Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
да ли клечим, да ли сам скрушен и понизан, ударам ли себе довољно снажно по голим прсима, раменима и леђима житким брезовим прућем, пуца ли ми кожа од удараца или сам према свом грешном телу благ и попустљив.
Шта све нисмо могли. Какве су нам дивне замисли остале неискоришћене. Могли смо их обесити за ноге и шибати их житким брезовим прућем, док им се грешна кожа не отвори.