Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Но всује: вид промени, а нарав злу не измени; ибо и до данашњега дана мрав туђе жито краде и носи. Наравоученије И ова басница увјештава нас да се чувамо из младости злих обикновенија.
| 156 Препелица и препеличићи Препелица излеже у животу своје препеличиће, па кад ови поодрасту и жито почне сазирати, пре него би куд препелица одлетила, всегда би налагала пилићем својим да мотре што се око њиве твори,
Кажу ови да су слуге господара њиве ту били, и видећи да је жито сазрело, отишли су по српове, и доћи ће жети; зато да се бежи куд се пре може.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Овде почива тиосав син миљка и стамене ветар предвечерњи око свеће облеће јури њену сенку око ње искласало жито до звезда вече се спушта међу гробове овде почива тиосав сарањен са свиралом овде почива мртав тиосав који је хтео
Мој вранче, сутра је ујак у њену варош вози Спавај, мој вранче, сви су коњи заспали Да ноћ толико не мирише на жито и суво Сено, на реку и дрвеће, на сан биља и крава Да толико не мирише на њену дојку и уво Мој вранче, показо бих
Па бар да једном заспах у нади, у сенци коња, док пасе! Да једном жито, које посадих, угледах како расте! Па да бар једном крај Рибнице осетих ђурђевску кишу, како ми капље с листа на
Ни онај ко нас води не зна хоће ли одозго да нам сине зора, или пожар у коме ћемо, град за градом, жито за житом, изгорети. ИЗВЕШТАЈ Благоје на Дрини, пун шрапнела, Тодор са главом далеко од тела.
ИИИ ЗАПИС Као што сељак пред туђим војскама на разна места, у подрум, иза јаруге, под храст, закопава жито, Муницију, пушку, ракију, лампек, иконе, сукно и маст, тако и ја, у мрачно време ово, све што имам скривам,
, у врећу сипа жито, у сланик со! А да ли Доњи, гвозденим теговима, курварством и лоповлуком, повучен доле у најдоње таме и дубине,
На гроб Светога Краља сипају жито, на жито слећу шеве, сенице, врапци, слећу косови, и житна зрна зобљу, не зна се јесмо ли на гумну, ил на гробу.
На гроб Светога Краља сипају жито, на жито слећу шеве, сенице, врапци, слећу косови, и житна зрна зобљу, не зна се јесмо ли на гумну, ил на гробу.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Турци Видинлије својему цару непокорни. И млого бист междусобно крвопролитије помежду их. И бист скупо жито: пшеница 100 ока 18 гроша а кукуруз 10 гроша. То време бист лепа зима. Ово сопственоју рукоју подписа Хаџи-Рувим”.
Посланици оду, нађу га у Бањани, и кажу му од Алексе и леп и прек поздрав. А он одговори: „Ја сам и сам пошао, и ово жито хоћу да носим јербо у нашему крају нема леба. А што је Алекси за тим стало? И тако га поздравите”. Оде преко Колубаре.
прескакати, ни бусије фатати, но нагну широм бегати, а ови за њима; а они нагазе на Колубару и побегну, оставе и оно жито и друго што су понели. (Овако ми је мудри и храбри из Рогаче Катић Јанко, кад смо на Врачар изишли 1804.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао. Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже. Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.
Ту су Зарожани кад су год били гладни, млели жито те се хранили хлебом. Али, за чудо божје — није се могао ниједан воденичар одржати у тој воденици!
— Вала, ја му не преноћих — дочека неки Видоје Ђилас — па макар знао туцати жито у ступи! — Вала, синко, ни ја — прихвати чича Мирко — па макар кокао кокице те јео.
— Само ако добро роди — рече Огњан. — Знаш и сама, нано, да нам је ова њива понајтакша... Жито се готово свакад изглавнича... — О, родиће, сине!... Мора родити! Та оваке земље нема ни у Морави!
— карабин, врста пушке герга — гомила гебилдет — образован гемајн — просто главница — врста гљиве која напада жито гога — Арнаутин, надимак за људе из јужних крајева гог-магог — демагог (човек који обмањује народ лепим речима)
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
некога паоци — спице на дрвеном точку парбити се — парничити се, прегањати паспаљ — ситан прах кад се меље жито, отпаци пафта — копча, карика покошке — оба заједно, напоредо помам — храна за стоку премаглавица — рђав изглед,
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И поче да игра као пламен, као зраци, као сенке, као жито, као таласи, као змије, као мачке, као ноћне сабласти. И у тој радосној и дивљој игри, она разби огледала.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па шта ради она моја ниска дуката? Што ће онај лежећи новац? Узми га у трговину! — Уложићемо у жито! — Па зар смо ми неки престари људи? Здрави смо, хвала богу, а здрава су нам дечица. Молићемо се богу, па радити.
Стјепану, што иде у раскорак, презријева жито, а он још није пожњео. — А што ти, Стјепане, не жањеш? — Како ћу, оче? — Српом! — Знам оче; а куда ћу прије?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
да тај путник није ни Жида који купује храну, ни Шваба машиниста који се разуме у парним ветрењачама што веју жито по спахилуцима, него да је то човек наше вере.
— Чим која кола прођу, а ми мислимо: ето га! А кад оно нисте ви него какав Жида што долази за перје, жито или кукуруз. — Хоћете л’ дозволити да вас мало одменим? — пита путник. — О, молим... здраге воље!
Дакле, све к’о поручено, жива згода. Сутрадан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од ране зоре до мркла мрака.
па тако фурт. Дањом метнули неко решето пред кућу, па се сетили ту да решетају жито; па нека плева, нека прашина, к’о да је и онако мало на сокаку; а ноћом неки гајдаши, тамбураши, трумбеташи, Ћиро,
Па мислиш да ми је штогођ помогло? Шиљала сам Ержу да јој каже како то није лепо да изнесу решето за жито на сокак код онолике њи’ве авлије... како нам свима смета и прави ларму по сокаку.
ти, каже, твоју милостиву тејшасонку нек она не тура, каже, свој нос у мој виршофт; коме је дао бог, тај и решета жито. Тако ти кажи, каже, да сам је поздравила!« Умал’ сироту нашу Ержу, ни криву ни дужну, није истукла.
Па она онда изнела решето па решета жито, а поп-Ћирини онда они не можеду да изиђеду пред кућу ни послом, а камо л’ ради унтерхалтунга.
Африка
Савана изгледа око нас као засађена. Као да су то наши вођњаци, а трава између тропскога дрвећа личи на високо зрело жито. Жене пролазе кроз савану са калбасима на главама и једва се виде из била.
Ујутру кување, умивање, полазак. Савана местимично у цвету, местимично лелујава жута и златна као зрело жито. Кошуте. Одједном у даљини сиви купасти брегови који се лелујају: слонови. Ово је крај за који кажу да је пун лавова.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ А кад се задовољство разли по војничким редовима, испод павиљона, као што се жито заталаса преко булки, старац размахну својим тророгим шеширом и раздера се немецки: „Серби!
Мушке је сместио на сено, под стреху, а женске у жито, у амбару. Младенце је склонио у једне таљиге, насред дворишта, у мраку. Звезде су им се смејале на небу.
Породице су ишле фамилији, често, у посету. Окупљали су се о празницима уз вино и ракију. Жито се, при косидби, око њих, таласало.
као из бурета, да је та њихова рођака, Ђинђа Зековича, иако је изгубила мужа, широка, ведра, природа, као што је жито пуно булки, кад се таласа. Сеља је то, сељанка, па и у жалости остаје добра, и са смехом у сузама.
Нигде песме, нигде Сунца, нигде ваздуха. Кумрија је шталара. Сад је нашао булку сред жита, жито се таласа, ветрић ћарлија, багрем му цвета. Мило му је да живи, од јутра до мрака.
Ваљда зато, јер је стидљива. Не може да почне да одговара, а да се тихо не заљуља, у куковима. Љуља, као да жито шири, и рукама. Гледа те право у очи. Личи на Кумрију, као да јој је млађа сестра, али није као Кумра. Друкчија је.
Ти више никад неће видети месечину у Варадину. Ни како жито расте, ни у житу црвену булку. Ти ће, заувек, остати, овде, на Шлосбергу, живи, у гробу.
А кад се вратио у своју заложену избу, која је мирисала на брашно и жито, учини му се да га на широкој, росијској, постељи, на банку, чека покојна жена, бела, гола, и тужно га гледа.
Са добрим оком, хусар је усамљен стрелац. Са добрим оружјем, и школом, као град, који жито обори. Није човек све. Добар стрелац, ако продре у неку запаљену улицу, зна да каже непријатељском официру: Стој!
Мраз је попустио у марту, и у Миргороду, и у Бахмуту, па су насеља видела да се, из земље, јавља прво њихово жито. Пролеће се опет вратило на земљу. Већ ко зна који пут у свету. Ко зна који пут. Није то схватљиво, није, људском уму.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Поврће је било врло ретко. Жито се морало увозити. Овом и оваквом сићушном земљорадњом су се бавиле само жене, које су у исто време израђивале и одело
Не могући живети од производа са свога сиромашног земљишта били су принуђени куповати жито у суседним областима, нарочито у Скадру, у пределима које су држали Турци.
празном простору, направљени су наслони („сачаци“), подељени на одељке, у којима сељаци излажу своје производе: жито, сир, вуну итд.
Гостивар је тржиште у коме се купују жито, пасуљ, купус и све остало за живот. У њему је средиште за све земљорадничке производе Горњег Полога и суседних
Све су сами израђивали. Једино су жито и со куповали. Продавали су сточне производе и рибу. Јако је падала у очи простота и једноставност живота и обичаја.
Кревета нигде нема. Око куће је мало зграда, и то поглавито „плевна“ за сено и „кош“ за жито. Накратко: иако су ово већином сељаци који имају своје земље, кућна чистота и општи ниво живота је нижи него на
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
да су сусрели по неког мачка, али без џака, а други, опет, описаше читава кола џакова, али у њима је било само брашно, жито, вуна, а тек у једном неки рогови који су се читаво вријеме гложили и свађали.
— Е, онда је у њему посигурно нешто за јело — објашњава пољски миш. — Биће, ваљда, неко жито или, можда, чак и само месо. — Охо-хо, добро би било да га онда опљачкамо!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
блâмаге) — срамота, брука, укор, куђење болозанка — лађа којом се превози жито бон-вівант (фр.) — весељак, човек који првенствено воли уживање и разоноду бразлетна (лат. брацхіале, фр.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сав задовољан, посећиваше жито, што поче и у долини, у блату, да ниче, и мислећи на њу, сву, посматраше лет тица, сунчајући се на лађи, при честим
је појурила још једном, у мислима, по празнини свог женског живота, што је, као и те греде набијене земљом, као и то жито на тавану, под којим се појавила таваница, као и њене хаљине што су биле разбацане по сандуку, био сав раздељен ћудима
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Код нас обично свекрва, која уводи младу у нов породични култ, даје јој сито са житом. Млада баца жито на све стране, а сито на кров. У Босни свекрва баца жито на младенце „да буду плодни и да им љетина боље роди“.
Млада баца жито на све стране, а сито на кров. У Босни свекрва баца жито на младенце „да буду плодни и да им љетина боље роди“.
Тако, рецимо, на свадби код банатских Хера млада баца жито, а окупљени сватови говоре: „Колико зрна, толико деце!“ У околини Задра када млада дође у младожењину кућу, свекрва
следеће: расковник (које има моћ да „раскује“ или „отвори“ оно што је затворено), трава рачан, мајчина душица, жито итд.
На Косову „кад дете не може да проговори, онда га однесу у воденицу и тутну му три пута чело о чекале, које истресе жито из мучњака у воденични камен, говорећи му: „видиш, Стојане (или како му је име), као што тропа ово чакало, тако и ти
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
то и сама видиш, бедна крпа, чак и овде, у овој посластичарници, по чијем се бетону топи прљави снег са ципела. Једеш жито са шлагом у Сремској, а са других столова те прождиру очима и питају: »Могу ли мало у друштво?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
нам био, Али нешто да ти кажем тио: Иди збогом, прођ' се посла тога, Веруј, красни, то је за другога; Ал' кад жито вежу у снопове, И у венце кад свију цветове, Онда дођи нек те осамаре, Па понеси народне товаре: Та Бог вели што
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХУСО: Јок, оставиће га тако, не теби, да такав идеш пред одабашницу! СУЉО: Биће боље да га пошљу у жито. ХУСО: А што у жито? СУЉО: Такав какав је — за вране страх н трепет! МУСА: Ћути-де! Као да чујем таламбасе!
СУЉО: Биће боље да га пошљу у жито. ХУСО: А што у жито? СУЉО: Такав какав је — за вране страх н трепет! МУСА: Ћути-де! Као да чујем таламбасе! Богами, јесу таламбаси!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
пође даље и путовао је врло дуго, док не дође у једно мјесто где видје ово чудо: људи узору њиву, подрљају, посију жито, жито одмах никне, а они га онда запале па изгори. То се све догоди док би набројио пет.
даље и путовао је врло дуго, док не дође у једно мјесто где видје ово чудо: људи узору њиву, подрљају, посију жито, жито одмах никне, а они га онда запале па изгори. То се све догоди док би набројио пет.
Оно што си видио да људи посију жито, па га одмах запале пошто буде зрело, значи добра дјела: човјек чини много добра, али на крају се догоди да нешто
Једанпут изиђе на њиву да обиђе жито, а жито лепо, не може лепше бити. На то удари онуда један путник па га запита: — Чије је то жито?
Једанпут изиђе на њиву да обиђе жито, а жито лепо, не може лепше бити. На то удари онуда један путник па га запита: — Чије је то жито?
На то удари онуда један путник па га запита: — Чије је то жито? А он се превари па рече: — Моје. у који мах он то рече, жито се упали и стане горети, а он кад то види, потрчи за
А он се превари па рече: — Моје. у који мах он то рече, жито се упали и стане горети, а он кад то види, потрчи за човеком: — Стани, брате, није моје, него Милице, моје синовице.
И тако се жито одмах угаси, и он с Милицом остане срећан. СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ! Пође некакав цар са својом женом и са кћери да се
Лисица рече: — Ја ћу својим репом трнити пљеву са шенице. Свиња рече: — Ја ћу овијати. А међед рече: — Ја ћу жито раздијелити. Оврхоше.
Свиња рече: — Ја ћу овијати. А међед рече: — Ја ћу жито раздијелити. Оврхоше. Међед жито подијели; али га не подијели право; јер га свиња замоли, те јој даде само сламу, а шеницу сву узме сам, лисици не даде
Расрди се лисица, па отиде на тужбу, и каза им да ће им довести једнога царског чоека који ће жито право раздијелити.
свињу удавила, па иде сад на њега, па од страха падне с крушке на земљу, те се разбије и цркне, а лисици остане све жито и слама. ЈАРАЦ ЖИВОДЕРАЦ Био старац и баба, па имали два сина и двије снахе.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
штапове перорезом и измишљали народне пословице; забране којима се строго забрањују: погачице на радном месту, жито са шлагом, љубав испод стола, задоцњење од десет минута, благословено стање, посете у канцеларији, приватни разговори
Сиђем у башту да га сачекам: бакута му, наиме, послала по мени славско жито, кад чујем нешто пишти. Окренем се лево, окренем се десно и угледам госн Сулета, замаскираног у трави.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
КРОЗ ГОРАЖДЕ Косиш ли то или жањеш бело жито? Шта ли сија? Сањамо ли и ти и ја? Од незгоде, теби поноћ - мени подне. Плитке раке. Труо мозак пију свраке.
Са Борање, невид-горе, облаци се завијоре и тукући жито, поље преко Цера одгргоље. А све потом што се чује муња палцем потписује.
- Мати колач износи, босиоком начичкан. Око стола аура, тишинини незуји. (Свети Марко, хитро си жито с браде просуо!) - Као зрела махуна када сухо запуцка, тако знаке крстове, роморећи стишано, чељад круни низа се.
Шуми нула - а у нули аз. ИИ АМБАР Кукуруз цури. Лунина локна, жиг у фигури, рогачи окна. Пшенично жито пузи уз кваку; павши у сито, уплаши свраку. уз жамор ражи, село се цери лајући лажи.
Отиснуто са површи о бокал се вече скрши, па се дигне, расталаса као жито које класа. Шарен чардак - блага сенка. Зашто Пава, а не Ленка? Сија ли то - о Господе!
Стргнут печат с хрисовуље. Изнад леле тужи јао. У мочвари мрак заспао. А сећањем, валовито, уз брегове крене жито. А Љевишка, а Љевишка... Модри ли се она жишка? (Постојиш ли, постојбино, или маглом вејеш, трино?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Устао Ћоса и трља очи у чуду гледа богатство бајно, куд оком крене или ногом крочи: жито и воће и цвијеће сјајно. Све се у мору сунчаном купа. Ту је и торба и на њој рупа.
У рупу стругну, прогунђа строго: „Видидер мачка, блесав је много!“ У чуду блеје Жућа и мачак, низ пусто поље жито се зиба. Никога нигде. А Тоша ипак: „Осећам опет, мирише риба!
ХРЧАК: Кад јесен дође, брат зна шта ради, команда пада: дружино, кради! Жито се вуче, кукуруз круни, подземни амбар ципом се пуни. Ко се због ове лепоте буни!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Треба да идем доста стазом пре но што зађем са ње, јер је дотле, између маслина, жито. Седам у сенку неке маслине. Чекам тачно један сат. Знам да девојка више неће доћи. Решавам да останем још пет минута.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Даница доноси на служавнику жито и служи их). СИМКА (још при појави Даничиној гурне лактом Виду, која седи крај ње, и шапће јој): Но, хвала богу, кад
ТАНАСИЈЕ (прекрсти се, служи се): Лака му била црна земља! ВИДА (прекрсти се и служи се). ГИНА (кад је жито дошло пред њу, заплаче се). САРКА: Боже прија-Гино, ти као да те је ко најмио. ГИНА: Тешко ми је!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Месеци су прошли у ишчекивању новога рата. Војници су ишли на одсуство, миловали децу своју, жели жито и очекивали бербу кукуруза... Непријатеља се више нису плашили и са презривим осмехом говорили су о минулим догађајима.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
45. Удри, удри, ситна киша, Ој додо ле! Мој божоле! Те пороси жито, вино, Ој додо ле! Мој божоле! И три пера кукуруза, Ој додо ле! Мој божоле! И ланове за дарове, Ој додо ле!
А ми брже, облак брже, Ој додо, ој додо де! Облаци нас претекоше, Ој додо, ој додо де! Жито, вино поросише, Ој додо, ој додо ле! 47. Молимо се вишњем Богу, Ој додо, ој додо ле!
Претећи ћу те, ухватићу те; Водићу тебе у моју земљу Где снег не пада, киша никада, Роса нам пада, жито нам рађа. 169. Расла је јела, јелика, Међу два бора велика, Под бором Јово болује, Крај њега драга тугује.
напрегнути стечник - онај који стиче или је стекао стрњик(а) - стрниште или стрњиште, њива са које је покошено стрно жито (од кога се добија брашно) Таламбас - врста малог старинског бубња, метална здела са разапетом кожом преко отвора
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Његов најстарији син, мој стриц, Јоца, био је остао хром у ногу, па је куповао и препродавао жито. Његова кућа, у Иланчи, личила је на неку епизоду из Тургењева.
Кад је поп Мита угледао скитницу, свог сина, хтео је да га посече косом којом је косио жито. Једва су га спасли наши наполичари и моја добра, мала, нежна, баба Јула.
Ову чашу младићима што су лежали на тим постељама и писали писма у Банат и питали: да ли је жито никло? Пијем још једном шупама дерним и смрадним и мрачним, опкољеним високим плотовима, набијеним жицама трновитим, у
Ову чашу женама што миришу на жито. Нек ово вино, што ево просипам, зарумени лепше него оне ране на браћи њиховој, што су били виши него косе, тврђи него
Чашу у славу оне недеље кад су питали: да ли жито ниче? Чашу ову оној мајци што је, смежурана и седа, погурена и хрома, дошла и рекла сину: „Чедо моје, како би те нана
Пијем у славу песме Банаћана, широке као равница, лагане као угојена стока, што храни као жито. У славу оне песме која се орила целе јесени, 1915, из једне хабзбуршке венеричне болнице.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
А пекар, како онда, тако и сад, кад у пролеће гора листа, кука; а народ, по његову кукању, рачуна пошто ће бити жито и хлеб те године.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Један је одликован што се обогатио за непуно пола године лиферујући држави лоше жито и још вазда других ствари. Један богати наследник одликован је што није упропастио очевину и што је приложио на
— То је за вашу земљу довољно? — Довољно... Е сад, видите, у закон је унета и ова тачка: „Жито, и уопште усеви, морају добро успевати, и мора их бити што више.” — То је повољан закон — рекох.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
На земљи чисто, једро жито и плева. Ради лопата и метла, а око стожера расте гомила, руке се све брже крећу и ено, око стожера се раширио велики
Махну левом руком преко чела, затим је завуче у недра и извади једну хартију — Ево ти, дете, решење општинског суда. Жито је моје, јер сам га ја посејао, а твоме оцу унапред кирију платио... — Какву кирију!...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Па му том приликом покаже страшну своју шаку која није ништа мања од лопате којом згрће жито у магази. Тада би Светислав оставио Тешмана и обрнуо се Крсману (тако се звао онај у сламњем шеширу) и њега би
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Драга децо, хтео бих нешто знати, То ме голица, ко жито што шашољи године родне: — Кад се казаљке поклопе на дванаест сати, Како сат зна да ли је поноћ, или подне?
Шврћа је рођен у земљи Колорадо У једну зору — била је јасна и плава. Месец је заронио у жито младо Црвен, као црвена застава. Одлично, Шврћо! Одлично, роде! Живот је пролеће са пчелом на цвету.
СУ ПОЧЕТАК И КРАЈ СВЕТА ШТА ЧОВЕК ДА РАДИ Шта човек да ради у недељу Кад воденице жито не мељу?
Шта човек да учини у недељу Кад воденице жито не мељу — Сем да се и сам на траву прући! Где год легао, свуд је у кући!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Подигнућу главу своју поносито, И као мујезин с танког минарета, док пода мном шушти непрегледно жито, И на месечини плави кукољ цвета, Узвикнућу громко кроз пределе неме, Да обузме сваког неверника страва: ''Јест, само
СТАРОСТ И У вечерњој магли пред нама се пружа Пусто црно поље, и убого село; Непомично на њивама жито зрело; Зраком струји мирис дивљих белих ружа... Ћути мрка шума борова у тами, И природа цела ћути. Ноћ се хвата.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Помрчина нада мном царује, мјесец ми је сунце заступио. Ух, што мислим, куд сам запливао? Младо жито, навијај класове, пређе рока дошла ти је жњетва.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Еле љето ограну. Трава бујно порасте; чести се окитише лишћем. Стока жељно приону да се напасе. По њивама изниче жито, као један бусен природа цијела буђаше се новијем животом. И људи, као и сви остали Божи створови, снажаху се у њој.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Не гледај влат, него клас. — Пауна гледај, али не слушај! — У црној земљи бело жито роди. — Неће хаљина на небо, већ душа. О СМИШЉЕНОСТИ — Ћутање је злато. — У шутњи је пола мудрости.
— Лако стани, брзо ступи. — Бог даје тежаку, а не лежаку. — Лену тежаку миши семе изједу. — О труду жито роди а о муци гроздови висе. — Ништа није боље од добре воље. — Кад је воље, и зло иде на боље.
— Ко ветар сеје, буру жање. — Слабо семе — њива јалова. — Каква сетва, таква жетва. — У црној земљи бијело жито роди. — У ратара црне руке, а бела погача. — Нема очевине без крчевине.
О СВОЈТИ — Свак’ од свога. — Свак’ је себи први брат. — Какво звоно такав глас; какво жито, такав клас; какво дрво, такав клин; какав отац, такав син. — Не пада ивер далеко од кладе.
9 Питала попадија Циганку: — Али ћеш с благословом мало хљеба, али без благослова ваган жита? — Волијем жито, ако ли и јест тешко косити. 10 Питао Циганин фратра: — Хоћеш ли ми дати врећу жита да се прекрстим?
јарице шенице Ја посејах јарицу шеницу, За градем, за ладем — За лугем зеленем; Навади се мишица с мишићима, Те ми жито потираше — Јарицу шеницу, За градем, за ладем — За лугем зеленем.
Ја доведо’ ласицу с лакчићима, Да ми тера мишицу с мишићима: Лас ка миша, миш на жито; Миш ми жито потираше — Јарицу шеницу, За градем, за ладем — За лугем зеленем.
Ја доведо’ ласицу с лакчићима, Да ми тера мишицу с мишићима: Лас ка миша, миш на жито; Миш ми жито потираше — Јарицу шеницу, За градем, за ладем — За лугем зеленем.
Ја доведо’ мачицу с мачићима, Да ми тера ласицу с лакчићима: Мац на ласу, лас на миша, миш на жито; Миш ми жито потираше — Јарицу шеницу, За градем, за ладем — За лугем зеленем.
Ја доведо’ мачицу с мачићима, Да ми тера ласицу с лакчићима: Мац на ласу, лас на миша, миш на жито; Миш ми жито потираше — Јарицу шеницу, За градем, за ладем — За лугем зеленем.
Ја доведо’ лисицу с ликчићима, Да ми тера мачицу с мачићима: Лис на мацу, мац на ласу, лас на миша, миш на жито — Миш ми жито потираше, Јарицу шеницу, За градем, за ладем — За лугем зеленем.
лисицу с ликчићима, Да ми тера мачицу с мачићима: Лис на мацу, мац на ласу, лас на миша, миш на жито — Миш ми жито потираше, Јарицу шеницу, За градем, за ладем — За лугем зеленем.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Лисица рече: „Ја ћу мојим репом трнити пљеву са пшенице.“ Свиња рече: „Ја ћу овијати;“ а међед рече: „Ја ћу жито раздијелити.“ Овръоше.
“ Свиња рече: „Ја ћу овијати;“ а међед рече: „Ја ћу жито раздијелити.“ Овръоше. Међед жито подијели; али га не подијели право: зашто га свиња замоли, те јој даде само сламу, а пшеницу сву узе сам, лисици не
Расрди се лисица, па отиде на тужбу, и каза им, да ће им довести једнога царског човека, који ће жито право раздијелити.
већ свињу удавила, па иде сад на њега, па од страа падне с крушке на земљу, те се разбије и цркне; а лисици остане све жито и слама. XИИ. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА.
1. Преко леда. 2. Љеб у пећ. 3. Зуби. 4. Писмо. 5. Ротква. 6. Овца и јагње. 7. Мост преко воде. 8. Жито. 9. Брашно кад пада испод камена. 10. Звоно црквено. 11. Пијевац и реп му. 12. Казан. 13. Игла. 14. Паун. 15.
Онда се Брко врати натраг. Чоек онај сијући жито заборави за Међедовића, и узме га један пут са житом у шаку, те метне у уста.
Један пут изиђе на њиву да обиђе жито, а жито лепо, не може лепше бити. На то удари онуда један путник па га запита: „Чије је то жито?
Један пут изиђе на њиву да обиђе жито, а жито лепо, не може лепше бити. На то удари онуда један путник па га запита: „Чије је то жито?
На то удари онуда један путник па га запита: „Чије је то жито?” а он се превари па рече: „Моје.” У који мах он то рече, жито се упали и стане горети, а он кад то види, потрчи за
” а он се превари па рече: „Моје.” У који мах он то рече, жито се упали и стане горети, а он кад то види, потрчи за човеком: „Стани, брате, није моје, него је Милице моје синовице.
” И тако се жито одмах угаси, и он с Милицом остане срећан. 14. КО МАЊЕ ИШТЕ, ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ. Била три брата, па на беломе свету
” Лисица рече: „Ја ћу својим репом трнити пљеву са шенице.” Свиња рече: „Ја ћу овијати;” ај | међед рече: „Ја ћу жито раздијелити.” Оврхоше.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
” Рече нам сести, | јести, пити и веселити се. Запитају нас како је у Срему жито родило, како виногради и прочаја. И, тако, разговарамо се лепо и људски, слушајући музику и гледајући веселу младеж
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кад је јопет била глад (1756), он је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем крају, манастиру винограде, који данаске вриде прико 30.000 ф.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Баба Ката. Велика бритва на дугој узици. Кокошке су јој из крила кљуцале жито. У оној њиви породила се она сељанка. На мотици поред ње расекло се сунце, и нека крвава гомилица...
неколико дана, да би се додворио оду, иде на зборове, даје паре кафеџијама, одлаже сељацима исплату дугова, обећава жито. Сваког дана губи по неколико дуката само да би угодио оцу. Сутра ће му све рећи.
Пожурила је са набрајањем грехова. ...Излизану воловску потковицу подметнула на вагу кад је мерила свеже жито и ракију коју су куповали сељаци. Колико пута? Много.
Стварно, чуо је, пси су у Београду лајали као у Прерову на лопове. „Како?“ „Па умро је кад је подизао врећу да сипа жито у кош. Чобани су осетили да из воденице заудара на паљевину. Дозивали га, он им се није одазвао.
Дозивали га, он им се није одазвао. Ушли су у воденицу и нашли га мртвог поред коша. Пао је с врећом, а жито му се просуло у недра и око главе. Празан камен се окретао и у трењу палио паспаљ и рам од амбара.
Дешава се то.“ „Мученичка смрт“, рекао је Вукашин. „Лепа смрт“, рекла је моја мати, истресла му жито из недара и покрила га губером којим се у воденици ноћу покривао. Звона луде и за тренутак ломе сећања.
Или би маљем разбијао лед, само да нешто ради и да се чује лупњава. Добро је што му то никад нисам рекао. „У жито ми се заклињао да памти оца, мајку и браћу. Нисам му веровао.
Дрхти. Туђин је своју воћку а њему глог поред огњишта засадио. Жито ће да угине од паламиде. А он се одрекао Вукашина, из наследства га избацио, ни стопу земље му није оставио, своме
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Како кажете? - Ценовник! Та, за Бога милога, књиге нису роба која се продаје на крчму и по тежини као жито и брашно. Цена књиге зависи од купца, њега треба пронаћи, загрејати, премесити, па из њега извући све што се може“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
па су тамо купили пиринач, зрно по зрно, што је из две пуне шаке на све стране просипао наредник као што се просипа жито о Бадњем дану. А тамо у дворишту било је ваздуха и пуно сунца и неба се доста могло нагледати.
Одједном митраљеска зрна почињу падати око нас као жито. И кад је изгледало да је немогуће коракнути напред и кад војници погођени у масама почеше падати ми угледасмо: како
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Радио је све сеоске радове по скупој надници, а кад настане ново жито, куповао га је и снабдевао се на целу зиму. А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једанпут изиђе на њиву да обиђе жито, а жито лепо, не може лепше бити. На то удари онуда један путник па га запита: — Чије је то жито?
Једанпут изиђе на њиву да обиђе жито, а жито лепо, не може лепше бити. На то удари онуда један путник па га запита: — Чије је то жито?
На то удари онуда један путник па га запита: — Чије је то жито? А он се превари па рече: — Моје. У који мах он то рече, жито се упали и стане горети, а он, кад то види, потрчи за
А он се превари па рече: — Моје. У који мах он то рече, жито се упали и стане горети, а он, кад то види, потрчи за човеком: — Стани, брате, није моје, него је Милице, моје
И тако се жито одмах угаси., и он с Милицом остане срећан. ПРАВДА И КРИВДА У једнога краља била два сина; један бјеше лукав и
— ома дида запита. — Шта сам чуо и видио? — Па он њему каже. Чим је заспô, а ту се створила шума, па жито и кукурузи, па ритови и ледине, и све тако расте и све има своје мисто и све пива, а нигди човика видити.
— То? Та иђи, сине! — онај ће, ал̓ се син не да, већ оду тикве у уши и све му покаже, и онда ће: — Видите: жито, воће, трава, сви имају миста, сви живе срићно и пивају, нико не ломи другом врат, и чим су дошла два човика, ома је
— Како то, сине? — онај још не разуми. — Та тако липо! Ето, човик има памети да види како му липо жито ђика и дите расте, ал̓ има памет и да види да ће умрити. — Е па добро, ал̓ шта ћемо онда радити?
Вода је набујала, те јунак није могао прећи. На другој страни реке види неке људе где вршу жито, па позва једнога од њих да му покаже где у близини има мост, јер и он жели прећи на другу страну.
Један од људи узе лопату којом је вејао жито, па отиде право јунаку да види шта хоће. Кад виде шта жели јунак, пружи му лопату која достиже чак до друге стране, па
на гувно и угледа једног старца који је једну ноздрву запушио прстом па је дувао на другу, а њих четири човека веју жито. Јунак упита овога старца зашто на обе ноздрве не дува.
Људи му објаснише: ако би старац дувао на обе ноздрве, онда би ветар однео не само жито и сламу него и њих све са гувна.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
највернији и најважнији слуга српског сељака, а нај више у Банату Он пооре све њиве у пролеће, он превезе сазрело жито са далеких плодних пола на сеоска гувна, када дође време жетви.
сељак не може тако лако прихватити, без извесне неверице, да пољопривредна машина може да коси, повезује и товари жито и то само помоћу два коња којаје вуку.
сељак не може тако лако прихватити, без извесне неверице, да пољопривредна машина може да коси, повезује и товари жито и то само помоћу два коња којаје вуку.
Било ми је жао што идем јер весели дани у Војводини настају тек после бербе и кад проври ново вино. Златно жито је тада већ сређено, свиње су дебеле и заобљене и спремне за богату трпезу.
Било ми је жао што идем јер весели дани у Војводини настају тек после бербе и кад проври ново вино. Златно жито је тада већ сређено, свиње су дебеле и заобљене и спремне за богату трпезу.
Такође ми је јављала да је Идвор био страховито прашњав због дуге суше, да је жито било слабо, а виногради још гори, и да сада Идвор није пријатно место лети за било кога ко жели да неометано размишља,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Рецимо у случају када је Аранђел први пут изгубио главу пред лепотом своје снахе: „Сав задовољан, посећиваше жито, што поче у долини, у блату, да ниче, и мислећи на њу, сву, посматраше лет тица, сунчајући се на лађи, при честим
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Рату је његова задруга дала све што је имала: и људе и запрегу и жито и опрему. Кад се почело одступати рекло се да свештеници остану, а Арнаути му обећали своје пријатељство.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
X Сећи трње, чупат’ коров, Па сејати чисто жито: То ј’ пред Богом и пред људ’ма Узорито, племенито. Ал’ с коровом и све чупат’ Што је никло самостално: То ја
Петровић, Растко - АФРИКА
Савана изгледа око нас као засађена. Као да су то наши вођњаци, а трава између тропскога дрвећа личи на високо зрело жито. Жене пролазе кроз савану са калбасима на главама и једва се виде из била.
Ујутру кување, умивање, полазак. Савана местимично у цвету, местимично лелујава жута и златна као зрело жито. Кошуте. Одједном у даљини сиви купасти брегови који се лелујају: слонови. Ово је крај за који кажу да је пун лавова.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Један пас лежао је поред извора и дахтао. А у суседном дворишту врли су жито. Одатле су допирали повици и чуо се шушањ сламе испод коњских копита. — Е-е-е-еј, нане!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
1843. Никола Боројевић ОБИЛНИ Нек’ непријатељ свега што је добро У чисто жито црни кукољ сеје, Нек’ сваки држи оно што је добро, Нек мрзост режи а лудост се смеје, — Ја и ти ћемо, мили српски
Све што мене окружава, све то са мном тужи, а Боројевић је певао: Шта ли ћемо без новаца код трулог кромпира, Жито скупо, снег на прагу, пакост не да мира, Музе чаме, ревност спава, народност се тужи, Све што мене окружава, све то са
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Послије дугог полусанљивог, дрхтавог трзања превари га сан. Кад Јаблан поједе жито, леже и он код свог доброг друга. Дубока страховита тишина. Влажна свјежина шири се кроз ноћ.
Ти мене почестовô овом чашом, а тебе Господини Бог сваким родом и берићетом. Жито ти родило, коло ти возило, и бакови букали кô у Реље Кнежевића!“ И паше су му падале на конак.
Тешко, густо, овлажено жито мрачасто се прелијева и повија. Зрела, једра зрнца са уздрманих класова круне се и просипају по обући.
Одасвуда бије влага. Вече мирише и разлијева око себе сладак, опојан мирис. Мирише сазрело жито, миришу модре, набубриле шљиве кроз поблијеђело, поспано лишће, мирише милодув и босиље — све мирише и одише снажном,
вакат — време, доба валија — „султанов намесник, гувернер покрајине у турској царевини“ варићак — „дрвени суд за жито; житна мера“ варица — „жито што се вари на Вариндан, дан св.
— „султанов намесник, гувернер покрајине у турској царевини“ варићак — „дрвени суд за жито; житна мера“ варица — „жито што се вари на Вариндан, дан св.
— запазити, уочити укабулити — одлучити; пристати укопација — окупација улчек — „старинска запреминска мера за жито, брашно и сл.“ Учити — овде: читати; говорити С. Ш.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
На Спасовдан, у Црној Гори, прекрштају свако жито зеленом буковом граном (ако нема лескове), и ките буковим гранама тор и кућу (СЕЗ, 17, 181; у околини Ниша на
Затим прилепи свећу на врбу, жито и со проспе под њу, па бежи кући без обзира (ЖСС, 279). Ко пати од главобоље, начини толику воштану свећу да је може
Кад се семе први пут изнесе на њиву, не сме се у кући варити жито ни вариво (БВ, 10, 1895, 90); такође се у то време не сме пурити к.
Л. младицама запреће се чесница, и те младице мећу се после у жито (Беговић, 92; СЕЗ, 32, 370; 17, 134); л. прућем подстиче се бадњак (СЕЗ, 17, 134); у Босни чак п бадњак може бити од л.
В. Ивањско цвеће. ПРОСО Хірѕе (паніцум міліацеум). Просо, ситна проја, жито (Шулек). Некада је било главна храна; доцније га је, као и у осталој Европи (упор. Сцхрадер, Реаллеx., ѕ. в.
Даје се у мекињама стоци оболелој од прострела (СЕЗ, 17, 581). ПШЕНИЦА Wеізен (трітіцум вулгаре). Пшеница; »жито«. Реч је прасловенска. Наши преци познавали су је, можда, још у преисторијско доба (грчки σιτον = наше »жито«?).
Реч је прасловенска. Наши преци познавали су је, можда, још у преисторијско доба (грчки σιτον = наше »жито«?). У религији п. је главни жртвени артикал, и то или као самостална жртва, или као преджртва (πρόθυμα).
земљани судови где је било засејано и жито), упор. ‹Паулy-Wіѕѕоwа, 1, 385 ид; Роѕцхер, ЛМ, 1, 74; Маннхардт, WФК, ИИ, 279 ид>.
За сличне скаске, где понекад такође Богородица интервенише, упор. Болте—Полíвка, ИИИ, 417 идд). Да је некада жито било много крупније (»као крушка«), то је лоцуѕ цоммуниѕ у приповеткама о старом добром времену (упор.
ДА, ѕ. в. Леін›). У врећу, напротив, не треба метати ништа гараво (»да се жито не изгламнича«, СЕЗ, 32, 9). Понекад се семе меће у чаршав који је био на божићној трпези (ЗНЖОЈС, 12, 298).
У нишком срезу кад се оврше последње жито, поред осталих магичних радњи, кроз пробушен с. сипа се пшеница, и после се тај с. оставља у житници (СЕЗ, 17, 20 ид).
јагње о Ђурђевдану, пре но што ће да буде заклано (СЕЗ, 16, 137), и (стока) пред почетак опште муже (СЕЗ, 19, 328); жито, пред сејање (СЕЗ, 16, 258), свадбени колачи и сватови (СЕЗ, 19, 178), софра о слави (СЕЗ, 16, 124 19, 198), о Божићу
Ћипико, Иво - Пауци
По дворишту кокоши, патке и гуске лепршају се и лепећу крилима, са прозора госпа Пава, жена господарева, баца им жито; она се тиме преко дана често забавља. Раде изиђе на улицу, гази по чаршинском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука.
Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри. Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима
— Види, — вели своме другу, другоме дјечаку, а очи му сјевнуше, у њој жито живо, могао би га сијати!... Узе балегу у руку и, држећи је у руци, оклијева да је у врећу стрпа, као да му је жао.
Стари Илија под зиму продаде газда—Јови жито и сијено, као и сваке године. Оставио је само толико колико му се чињаше, онако по прилици, да ће преко године кући
Мишљаше: за сијено биће блага зима, а оно окрене оштра и снежна, па у најбољу понестаде сијена, а за жито није рачунао на кокоши и крмад, којима би се стара Смиљана у љутој зими смиловала и прегршт по прегршт бацала да не
Тако Илија под зиму јевтино продаваше, а усред зиме и љета за скуп новац куповаше и сијено и жито. Кад Раде дође у варош господару и затражи жита, газда Јово удари му у образ, вели: — Не могу ти, синко, већ давати
А када га неко сретне или стигне у путу, чисто га стид када мимо њ прође; ваљда ће се онај досјетити да је у варош по жито пошао, а празан кући се враћа. — Тешко је, — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да бог учува!
— Тешко је, — помисли — док у вароши давају, а кад престану давати, да бог учува! Жене ишчекују жито, па, док чуше бактање, изиђоше пред кућу. — Зар нема ништа у господара? — упита стара својим сухим гласом.
—А колико је? —Што је вајда да ти кажем! ... Ни ја толике силе не могу да смислим... Ваљало би новац мјерити као жито на варићаке! Но зло слути! ... Сатјераће нас са топрага... — изговори тише и часом ућута.
Чврсто одлучи продати: и жито, и сијено, и суву овновину над огњиштем — једини мрс у кући; чак не поштеди ни краве, дјетиње хранитељице.
Посједавши неко вријеме, одлучи да пође по селу да пазари жито и остале ноћас смишљене ствари. Диже се и отвори врата.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Поправљају кровињаре, плотове и кошаре, сеју жито и саде поврће. Морава је оставила по долини плодни наплав. Ретко је коју њиву засула крупнијим шљунком, готово свуда
Затим је овце размењивао за краве, свиње, жито, маст, мед, кожу, сукно, восак. Не знам шта га је терало, корист или забава, тек он се претворио у вештог трговца и
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Узе мене овако грубу и ружну, а да сам хтела, држао би ме као краљицу... „Волим те, Ноло, овај, као жито! да знадеш!” — тек ми рекне. А жито је опет волео као човека.
„Волим те, Ноло, овај, као жито! да знадеш!” — тек ми рекне. А жито је опет волео као човека. Други богаташи пропуштају кроз прсте дукате, а он се као дете радује кад му кроз прсте мили
Други богаташи пропуштају кроз прсте дукате, а он се као дете радује кад му кроз прсте мили жито. У себи мрмља: „Ови мали голицаду, ови крупни шушту, а руменика је к'о од сомота, свилено јој брашно, и свилена и
Као да спавају, као да су у заносу... Све нам је, Лексо, слабо: и домаћин, и коњ, и жито. Ствари у кући и у стајама попуштају. Сваки час нешто пукне, и сложи се на земљу као да му је душа изишла...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Родитељи девојке учтиво госте дочекују, воде ји у најчистију своју собу. Ту се разговарају како је жито у Банату. Девојка, међутим, доноси шљивовицу и госте послужује. Она је таки бацила око на младожењу, као и он на њу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
кришка ће образ цуре да заруди, У невесте затегнути бедра: А позно у ноћ кад све спава, Док звездани слап слива се на жито, Јулије Цезар, мој пријатељ кроз векове, Погледом ме као светом водом крштава, И припрема на дела јуначка.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
СТРАШИЛО Као осмех заљубљеног ширила се равница од једног до другог краја неба. Златило се у њој жито и бостаниште с мирисним брежуљцима лубеница и диња, а сред бостаништа живео Старац и од птица и дечака га бранио, не
— рече. — Шта сам могао, стари? Дозвао си ме својим мислима. Родио бостан ове године, видим, а и жито већ руди. Давно нисам видео такво! — Како да види жито онај који у жене и у дно чаше гледа?
Родио бостан ове године, видим, а и жито већ руди. Давно нисам видео такво! — Како да види жито онај који у жене и у дно чаше гледа? — љутну се Старац, решен да више не разговара.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1908. ПОГРЕБ Повија се жито. Мирно, у дну села, Уском старом стазом, што на гробље води, За убогим одром мала пратња ходи — Препланула лица и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Оштро гледај, а оштро беседи, оштро агу на мејдан зазивај! То је оно Његошево младо жито коме је вековима долазила жетва пре рока.
поништавају његову насилничку улогу у односу према сиротињи којој цар шаље заштитника у Марку Краљевићу (дабоме, као жито се из саме песме види, цара на то подстиче и „царевина благо“ које Муса уставља себи).
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Мали чобанчићи заиграју се гдјегод на пољани, а овце и говеда зачас провале у нечије жито па све изгазише и попасоше. Читаво село дигне онда вику на пољара да слабо чува сеоско добро, а пољар — куд ће, шта ће!
Они су били десна рука окупатора. Умјесто њега и за његов рачун одузимали су оружје, војничку спрему, жито, стоку, премлаћивали и мучили људе, палили куће.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И старо до старога жито ће вам бити и претицати и оно поодавнашње испред новога ће изручивати. И каде добро ово време дао нам је Бог; за нашу
нашу храну ово семе чврсто и јакостно: сејања свакога и разликога виђена: пшеницу чисту, јечам, зоб, проју и остало жито прихватно за нашу телесну потребу и животињу, и видимо пољске усталце где раде о том и труде се од рана до
А ми, што велим да сејемо у сухој соби, под стрехом, где киша не дохвата, — то душевно жито свуд се може сејати! И по кућа и по подруми, по тавани, по ћилери, по кошара и на снегу, на мразу, на леду, на великој
ОСВАЈАЊЕ УНУТРАШЊИХ ЖИТНИЦА Нејма ни сејања толико, а ки хамбара за жито, ни гумна спраљена, а ни српа ваљала; ки пуне руковеди, ни цела снопа, а стога зденута ни од корова!
Бијаху они сви на жетви, жњаху и везаху жито у снопје. Једне ноћи сни он сан и сутрадан каза им што је снио. »Видео сам, рече, ваше снопове где се поклонише сви
Божјом вољом Јосиф би у Мисиру господин те за берићетних година туштено жито скупи по свој оној земљи и снесе га у Јегипат.
Чуше да има у Мисиру на продају жита, дигоше се с товарима, одоше тамо и дођоше пред Јосифа, јерно он сам позор на жито имадијаше меркајући му куд се што разноси, да се врло не размеће. Распита их он ко су, од куда су, што ли траже.
И пак сејати жито а ништа нејмати да пожње, и куд сије да му расте шкаљ и трње, кукољ и главница се промеће. Тако и воће и виноград
Изаради тога небо ће вам се задржати од росе и земља оскудити родом. Пустићу вам рђу на земљу, на горе, на жито и на вино, на воће и на све што год земља износи; на вашу стоку и на све послове ваше о чему год се трудите и радите.
живо што је год састаљено од меса и крви, то све стари и груби и све проходи и нестаје га с овога света и ка зрело жито у свако се доби пожиње и збира се.
Јер ја свој посао послујем, своју подужицу исплаћам; копам и орем и чисто жито сијем; а њива, ако родила, ако не, о том није ми много бриге.