Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ТОМАНИЈА: Србија врви од избеглица из Босне! Оћете можда њима да глумите? ДАРА: Јесте ли видели вешала на Житној пијаци? ДРУГА ГРАЂАНКА: Знате ли ви да је рат? ЈЕЛИСАВЕТА: Зар зато, што је рат, треба да се одрекнемо и уметности?
МАЈЦЕН: Чекајте мало, још једно питање! ВАСИЛИЈЕ: Само изволите! МАЈЦЕН: Јесте ли видели вешала на Житној пијаци? ВАСИЛИЈЕ: Јесмо. Зашто питате? МАЈЦЕН: То вама не смета? ВАСИЛИЈЕ: Шта?
Одахне.) ДРОБАЦ: Вјешо сам оне лешеве на Житној пијаци. Покрај кантарџинице. ГИНА: Чула сам. ДРОБАЦ: Боље би било да си виђела.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мија је био син Марије, удовице у тај мах, и покојног, вазда напитог а као хлеб доброг кантарџије на житној пијаци, уједно и тутора при једној од „српских” цркава Арсе Фрушића.