Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
крај трулог Шпанца Норвежанин труне, - та гомила је цело лето кисла на буђавом пољу, без гроба и попа, у расутом житу и локвама крви И док труне јесен и киша их копа на земљи светкују победници и црви. 2.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше. Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На пучини магла провидна и лака, У врућоме житу препелица пева. Из воде и копна одисаше лето Мирисом и ватром. Тесне стазе беху Пуне косоваца.
Најзад се очас негде зачу Први славуј и прва жаба. СУНЦЕ На житу пламти јара врела, Јули ће све да затре; Дитирамб сунцу пева пчела — Све речи од саме ватре.
Црњански, Милош - Сеобе 2
био легао, на авлији, у сено, јер му, разуме се, нису дали да посети Ану, која је лежала са осталим женама официра у житу, у амбару.
Охнгехиндерт пассиерт. Грензпост Но. 7. Честњејши Исакович, међутим, стигао је у Визелбург тек сутрадан. Ноћио је у житу пуном булки. Причао је, доцније, да ни сам није знао што је ишао у Визелбург. То није била љубавна жалост за Божичком.
Ти више никад неће видети месечину у Варадину. Ни како жито расте, ни у житу црвену булку. Ти ће, заувек, остати, овде, на Шлосбергу, живи, у гробу.
Оно је било видно, издалека, изнад пољана у житу. Фарба на том кубету почела је била да се крњи и љушти, и да опада, па му је Исак јављао да треба новаца, да се то
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У јужној Македонији, у Куфалову код Солуна, чуо сам израз избугари се кад се говори о уквареНом житу које није добро за семе, а израз побугари се кад се хоће да каже да се једна ствар квари и хаба.
Црњански, Милош - Сеобе 1
насеља, и оних што остадоше на дому, чинило му се да ће можда и о њима неко бринути, тако да ће их затећи у високом житу, што је већ и у равници ницало, ослобођене помора и болештина.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
чељад, тј. жене и дјеца, фамилиа: ђе је твоја глота?...; не мари глота за једнога скота. 3. некако ђубре у житу...“⁴ Реч „робље“ показује не само да је дете неиздиференцирано од мајке (жена), већ и да је његов положај зависан,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Зец протрча плашљиво да се скрије у житу, њему преко рамена. Ал зачуђен стаде, када спази да му сада није ни до колена.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Они су потпуно зависни од свештеника, бедно плаћени, често »у натури«, у житу, у оделу и обући, у воску, а обично су поред тога или црквењаци или звонари.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— А што му дадосте хлеб од три сорте? — Ето зашто: — црн хлеб, то је од године неродне, кад у житу гар роди, зелен је хлеб од године поплавне н градобитне, а бео хлеб то је од берићетне године.
— Добро, — одговори други. — Што имам пара све ми је у житу; а што имам жита све ми је у брашну; што имам брашна све ми је у хљебу; а што имам хљеба све ми је у трбуху.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Перзерин. МАНОЈЛО: То је име Исајлово, а брег се зове Призрен. ДОКТОР: Земља је плодна на сваком житу, дрвима која жир роде, особито има доста камења. ПУТНИК. Ко би реко код толики планина.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Милује голу жену што спава, тврдо, ко плећа гојних крава, у житу, куд ноћи пуне црних врана, падају. Свет је прошла самохрана, у крвавом плашту шережана, ко убица.
О, та крпа, страшило у житу, испод Месечевог српа, бедница што вреба пут и стада, из заседа. То је сад Она, одмор вранама и врапцима, што ни
Проспем ли вино, замирисаће бео чаршав као снег по житу невидљивом, али никлом, и озеленелом. Господо, наздравили сте сваком. Још једну пијану чашу мом Банату.
Новине још увек пишу да је Београд стеничав, и да Бугари чекају са стиснутом песницом у џепу; после о житу што ће стићи из Аргентине, о самосталној хрватској републици, и како и Енглеска жели да све „наследне“ и „подунавске“
Небо хрватског Загорја. Ведро и тихо поље, што лебди у висини, пуно шева. Плаво на дану, као цвет у житу, видно и ноћу, са дугим светлим путевима. Мирно, са кишовитом маглом што дође и прође, међу игром ласта.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Тек ако на скретници промрмља: „Пролаз молимо, места!”. И задрхти фењер, ко диња у житу, жут. Путнички воз БЛВ 13 већ је стигао до Сталаћа.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— У овоме свету никаква добра нема које не би помешано било са злим. — У сваком житу има кукоља. — И слатка и горка диња на једној врежи расте. — Колико је низбрдица, толико је узбрдица.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Свака ме вода, тешко, ко бољка разболела. Ноћу, крај пута: од звезда и умора отежао На пањевима или у житу сам ћутао, лежао. А после опет: хртски, низ маховину и старо лишће, бежао.
Гле у стаклу: сунце! Жута мрљо, Под којом сам се жего, чистио и прљо! (На некој падини сад у житу, ражи — Једна сама булка моје око тражи.) Слобода је усамљеност, ал не лечи. О тежи је мук од тешких речи.
Гле: златно кубе сред ноћне воде. (То моје срце блешти у мраку.) Ја као да видим: по житу и маку Словенског себе који оде.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— А што му дадосте хлеб од три сорте? — Ето зашто: црн хлеб, то је од године неродне, кад у житу гар роди; зелен је хлеб од године поплавне и градобитне; а бео хлеб, то је од берићетне године.
— Добро, одговори други. — Што имам пара — све ми је у житу, што имам жита — све ми је у брашну, што имам брашна — све ми је у хљебу, а што имам хљеба — све ми је у трбуху.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Преплашена препелица негдје се у разору залепрша, дигне на крила, па се опет скрије у бледуњавожутом житу из кога бије влажна, пријатна свјежина. — Бога ми, брате, мене лијепо страх!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(іб., 348). Можда овде треба рачунати и пропис да у житу којим ће почети сетва треба да преноћи б. (СЕЗ, 16, 258). Шкропљење б. прихватила је и црква, и освећене воде без б.
и граорка, па се тим из пећи вади ватра, »да не буде ни к. ни граорка у житу« (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 146). Девојка која хоће да привуче момка, савије смртну свећу и задене у њу девет зрна к.
с., 24—25, 1970, 310); у Јадру гатају по жеравицама од б. које мећу на чесницу наменивши их разном житу, стоци и новцу: биће највише онога чија жеравица најдуже сија и на којој остане највише пепела, а пепео од б.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Боко грицну и рече забринуто: — Ово не, испало би много невесело, нешто као кад зец ноћу, осамљен, сједи у младом житу и мрда ушима. Стриц је нашао перо дивљег лука. Пјесник тек што га омириса, већ се намршти.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
поканио нека онај вишак сирота и удовице да би себи сабрале штоно је Бог заповедио да тако буде: обирак, заборавак ли житу, воћу, винограду да не чини домаћин: нека оно остаје нејачим а што још из тога претече да буде пољским птицами и
Сави сами комади не долазе (ако се не подиже тражити их). Ружица мирише, а бжур задише. И у житу јест чиста пшеница, и има раж и кукољ. Туђе вере ни куди ни хвали.