Матавуљ, Симо - УСКОК
Људи, осим кнеза, ношаху у торбама купљени житак; женске, осим Милице, кнежеве кћери, бјеху упрћене врећама; оне три из других брастава ношаху голема бремена, јер, по
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ОЗБИЉНЕ А) У РАЗНИМ ПРИЛИКАМА 1 ПОЛАЗНИКОВА ЗДРАВИЦА НА БОЖИЋ „Напијам, брате домаћине, у твоје здравље, за твој житак и ужитак, живот и добро здравље, па у здравље твоји’ синова и синовица, унука и омладака, нека вас јаки бог и данашњи
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
НАИЛАЗИ ХЛАДНО ДОБА ГОДИНЕ По свему, наилази хладно доба године. Над градом вечерњим: крик дивљих гусака Житак од мало снега, мало мрака, Капље низ слух нам у дно пустолине. Ми идемо у гомилама, по двоје (ал сâм и сâма!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
рибну, небо птично, и к томе знати свакојаке мајсторије у руку, насељања, адете, закон, грађане, леп и добар садружни житак, присвојање родско, — откуд ли је теби животиња јача од тебе и покорна ти на службу?
И тако пожалити ће нас Бог и помоћи ће нам, те поштедети своје људе и дариваће нам житак миран, без сваке мућње, сладак.
Није ли со тога посла свакому развраћени закон на поганство преобрнут? Злочести и немирни кућни житак? Свада и кавга домаћа? Мрштање назубно мећу чељадма и љути карим?
Ако би штогод у срдце од речења ушло, то би и у мозгу здржало се. Добар житак и бољи напредак. Лекар кад вида болестника, позлеђену рану не може све дурма слатким мелемом завијати.
Кисла киша на руно. То ми нисмо из прста исисали. Наш житак ка у сланоме мору свакад плава. Јести мед претварајући се у јед.
Да кад је она слепа, човек је у мраку. Викати ће »хеју« у помоћ. По твоме имену, тако је и житак твој. Мучно је то и тужно дуваровом бездушним говорити. Ко се сам цари, други цар му не ваља над главом.
Јоште многога гола на мраз истера, а све му његово добро узме. Ето, такав је наш житак овога света и добро што се врло овде ширимо и размећемо се, режући нам турли турли хаљине и правећи нам високе домове!
НА МОРУ ГАЛИЈЕ Ка неко друго сиње море тако ти је сав наш овдашњи житак. Те сви људи тако се находе, као у некоме корабу возећи се, у овоме своме телу борављећи с душом, докле ја се на крај