју маглу из рукава, изговоре неку чаролију, и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Те птице. Старац просипа зрневље жита и оне га хватају у лету. С друге стране града долећу нова јата. Једна са мирисом купусних башти, друга са укусом
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Знам ја то, Јанко! Знам ја да би право било да нам Русија даје по њеколико дуката на годину, да купимо који багаш жита, али шта можеш! Ето си чуо да узеше и владици!... Али, свеједно, најпослије! Најмање је смрти од глади!
Јâрог жита, канда, биће доста, али сијена жље! Стока биће здрава, нâко се телад неће одржати! Кртоле, купуса, дувана на претек!...
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
И кад деда умре, песник ће се још дуго с њим сусретати, препознавати његов дах у лелујању жита, ослушкивати његову реч у свим важнијим ситуацијама животним, јер доброта и радост постојања, које је деда Раде
вујаљка (вучја куцаљка, гунгула); охохнути (узвикнути охо-хо); паспаљ (најфинији прах који се расипа при млевењу жита); завагивати низ пут, (заносити се у ходу, попут богаља); гањак (балкон); слатковина (трава из кукуруза, слична
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Платила је каса одборска. Али ја ни службе, ни врага, па да ми однесу двеста мерова жита и сто акова вина. СМРДИЋ: Чујем да је зато што су вас тужили они које сте опљачкали. ШЕРБУЛИЋ: Шта сам пљачкао? Лажу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ништа за то што сам био на зачељу колоне, иза кобилина репа, и што се често нисам ни видио из висока жита. Ипак сам био нераздвојан дјелић најпоносније поворке која је пловила пољем испод млада јутарњег сунца.
На Саву није требало дуго чекати. Чим се јави кукавица, ево и њега с празном торбом, тражи жита. — Раде, брате, само да се спасим до првог снопа, а у мене јечам, ено га, још мало, па ће ушиљити бркове ко Мађар из
Погледа само дједа и сјетно уздахну: — Богме, кад прољеће дође, а у чемерног Саве нестане жита, нема он да се умоли ниједном другом свецу осим Ради Ћопићу. Молио се, не молио, ниједан други не помаже.
За једним столом расправљало се о цијени оваца, жита, а за другим о моторима, бензину и временским приликама. Ни сам рат није донио неких нарочитих промјена у свакодневни
— О, бако, бако. — Јест, богами, душо. Онда лијепо подијелимо оно нешто жита и кокошију, поклоним јој енглеску блузу и конзерву каве, па она оде својој кући, синовима, а ја остадо плачући и за
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Свакад јој је поклањао понешто, давао — кријући од оца — жита, брашна и друго, да она однесе својим сиротим родитељима. Беше он благ, миран, тих и раден као нико. Ах, ти дани!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Анђео им одговори: — Ништа за то, ја сам задовољан оним што има. Они онда шта ће да раде? Жита нису имали да месе прави хлеб, него су тукли кору од којекака дрвећа и од тога хлеб месили.
Кад овај доле изиђе из вреће, и по јами туц тамо туц амо не нађе ништа до жита, помисли у себи: „Ако ја побратиму сад кажем да нема ништа, он може отићи и мене у јами оставити, па што ћу сутра од
А ћосо брже боље узме мало жита, па отрчи другијем путем прије ђетета, те и у оној воденици мало заспе. Кад дијете дође у другу воденицу и види да је
Кад дијете дође у другу воденицу и види да је и у њој ћосо, а оно пође у трећу; а ћасо опет узме мало жита, па отрчи другијем путем прије ђетета и у трећу воденицу, те заспе; тако и у четврту.
Кад га сасвим ограде н плате мајстора, донесе свака кућа по бреме жита, а кнез сеоски рече: — Хајте, дјецо, у име божје, пуштајте јажу, ја ћу први сасути моје жито да се меље.
— Добро, — одговори други. — Што имам пара све ми је у житу; а што имам жита све ми је у брашну; што имам брашна све ми је у хљебу; а што имам хљеба све ми је у трбуху.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Нико ме неће од моји мисли одвратити. Пређе ће реке изгубити рамена, пређе ће престати жита рађати се и патити се; пређе лутерани и калвини неће веровати западну цркву.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
КРУГ РАЧАНСКИ, ДУНАВОМ И ПУТ ПАНОНИЈЕ Приждило лето булке невене а слику слутим кроз очи жита: иконоцрвен, с међе племене, понире Осат у сплет ракита.
Ја трошим страсти просца што скита: с међе ми гране рујна горчица; круни се облак, круне се жита, круни се у ме ружа божица. У чедном часу чулнога чина цвати ми, цвати Роѕа цаніна.
Зујкају пчеле с гранчице вреса. Море под сунцем. Царство се ђубри. Звериње пева. Руде чудеса: бундеве, жита, мирисно воће. дробе се патње, вену тешкоће.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Али кад од једнога изварам сто форинти, видим шта ми се пише, пак — испод жита. Затим се дам на докторију. МИТА: Но, ту знам да си све покојне излечио.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Сад је уморан како и не би, и њему малко дремнути треба, изамљео је разнога жита високо брдо, до сама неба.“ И ту се деда за леђа прими, застаде часком па ће ти рећи: „И ја сам, канда, уморан
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
100. Жетву желе три јетрве, Легоше ми поспавати, Док са жита роса спане; Кад се оне попренуле, Али сунце на заоду; Отуд иде свекре Петре, Да он вози трудне снае, Трудне снае
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ко редови зарђалих коса кукуруз је на сунцу зрео. Тешка си била, врела и боса као сноп жита кад се разгрне. Очи ти беху мале ал црне као рупице на фрули.
А зидови мртве и облаке што плове благо ми милују руке. Једнако ћарлија као далек врт трагом мојим сенка моја, пуна жита и неба ведра, врела као једра недра твоја.
Био је чувени играч и певач свог времена, и кад је напустио школу пошао је у Иланчу, пешке, и вратио се, кроз жита, певајући уз тамбуру. Кад је поп Мита угледао скитницу, свог сина, хтео је да га посече косом којом је косио жито.
Мирису рубља женског и белог круха, из којег ћарлија богатство банатског жита и смеха Банаћана, који је тврђи од камена.
Трава је мека, као она што код нас ниче из жита око кандила, о Бадњем дану; она дрхти кад је узмем у руку. Иза венсенских шума преврћу се авиони.
Небо славонско. Спуштено под брда, у жита и шумарке, са топлотом луга и плаветнилом шљивика. Небо, што се појављује иза шума, као вода.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Шум жита и плеве, смеј и говор радника, а ветрењача трешти и лупа: тика-така, тикатака, тика-така. И опет јутро, и опет њего
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Јок ја! Ови моји може бити, али ја не, ја волим да се ћути и да се ради. ИВКОВИЋ: Онако испод жита? ЈЕВРЕМ: А није, него као ви, на таламбасе! ИВКОВИЋ: А зашто не би истину казали јавно? ЈЕВРЕМ: Овај...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МИЋУНОВИЋ Ја ти не бих предавао бира, да се слушам, зрно дађавоље. ПОП МИЋО И не дају жита ни у шаку, до по руно и по груду сира; па и то ми дају кâ на силу. Да ли не знаш наше даваоце?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Штале, што су биле испрва одмах до куће, све су се даље иза куће помицале у крајеве, да се приликом доношења хране, жита, не би реметио кућни мир и раскош.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Каже се кад ко не види неки предмет који му у близини стоји). Што имам жита, — све ми је у брашну; што имам брашна, — све ми је у хљебу, а што имам хљеба, — све ми је у трбуху.
9 Питала попадија Циганку: — Али ћеш с благословом мало хљеба, али без благослова ваган жита? — Волијем жито, ако ли и јест тешко косити. 10 Питао Циганин фратра: — Хоћеш ли ми дати врећу жита да се прекрстим?
— Волијем жито, ако ли и јест тешко косити. 10 Питао Циганин фратра: — Хоћеш ли ми дати врећу жита да се прекрстим? — Хоћу; прекрсти се! — У име оца и духа светога! — А ђе ти је и син?
полазник гата домаћину у овчије плеће): Кутњи ти је стожер јак и тврд; у ајвану и у уљанику напредак; раног жита и озимог бити ће на претек, али јарога и кукуруза поредно; у ливадама и у шјенокосима нећеш косу уносити него кошјерић
како је ови орах пун језгрица, тако да је пуна кућа здравља, тако да је пун обор говеда, плуг волова, тор оваца, амбар жита, млекар смока, и сав мој мал сваке среће! (Ако је орах пун, добро је, ако је празан, не ваља).
3 Побратим се побратиму ’вали: — Имам жита више него лани: Два кошића — до светог Божића, Два амбара — до светог Лазара; Шарка ми се кока опилила, А риђа се
тј. које је жито. Онај одговара: Пшеница. На то ће воденичар: Не може. Овај поново пита и набраја разна жита, а воденичар га сваки пут одбија. Тек кад је рекао да је зоб, воденичар одобрава: ’Ајде потерај, може.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
А ћосо брже боље узме мало жита, па отрчи другим путем прије ђетета, те и у оној воденици мало заспе. Кад дијете дође у другу воденицу, и види, даје и
Кад дијете дође у другу воденицу, и види, даје и у њој ћосо, а оно пође у трећу; а ћосо опет узме мало жита, па отрчи другим путем прије ђетета и у трећу воденицу, те заспе; тако и у четврту.
” Анђео им одговори: „Ништа за то, ја сам задовољан оним Што има.” Они онда шта ће да раде? жита нису имали да месе прави хлеб, него су тукли кору од којекака дрвећа и од тога хлеб месили.
А ћосо брже боље узме мало жита, па отрчи другијем путем прије ђетета, те и у оној воденици мало заспе. Кад дијете дође у другу воденицу и види да је
Кад дијете дође у другу воденицу и види да је и у њој ћосо, а оно пође у трећу; а ћосо опет узме мало жита, па отрчи другијем путем прије ђетета и у трећу воденицу, те заспе; тако и у четврту.
Кад овај доле изиђе из вреће, и по јами туц тамо туп амо не нађе ништа до жита, помисли у себи: „Ако ја побратиму сад кажем да нема ништа, он може отићи и мене у јами оставити, па што ћу сутра од
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Шабац, Тимок тече ко злато, бачки кукурузи препуни сунцокрета, Београд светли као бело грожђе, светли Призрен, пун жита светли Срем, реке се уливају у реке, пролазе лађе, с Дунава се пуши велика светлост, уз Дрину блистају џелепи
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Осињача се прекрсти и прошапута: — Опрости, боже и мајко канделорице! — па запали свијећу и усади је у чашу жита. Брне наслонио плећа на повију од троножне столице, преплео прсте на трбуху и обрће палац око палца.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Са стране: само трске и баре Са жабљим и гуштерским скоком. Ми идемо помно кроз све то, А слутимо: жита, ражи, Хлад, неку љубав без лажи, Неки цвет, нешто свето.
Живот ће одсад бити више предах. Ја затварам очи и дозивам: цвет — Булку, из руских жита која гледах. У ЗИМСКИ СУМРАК Куда побећи у овај дан? У густи снег? У пусти врт?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Жене јој више не пребацују пакосно да је нероткиња, да је Бог казнио због кривомерства њихових свиња, жита и ракије. А син, не син, већ синови, рађаће их она као зечица, биће богати и моћни.
“ Истину је рекла. „А што је мој отац умро у воденици, убијен врећом жита? Јесте ли вас двоје на спруду почели трговину?
Лука сасу у кош врећу жита и узе катран да подмазује точак. И пре него што се врећа жита измлела, Ти, синко, бапну на губерицу и завреча као јаре.
Лука сасу у кош врећу жита и узе катран да подмазује точак. И пре него што се врећа жита измлела, Ти, синко, бапну на губерицу и завреча као јаре.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Морала је у град на главна врата, кроз Стамбол-капију и, обично скривена међу вреће жита, улазила је право у гладна уста.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Сигурно!“ „Како да га створим и опремим? - Ми имамо овде жита, дрва, вуне и рибе у изобиљу, али немамо кујунџија и ткача који би се могли мерити са александрискима и феничкима“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
До појаса високо жуто класје сазрелог жита ломи се под нашим ногама и заплиће нас. По која уплашена од нас и пуцњаве тица прне из жита и збуњено лети пред нама и
По која уплашена од нас и пуцњаве тица прне из жита и збуњено лети пред нама и више наших глава. Мало после лепо видимо каменити положај са кога нам добро заклоњени
неодољивом и невидљивом снагом гурани ми јуримо, остављајући пале војнике на њиховим самртничким, меким постељама од жита. Ми гледамо своје најбоље другове како падају око нас.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У сат кад сањиво шуте повијена жита и нијемо бујају отешчали гроздови, у сат вреле поподневне тишине. Плаши ме смрт у предвечерје, смрт у јесен, смрт иза
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Остале крстоноше понеше шта је ко имао: неко икону, неко свећицу, неко класје жита или струкове бела лука... Поред крстоноша јаше на коњу попа, а уз њега корачају с једне стране Обрад, с друге онај што
— Педесет и три, брате, само педесет и три, а они то цене на товар жита — одговори Јован — па ето, сад хоће да ми узму брава од два дуката.
— обрте се Ђурица Милошу. — Па... кô свуд: по два на струк — одговори овај. — Па зар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. — Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А ћосо брже-боље узме мало жита, па отрчи другијем путем прије ђетета, те и у оној воденици мало заспе. Кад дијете дође у другу воденицу и види да је
Кад дијете дође у другу воденицу и види да је и у њој ћосо, а оно пође у трећу; а ћосо опет узме мало жита, па отрчи другијем путем прије ђетета и у трећу воденицу, те заспе; тако и у четврту.
Кад овај доле изиђе из вреће и по јами туц тамо туц амо не нађе ништа до жита, помисли у себи: „Ако ја побратиму сад кажем да нема ништа, он може отићи и мене у јами оставити, па што ћу сутра од
“ ЦИГАНИН И СВЕТИ ДУХ Дође некакав Циганин у кочобаше сеоскога и замоли га да га увересија педесет ока жита до јесени.
— Добро, одговори други. — Што имам пара — све ми је у житу, што имам жита — све ми је у брашну, што имам брашна — све ми је у хљебу, а што имам хљеба — све ми је у трбуху.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Десет месеци од мене моји су далеко. Пре тол'ко ја сам оставио њу, Завичај, децу и дом свој лепи. Тад зима беше, сад жита зру. А она не пише, а душа стрепи. Залуд право кући мисао ми хрли, Али кућу не налази, успомене грли.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Желим да спим у среди летњих јазбина, А међ зубе запало пуно звезда ко жита презрена И руке су ми у кладенцима а недра пуно зелена.
Петровић, Растко - АФРИКА
Радило се у пољу, и ја сам рекао да се од мене не очекују велике помоћи, јер сам хтео само да гледам, а прашину од жита не трпим. Мала је радила и, пролазећи поред мене, стално ме гледала.
Пут од Бамака до Бадумбеа је велике лепоте. Велика жута трава саване, златна као наша зрела жита, али толико виша и крупнија, њише се између џиновских грчевитих стабала фромажеа који ће се ускоро крваво распевати.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
подруму винцу, Кто у бечку проколе ред по реду слаже, У кога се ваљушци по лонцу не траже, И кто много јама пуних имат жита, У кога се потпиче с' сиром масна пита; Кто имат на двору много младе живине И кому се гуља шета на брег из долине, У
Не разумем се у цвећу, од смрада Његовог глава боли. — Ја не намећем, — рече ми друга, — Бирај, па који се допадне; жита без кукоља нигди. — Бирај, пиљарице, кажеш?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
То му је био сав мâл. У јесен би му сваки живолазнији домаћин односио по један варићак жита и по шаку, двије грâ. Он се селу од своје стране одуживô како је и колико је могô.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Код те речи (у »Рјечнику«) Вук упућује на овас, али каже да се и друге врсте жита (нарочито јечам) употребљавају за зобљење (као зоб). ОДОЉЕН Балдріан (валеріана оффіціналіѕ).
Сцхрадер, Реаллеx., ѕ. в.), потиснула пшеница и кукуруз, и на те две врсте жита пренесена су, веровања и обичаји који су се раније везивали за просо.
и метне под јастук, говорећи басму, па ће у сну видети суђеника (ЗНЖОЈС, 7, 189). Зрном жита из влата који је проникао из змијине главе и сазрео, ако се додирне момак или девојка, заљубиће се у онога ко је
који се приликом окопавања кити зове се: »цар кукуруз«, и он је »антропоморфизирани дух жита« као и »божја брада«, која се прави од пшенице (ГЕМ, 36, 1973, 58); у Лесковачкој Морави при окопавању к.
, 288), и ово последње свакако је у вези са женским божанством жита (мајком жита итд., в. нпр. Мірцеа Еліаде, Траитé д̓хіѕтоіре деѕ релігіонѕ, Паріѕ, 1959, § 128 ид).
, 288), и ово последње свакако је у вези са женским божанством жита (мајком жита итд., в. нпр. Мірцеа Еліаде, Траитé д̓хіѕтоіре деѕ релігіонѕ, Паріѕ, 1959, § 128 ид).
(ибид., 173). У околини Зајечара, пред кућом младожењином, млади, поред осталог, »дају и сито, са свим врстама жита па и другог семена« (ГЕМ, 42, 1978, 374).
У Буџаку (у југоисточној Србији), кад неко умре, »семе од кукуруза, од свих стрмних жита, пасуља и др. провуку кроз његову кошуљу и рукав, док је још обучен у одећу у којој је умро, да не би, ако је био
поред кукуруза и жита (ГЕМ, 28—29, 205, Ресава); а на Св. Игњата домаћица изручи полаженику преко леђа сито или решето семена у коме је и п.
с. 29, 1974, 94); у Лиштици (у Херцеговини) домаћин посипа бадњаке »оном врстом жита за коју жели да најбоље роди у идућој години«, а на једноме уреже »јарам« или »криж«, па га упали на Нову годину и
Добар берићет се призива и у песми коју девојке и момци певају у литији: »Од два класа шиник жита, Од две гиџе чабар вина« (ГЕМ, 31—32, 385; 36, 55). Осим тога, под з.
Припреме (и врачања) за сетву (и за следећи род) почињу већ на крају жетве или бербе: од последњих класова жита прави се тзв. »божја брада«, и семе из ње или се помеша са семеном које ће се посејати (в. нпр.
Ћипико, Иво - Пауци
Порубало ме за порез. —Немам готових, а жао ми те: даћу ти кукуруза. —Имам, господару, жита у кући. —Чекај, будало! Узми кукуруз, па га у чаршији продај , — ето пара ..... А колико требаш?
И срце му увијек заигра кад јутром погледа своја дозријела жита, што се у сунцу прелијевају у модричасто зеленим бојама, од пшеничне јарке до тамније ражене; и поље прострло се као
А година, по свему изгледа, понијеће добро, и гледајући на своја жита, поноси се њима: —Бог ће дати, па ће све добро бити! ...
Сварена, погнуше врхове ка земљи бијела жита, а кукурузи као да се боје сачекати сунца. А кад свијетло прољетно сунце диже се, указа се настрадало, пусто поцрњело
Пољем влада омара, а затегла суша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши увис, као да тамо помоћи тражи, кад
суша, па од прољетос настрадала од мраза жита не помогоше се: кукурузи тек што се држе, а празно класје бијелих жита стрши увис, као да тамо помоћи тражи, кад изгладњела земља у најљепше вријеме изневјери.
Ради, између два круха, лањскога и овогодишњега, што још није приспио, понестаде жита у кући. Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године.
Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели: — Не могу ти, синко, већ давати док не склопимо закониту погодбу за нови дуг.
По пољу, у сунчевој свјетлости, прелијевају се жита, ниска, празна класа; стрше у висину, раније настрадала од мраза, а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред
стрше у висину, раније настрадала од мраза, а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед, помисли, и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна влаге да је засити, натопи...
— Али, знаш, радо бих да ми повратиш оно пара... Потреба ми је! —Није ти понестало, болан, жита у кући, — опази Раде. — А мене сада гони хиљаду потреба... Пусти ме док зло преко главе пређе...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
неке повеље, па како сам то обавио ваљано и брзо, даровао је манастиру стадо од тридесет оваца и неколико врећа жита. Затим сам почео да радим на преписивању јеванђеља за моравичког епископа Евсавија.
људе, а ми смо овде да се молимо подједнако и за оног најбеднијег који нам никада није дао ни кокошије јаје ни шаку жита; за таквог можда и највише јер је његов живот овде на земљи био препун патње, па му ваља измолити бољу судбину на небу.
Преостаје једино да се посеју јари усеви, ако већ није касно. Можда ће ипак бити жита, са залихама које постоје у Кули, ако бог хтедне да подари сунчано лето и благу јесен. Стока је мршава и јадна.
Питање ме је толико изненадило да нисам имао времена да се приберем, а она је наставила: колико на Кули има жита, воде, сена, сувога меса. Па онда: колико има оваца, говеда, коња, живине. Гледала ме је хладно, гордо, господствено.
Па ипак сви они људи које сам уз пут виђао сијали су од задовољства као да је година била најиздашнија, амбари пуни жита а обори стоке. Најзад, они су живи, зар не?
истоку, да се тамо негде у Борачу, Брезници, Честину, Грабовцу, Магличу или у неком другом месту накупује довољно жита и стоке како би овај народ претурио зиму. Артемије Устали смо у поноћ, или нешто касније.
Одредио ме је, ето, да баш ја, Дадара, победник над разбојницима, челник његових коњаника, изаберем коње за преношење жита из Брвеника у Вратимље.
Бедем се зашаренио од светине што је изашла из топлих смрадних рупа да дочека вреће жита. Нико није гледао у оне измрцварене људе и коње који су гамижући улазили на капију.
Познајем ја њих добро: хоће да искамче још жита из складишта у Кули. Одем до Лауша да га питам хоће ли дозволити да за косидбу поделим десетак врећа јечма.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тамо у пољу, све је само и остављено, па зашто да и с човеком не буде тако... Стрижемо она жита сваке године, и не питамо како је „добротворима и добротворкама”... Тако и међ људма...
” Ја му тако гроб китим: понесем котарицу жита и проспем да се тице хране... Буде и смешно. Гробар — пет кућа је назид'о за пет синова, али му жао и мука што ја
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
крви ЖИЧА Црвена госпођо Жичо Из мога срца излазиш Корачаш седмовратна У пратњи свог женика сунца По зрелим таласима жита И стојиш на самом врху Изабраног троугла у пламену Пркосиш и сунцосеку И житоскврнитељу Из два царска угла под
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Желим да спим у среди летњих јазбина, А међ зубе запало пуно звезда ко жита презрена И руке су ми у кладенцима а недра пуно зелена. Ноћас ја слушам топот љубавнога млина међ таласима, Ноћас!
Носимо. Груди нам пуне слутња, И себе ко један симбол; У галоп: Носимо симбол али и бол, Кроз жита и кроза све и кроз магле; Преда мном Велики Медвед, и Северни пол, И ноћ, и месечина, и друм, Тап, тап, брум,
Ни до каквих посада мени не беше стало, Носач фламандског жита или дебеле свиле. Кад с овом аласком буком беше већ престало, Да сиђем где сам желео Реке ме пустиле.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
'' Но светла кô свила, И чврста ко рало што црницу оре, Све је ближе циљу њена жеља била. И скоро кад жита зашумеше јара, Кад под стрехом ласта кликну песму њену, Једно јутро с учом опрости се стара, Низ прагове сиђе и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Иронија судбине је хтела да за неколико десетина мерица жита изгуби главу човек који је, као мало ко у његово време, задао јада Турцима“. И године 1612.
Читлук-сахибија је узимао од жита деветак, а у име деветка од поврћа и сијена Тршићани (гдје сам сеја родио) давали су му на пореску главу по пет ока
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЗДРАВИЦА И Даваћу вам лепу кишу у свако њено доби, и земља ће вам издавати своја жита и све остале усеве ваше. И дрва питома и дивља свој ће вам пород воћни издавати и ваше вршење житно сустигнуће бербу
И земља ће вам ваша свој берићет потпуно износити да вам се напуне гумна свакога жита и хардови вина и каце масла, и сваке благоте да вам доста буде и да вам преспева сваке летине од года до года.
ЗДРАВИЦА ИИ Даваћу вам лепу кишу у своје време и земља ће издавати своја жита и воће свој пород. И допрети ће ваша вршидба до истакања вашега вина, и точидба вам постигнуће пак сетву, и јестићете
Ни то може бити да се хамбар жита саспе у један џак и однесе се. Тако ни памет све учене књиге уједанпут не може сместити у мозак свој, ако не по мало
Нити би му пак сва браћа дошла на поклоњење, тражећи у гладну годину жита од њега. И шњиховим убиством, прознаше му извршене на њему снове...
Неста му браћи хране у Ханамској земљи. Чуше да има у Мисиру на продају жита, дигоше се с товарима, одоше тамо и дођоше пред Јосифа, јерно он сам позор на жито имадијаше меркајући му куд се што
Распита их он ко су, од куда су, што ли траже. Казаше му се да су из туђе земље и жита ишту да купе. Погледа им Јосиф у очи и обеди их.
»Ми, рекоше, сиромаси дођосмо купити жита да се који дан прехранимо, а ево сад право о својој глави ходисмо! И доиста, ништа то с другога не згоди се нам него