Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ах, бједа моја, бједа повсјуди! Њет мјеста нигдје гдје живут људи да би мње жити и себе свити за њекој Ден, за њекој Ден.
Но тамо добрје, там' изрјадној свјет, там' жити благо, там' гдје мене њет, куди ж' верну еја, злоб не мину еја ја пребједној, ја пребједној. 1762.
природа устројила Каждој твари с другом бити; Љубве страст в серца влила, Жизи јеју осладила, Повељела в љубви жити. Зато голуб голубицу, Своју милују женицу, Покрај хладна источника На травицје провождајет, К сласти љубве воспаљајет.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
васкрес живот нам дарујет И лучше јеште дати обештујет, Христос васкрес и не умрет к тому, На всегда будет жити в нашем дому. Блага вносит вса в дом наш са собоју, Ђавол мусит уступити са злобоју.
Г Живот ва гробе не могал длго бити, Пошал умрлих с гробу васкресити. И гроба живот жити научајет: Живот умрети и в гробе не знајет. Научил живот умрлих ожити, Добре умрлим живот ва гробе имити.
Свако зло с временом се и мери. 1741. Није у јелу, него у делу. Боље с миром жити него с чиром бити. Паси се, а и пази се! Мрак има муку зашто је без видела.