Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И поред свега што је био Немац, отац га је с највећим уживањем слушао. Више пута би, изненађен, рекао: „Ове жице имају срца, и плачу и смеју се: као после кише дуга на небу“.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Као за пакост ни Среји не иде нешто свирање од руке: Милун му купио, по уговору, жице па се сваки час кидају: нит их може љуцки затегнути ни удесити како ваља.
Оста и оно и бубањ као у уваљано. Утом Среји пукоше обе жице. Он потеже оно ћемане те у коров! Неки отрчаше и нађоше га, па почеше стругати, звиждукати и играти онако сами.
— Па поћутавши мало, упита га: — А влада ли се он како се подвезао? — Аја! Ето уговорили смо да ми набавља жице за ћемане, набави ми најгоре — ничему не ваљају.
Куд га год опремим да ми што уради, све наопако, све као од беде. Послао сам га, ето, Срдану у сватове, набавио му жице, најмио момка да му носи бубањ, а он јутрос ни паре. Каже — нема, не да. — Не може бити.
— Како не бих?... Ево, што се тиче — сад, само да ми је жице и да видим како Ти то намешташ очи и кљун, па, што се тиче на прилику, ако не напуним — у што ћеш!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Вечерње шеве су, бежећи пред гомилом, дизале се у сврдлу над житом, и као сјајне жице пролазили су њини гласови кроз ваздух пун пурпурне прашине и жагора.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— да бесни још више — куд ће више? Да се мири — како? Зар да се понизи? Аја! Мисли се испрекрштају као жице на шареници, изаперу се, исплâчу; умор савлада страсти, и љубав, и мржњу, и глад, и жеђ.
да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно. Они, знаш, туре на очи наочаре од жице, подвежу свиленим крпама и концима сваку јачу артерију на врату и лицу, умотају десну руку такође свилом.
ви сте слободни! Онда се стропошта на столицу, лупи лактом по тастерима од клавира и наслони главу на руку. Жице јекнуше збркано и без реда, баш као што беше у мојој глави. Шешир на лампи обојио је собу неком зеленкастом светлошћу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово. Ех! Шта би казала сада Јула да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.
за стихове (они многи лепи стихови на срцима, то јест на лецедерским меденим колачима, најбољи су доказ јаке песничке жице Тиме шрајбера), а наљућен и увређен до срца, није чудо што је сео и саставио једну песму, коју, истина, није хтео а ни
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Зато се и титрао са судбом својом. Он је за вишим чим тежио него за бакалством. Ово му никад не гине, ма му се све жице покидале. Љуба би рад у нечем већем срећу покушати.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Море, нема аспри! Море, нема, нема! Оћи да пропадни свет! ЈУЦА: Збиља, да ми дате по форинте да се купе жице. ЈАЊА: Какву жицу? ЈУЦА: Катици на гитар. ЈАЊА: Кирије имон! Колико сум крајцари већ дао кроз то проклето гитар!
“ ПОЗОРИЈЕ 2. БИВШИ, ПЕТАР ЈУЦА: Ево Петра. Можемо га послати по жице. ЈАЊА: Да ти дјавол носи сос твоју жицу, да ти узми памет, да заборавиш! (Петру.) Еси скупио ону ђубру сос пијацу?
Али која је асна кад неће ни жице да купи, па тако мораш увек последња да останеш у друштву. КАТИЦА: Ја сам баш несрећна на овом свету!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Слушаоци су дирнути у најосетљивије жице, готово ужаснути. Присуствујући једној сцени ове врсте у околини Невесиња у Херцеговини добио сам утисак да ове
Особито су ценили добре говорнике, оне који су умели да дирну у најтање жице. Овај живот са гозбама и светковинама морао је у Току времена утицати и на њихов менталитет, и њихово политичко
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
А сирота Ленка, лепша него њена песма није имала пред очима свеж јутрошњи цвет, младост, који би јој жице срца затегô. Тако је певала, као славуј при крају лета.
Наступи рано пролеће, па проклија, и мора га на ђубре бацити. А кад се еве жице покидају, у великој нужди, вреба кад отац није код куће, па отвори силом чекмеџе и однесе новац.
цріноліне) — широка женска сукња у облику звона, растегнута изнутра обручем од жице Кук — Џемс Кук (1728—1779), познати енглески морепловац, вођ поморских истраживачких експедиција, нарочито по Тихом
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У соби седи дечак а из ушију му иду жице. Оне пролазе кроз таван затрпан старим стварима, кроз напукле црепове обрасле маховином, а онда се пењу у небо.
Извукао је две дугачке жице из свог акумулатора и упалио нам мотор, а онда нам рече да до Београда више не смемо гасити кола, ма шта се уз пут
Кидао је занесено прстима лажне жице од конопца на свом контрабасу од картона, уживљавајући се у неку само њему познату мелодију, и ја сам је чуо: било је
Сунце је изишло иза биоскопа »Империјал« и учинило да сваки поглед бачен на трамвајске жице буде пресечен њиховим свирепим сјајем. Неколико сати касније, он и Пуфко су били једини гости кафане на тротоару.
Понекад, кад зазвони телефон, средовечни мушкарац подиже слушалицу, али се нико не јавља. Неко ћути с друге стране жице. Ћути, ћути, а онда се веза прекине. ГЛУМИЦА – Следећи!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
ВИИ Детињство је златна подлога и срж Ћопићевог талента: све што је вреднијег створио, из те је жице потекло, кроз ту се призму преломило.
Рекло би се да Ерић преписује природу: Пчеле преду медене жице између воћњака и кошнице. Јасно је: наше узбуђење долази од препознавања.
Бајонети, пушке бункери и жице, све то није могло да спута побеснеле лавице. За твој 22 цвет (?) поклонићу ти букет најлепших ружа са плантажа
Милићевић, Вук - Беспуће
Ноћ је блиједила, звијезде се трнуле, помаљале се телеграфске жице, нејасно дрвеће пролијетало поред воза; поља добиваху помало боје, али још бијаху једнолика, непомична и непробуђена.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тамбур, тамбур, ситна тамбурице, Удри, побро, у сићане жице, Данас има, а сутра нас нема, Ајд' у коло, ко ће ту да дрема?
Он у среди у тамбуру бије, А коло се око њега вије, Ао брацо, ао тамбурице, Удри жешће у те ситне жице, Ситне жице — ситнији кораци, Нек се знаде кад играју ђаци!
Он у среди у тамбуру бије, А коло се око њега вије, Ао брацо, ао тамбурице, Удри жешће у те ситне жице, Ситне жице — ситнији кораци, Нек се знаде кад играју ђаци!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Буновно се сламком титра о тамбуру, о жице, месечево коло игра — силне, светле ножице. Саме виле и јунаци арханђели небесни, поносити, бледи зраци, светле сенке,
Беше нам слична гудалу жица цедилу сухом извора гудбе што глади чело вилиних гуслица — вилински беше са жице звук: милином звука вила се бела силно занела, замахну лук, луком је гусле бесно превукла — жица је пукла.
Кад таке жице пуцају роду, је л' чудо што гласови странпутицом оду? је л' чудо што и нас, жичине друге, нескладне туге обузе склад, з
У рај, у рај, у њезин загрљај! Све се жеље Ту да пробуде, душине жице све да прогуде, задивићемо светске колуте, богове силне, камо ли људе, звездама ћемо померит' путе, сунцима засут'
Лалић, Иван В. - ПИСМО
над звучно тело благогласно Виоле боје тамног меда; лице у овалном оквиру дуге косе Што ко да хоће да окрзне жице, Овлаш, кад увис крене гудало се, Лице од косе и очију; усне Само су осмех прорезан у плоти; Одакле знам га?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Дакле, драги мој непознати ноћни масеру с оне стране жице — теби говорим! — догодило се да је човек насумице окренуо два броја, и то 95!
— Али ту нема поенте! — закука мој ноћни масер с друге стране жице. — Где је ту поента? — Хоћу да кажем — наставих — уместо што будиш поштен свет ноћу, боље зови 988 или нешто слично:
И сад, како се зезају? Зову једни друге да виде како су и шта раде, да се чују преко жице. А њихове ћерке зову неке несрећне момке у које су заљубљене па онда ћуте и дишу.
Прво, то ме голица, а друго — мени не допада преко жице! Тражила сам од поште да ми промене број и једнога јутра, пре неколико година, јавише нам да је промењен.
ЗА ВАСЕ КУЋЕ — ХОТ ДОГС ОД ЈУЧЕ! — Има ли још нешто? — пита онај орангутан, убијајући се од писања с друге Стране жице. — Како да не? — режи мој матори из пиџаме. Моја секретарица ће ти издиктирати још једну рекламу!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
БРУЈЕВИ РОЅА ЦАНІНА Сјани ми, сјани, дивља ружице: ово су часи распуклих сања. Узалуд тржем прозукле жице у вражјем колу около пања. Огласе струне трзај ужице: много је збиље, грозе, хроптања.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ко се због ове лепоте буни! МАЧАК: Јесен у златне удара жице: дебели миши, још дебље птице, а месец-буца по небу плови, жеља ти дође њега да ловиш, читаве ноћи на крову чловиш.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Иза отвореног прозора неко ме слуша: пошкропљена трава и сунце и један облак пун крви. Изнад жице видика још један прозор сличан моме отвара се.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А кад једном потпоручнику падне на памет да се мало провесели, онда сви скачу. Уосталом, баш ме брига!... Ја даље од жице не могу! Сури облаци спустили су се готово до земље и из њих сипи јесења киша, упорно, једноставно...
— О, Боже, само нас подржи још сада — вели Танасије. — Море, прегледај ти тај твој телефон и жице! добаци батеријски наредник. — Јер ако су ти искидане жице, нико ти неће помоћи. — Све је исправно, као темпирник!
— Море, прегледај ти тај твој телефон и жице! добаци батеријски наредник. — Јер ако су ти искидане жице, нико ти неће помоћи. — Све је исправно, као темпирник! — одврати Танасије. — Јес, бато, али онда нема више прасића!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Жалило је ц’јело Сарајево, Понајвише Сарајли Илија: Од јада је тамбуру разбио, Златне жице по путу губио, А терзијан у воду бацио; Терзијану тихо говорио: “Пливај, тони, златан терзијане, Како моја Лелија
А моје је увенуло, Већма не може. 215. Ударало у тамбуру ђаче: Тамбура му од сувога злата, Жице су му косе девојчаке, А терзијан перо соколово.
јектати Када - љуба, жена калем (калемови) дрвени ваљак за намотавање пређе или жице, мосур, чунак; писаљка од трске којом су се на Истоку служили уместо гушчјег пера каловит - блатњав калфа - изучен
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Не, том је крај! На Итаки ће да се удари у сасвим друге жице. Свеједно да ли ја или ко други. 1920. СУМАТРА Сад смо безбрижни, лаки и нежни.
Али, последња строфа у том епилогу, пророчки, предвиђа да ће: „на Итаки да се удари у сасвим друге жице!“ А додаје и то: да је свеједно, да ли ја, или ко други.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Он је, истина, неписмен био, али је вазда радо пристајао да позајми своје име под један такав допис. »Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!
»Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« — Ех — вели Жика — ми иако
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Експедиције кнеза од Монака употребљавале су за велике дубине кабл састављен од три такве жице. За спуштање и извлачење терета употребљавају се нарочити инструменти којима је циљ да убрзају одвијање и намотавање
људства на броду и посматрача у кугли одржава се телефонска веза проводном жицом која пролази кроз челичну цев; друге жице спроводе струју за осветлење унутрашњости кугле и њених рефлектора.
цев, немогућна за велике дубине, већ само јак метални кабл који везује куглу са бродом и кроз који пролазе спроводне жице за електричну струју што регулише рад фотографског апарата у кугли.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
до тебе самога, је ли ико ту жив претекао; ер без муке не прскају токе ни се ломе такви џефердари те с' од витке жице саковани.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Писање руком по хартији) 115 — Путем иду сто кобила: једна плоча спаде, — цео чопор стаде? (Жице пролазећи кроз брдило, кад се на разбоју тка) 116 — Сав свијет заођела а себе не могла?
и састављеном, на вјетру би полетила, (кад би вјетар рушио кровове и чупао дрвеће из корена), једва се виде жице: рубина је свилом ткана, златом попуњена, богу на глас куму на част!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Из те собе одведе га у другу у којој је друга ђевојка златне жице испредала. А најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа ђевојка бисер низала, и пред њом на златној тепсији од
” „Какијех хаљина имаш?” упита га она, а он јој одговори: „Имам гаће од мрамора, кошуљу од росе, фацулет у коме су жице жраке сунчане а потка звијезде и мјесец, и цревље од сухога злата ни ткате ни ковате; сад ако желиш све ово купити,
да види ђе је ђевојка угледа је над језером ђе зраке сунчане у иглу удијева, те по ђерђеву везе на поставу којему су жице од јуначкијех перчина. Теке виђе, поклони јој се, а она устаде на ноге и упита га: „Откуда си незнани јуначе?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Циганима се покидале жице, стружу још само по лабавој, зврндавој ге, промукло кркљају некакве песме и често и узалудно запомажу крај Ђорђа за
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тамбур, тамбур, ситна тамбурице Удри, побро, у сићане жице! Данас има, а сутра нас нема, Хајд' у коло, ко ће ту да дрема......
ноћи, Моје сунце спава; За главом јој Од бисера грана; А на грани К'о да нешто бруји То су пали Сићани славуји: Жице преду Из свиленог гласа, Откали јој Дубак до појаса, Покрили јој И лице и груди, Да се моје Сунце не пробуди. Ј.
чудесни пламен запали његово лице; Он диже високо чело, и косе забаци бујне, И страсно, несвесно, дивље, удари у њене жице! И звуци јекнуше благо, и јаче, и јаче грме, И распрскаше се силно под сводом мрачнога храма...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Мислио сам спочетка да ћу брзо стићи до циља. Намотао сам на једну дрвену облицу два изолована калема жице, један поред другог. Један од тих калемова спојио сам са десет Волтиних елемената, а други са осетљивим галванометром.
У ту цев уведене су и залемљене ове две жице од платине које се на својим крајевима проширују у две плочице; друга два краја тих жица везаћу са овом Пиксијевом
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Нада мном су дрхтале челичне жице док је стаклена кутија с мојим тијелом клизила навише уз танану зуку. Са сваким катом освајала је свјетлост.
су били без реда истоварени сандуци тјестенине и врећице сумпора, бале сухог бакалара, вијенци тврдих колача, колути жице за виноград, а под корацима су се мрвили груменови модмодре галице остављајући плавичаст траг.
Рука ми бојажљиво посегну, као да ишчекује неко откровење, и прсти такнуше жице. Замније, изблиједио, крхак, њихов давно упокојени глас чудан, непоњатан.
Сваки њихов тон као да у себи носи присуство жице с које је потекао — уздрхтала жица која се претворила у звук а да при том није престала бити жица — и та жица у
Дозвао сам га у собу, извукао испод кревета кутију с виолином и положио му прстиће на жице. Опипавао их је испрва несигурно, с оним сљепачким опрезним неповјерењем које му је већ почело да израста, као неко
Затим се постепено осмјелио, штипао жице нешто слободније и радознало слутио бојажљиве звукове, као да чека да ће му они нешто поњатно казати.
Као да су ту битни чекићи, савршен механизам чекића, њихова одлично координирана сарадња с механизмом типака. А жице су већ нешто споредно. Звукови које оне дају представљају нуспроизвод, као шум код моторкотача, као дим код жељезнице.
Навече бих се довукао до ограде, размакнуо прстима двије бодљикаве жице и протурио главу напоље. Склопљених очију, удишући дубље, стајао сам тако, под водопадом слободног зрака, у струји
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Из те собе одведе га у другу у којој је друга ђевојка златне жице ицпредала. А најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа ђевојка бисер низала, и пред њом на златној тепсији од
да види ђе је ђевојка, угледа је над језером ђе зраке сунчане у иглу удијева, те по ђерђеву везе на поставу којему су жице од јуначкијех перчина. Теке виђе, поклони јој се, а она устаде на ноге и упита га: — Откуда си, незнани јуначе?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Нужда ме је натерала, па сам некако прибавио комадић неке гвоздене жице, помоћу два камена зашиљио сам врх на једном крају, савио жицу у одговарајући облик и причврстио је за јак канап.
Сијалицу од 16 свећа требало је ставити у ходник и пошто сам одабрао место, наложио сам монтеру да положи жице. Пошто је радио неко време закључио је да треба да се консултује са инжењером, па је тако и учињено.
у земљу и која би према овом гледишту требало да буде сасвим имуна на сметње, осетљивија је на неке спољње импулсе од жице која се диже вертикално у ваздух.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Била је то изванредна математичка анализа проблема која је доказивала да се сигнали дуж жице преносе брзином светлости.
На месту Е налази се процеп од око три десетине инча који се обично назива ваздушни процеп. Помоћу две жице означене са е и ф, везане за електричну машину, сфере се оптерећују тако што једна прима позитивно електрично пуњење
Планине на Западу још нису отвориле своје златне жице. Велике количине угља и руда чекале су да буду извучене на површину земље да би служиле развоју огромних територија
Ово решење омогућило му је да анализира треперење виолинске жице, познаги математички проблем осамнаестог века. Храбро сам се упустио у трагање за решењем општијег и мање апстрактног
Осцилаторно кретање електрицитета на једном крају дуге жице, простире се дуж ње на врло сличан начин, као што се преноси осцилаторно кретање конопца или конца с краја на крај.
Простирање електричне струје са једног краја жице на други, први пут је испитивао професор Вилијам Томсон, покојни лорд Келвин са Универзитета у Гласгову, када је 1855.
говорећи фигуративно, констатовати да ће осцилаторно кретање електрицитета који се преноси од једног краја проводне жице на други, бити утолико ефикаснији уколико је тај електрицитет тежи и мање стишљив, или, напуштајући овај фигуративан
То значи да индуктивност жице треба да буде што је могуће већа, а капацитивност што је могуће мања. Ово се савршено јасно види из радова Томсона и
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Падни, снеже; падни, снеже, И завеј нам странпутице; Падни, снеже, нек’ занеме Телеграфске ситне жице. Падни, снеже; падни, снеже, Па расхлади пламен жêсти, Пламен који није никô Ни из ума ни из свести.
Не знам шта је, је л’ суштина Ил’ то чини само мисô — Чим смо чули: долазиш нам, Одмах си нас електрисô. На што жице спроводнице! Електрика јури широм, Ваздухом ће бити споја (После можда и етиром).
Разумеће листак свежи Сваку жилу својег стабла, Спајаће нас електрика — Електрика наших срцâ — И без жице и без кáбла. ХИМНА ТЕКЕЛИЈИНИХ ПИТОМАЦА своме добротвору На небу си, света душо, Текелијо Саво!
Краков, Станислав - КРИЛА
”Смртна опасност”, висило је између бодљикавих жица. Знали су да ће једног дана кроз зрак и жице струјати вести о њима... те су вести биле црвене, рањаве...
Глава је била мирна, само су две руке кретале и повлачиле полуге, жице, точкове и ручице. Мотор је урлао у пенама, а ваздух јурио из напетих свемирских груди. — Хеј, Сергије, Сергије...
Поједине прилике се претвориле сад у редове танке и дуге. — Улазе у жице... Један удар, јаук. Један мали прљави војник се занија, паде, па се хитро диже и скочи за стену.
Чета је крај чете. Чека се заповест. Стари, бели мајор нагнут је над слушалицом, и са сваком речју што је преко жице прима, лице му се мења. — Разумем, разумем. Али се очи шире и нешто се увлачи у њих. — Разумем, разумем.
Ипак су зато још увек милиони пуцали кроз пушкарнице, јуришали на жице и умирали. Смрт је била свугде и на сваком месту.
Ровови су били бели. Гребен покривен снегом руменио се на зимском сунцу. Покидане бодљикаве жице и изваљена крстила пред њиме светлуцала су снежним украсима.
Све се нечем радовало. И војници који су погурени промицали кроз плитке ровове и искидали бодљикаве жице, и мазге које су јаругом доносиле муницију.
смрт није ни постојала... постојала је само радост једина и вечна. Куршуми су све чешће певали. Певале су и жице пред рововима и брда под снегом, коме је сунце давало румени одблесак и... Нешто је зашуштало брзо и кобно.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
две паре, пало је y оно скупоцено, ситно и заплетено ткиво што се зове живот човечији и — сви су конци замршени, све жице живота покидане. Бедни ли смо ти ми људи!.. ...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ХХВИ Да ти ниси српска мома, Притегô бих друге жице, Певао бих твоје очи, Твоје груди, твоје лице. Да ти ниси српска мома, Ја бих теби хвале вио, Ја бих тепô ситно,
Моје сунце спава; За главом јој Од бисера грана, а А на грани Кâ да нешто бруји, То су пали Сићани славуји: Жице преду Од свилена гласа, Откали јој Дувак до појаса, Покрили јој И лице и груди, Да се моје Сунце не пробуди.
Само цпећа нек је права, Као што је моја туга. Усклик ваша радовања Жице срца мога њија, — Гласи цпеће, — гласи бола, — Па ипак је хармонија.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Други батаљон је одређен као резерва. Пред нашим рововима налазиле су се неке испреплетане жице, заостале вероватно још од борби из прошлих дана. Командант ме позва и нареди... — Откуда тебе да зове командант?...
У неко доба ноћи Бугари се притајише. Штитиле су их жице, те су ваљда мало спокојнији. Планином је овладала језива тишина, да човека страх ухвати.
То после подне јавили су да се упуте војници који треба да приме маказе са сечење жице. Дакле... ближи се ипак час. Био сам у толико јуриша и никада ми ни на ум није падало да ми се ма шта може десити.
Или су негде пали, те просули јело. Али оно што је главно, донели су... Маказе за сечење жице. То преподне, деветнаестог септембра, позвао ме је командант батаљона. Био је, чини ми се, нерасположен.
Као гладне звери, кидисали су четници на бодљикаве жице маказама, секирама, ашовима. Настаде прасак. Уто груну плотун одозго, бомбе почеше да треште и на један мах...
Јаук се разлеже. Војници се прибише. Падали су на гомилу као снопље. Други, у безумном страху, бацали су се на жице, где су остајали висећи.
— вукао га је његов водник Брана. — Доста је било. Чуће управник. — А... Ш’а?... Брига мене!... Даље од жице не могу. Видећу бар моју кобилу „Ружу“... која сирота... ратује наместо мене и... и прима додатак.
и обрукаш нацију. — Ко, је л’ ја? — зину Брана. — Зар ја кидисавао на жице, а да не прогутам један сто? — он скиде блузу. Пера „Ђеврек“ притрча и око ноге веза му белу мараму.
„Фикус“ прекрстио ноге на кревету, пали цигарету и весело добацује. — Браћо, даље од жице не можемо. — На своје смо паре увек — додаје Сима „Јаребица“. Рапорт је био кратак: под суд, или у команду.
Гледао сам кроз уски прорез смелије. Између наших и бугарских жица налазила се кратка зараван. Њихове су жице исто тако замршене као и наше. Позади жица, с оне стране, било је неколико ровова... На педесет метара.
Командир примети шта посматрам, па ће рећи: — Ово је звоно преко жице у вези са објавницом. Ако стражари примете неки покрет код непријатеља, они одозго зазвоне за узбуну и ови одавде
Господо, можемо на посао. Драгане, вечерас треба непрекидно бацати бомбе, да не би везивали за жице звонца. — А зашто везују звонца? — питао сам наивно.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јован Пачић ТУЖБА Лиру морам, јадан, оставити, Смутно-гласне покидати жице, Пјесна врсте мојих загладити, Подрет пјеник, бацит ил’ у трице: Јер ји љуба и не слуша моја.
Ту ће се твом сваком удару гласи одзиват, Као кад златно перо златне се косне жице. Небесна луча нек’ ти чисте боје разгара, Нек ти рајском росом сокови бује бистри; Анђео љубови нек’ распири т’
Ал’ тек што замириши прекрасно носу пиленце, Тек што прва ока отвори к пиву вољу, И тек што преко жице превуче цичуће Штраус Гудало шимширово: удари, ето, киша.
августа 1839, стр. 129аб—130а. Немчићева песма почиње: Хајда, синци, хајд’ сестрице! Нуз илирске певат жице, — Хајд’мо и ми, братјо мила!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Црногорце бих учила Тумачит мојих жеља мигове; Пламеном моје ћуди ватрене Нарави њине тврде полуге У танане бих жице сукала, Да ми на жеља гласној тамбури Под лаким перцем оно спроводе Што им ја гласом тврде одлуке уз добру вољу
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1887. У СПОМЕНИЦУ ПРИЈАТЕЉУ СИМИ Ј. АВРАМОВИЋУ Кад протече младост што нас служи сада И покида живот све жице весеља, Кад нас борба смори и невоља свлада, И нестане давно многих пријатеља Кад јесењи ветар с непогодом дуне, И
) Досада, магла и тама... На слаба колена своја Ја звучну узимљем лиру, и својом уморном руком Додирнух сребрне жице. И лира загрми моја Очајним и страшним звуком И ја се препадох силно. Шта значи јецање боно?
Ја гневно потресох лиром. И светла васкрсну младост, И с њоме пропала вера у борби и у злу, И жице пукоше јасно - и нека очајна сладост Душу ми прожме сву. 1890.
1892. ВЕЧЕ НА БРОДУ Горе на равном крову, гомила Турака седи И стари некакав дервиш. Он сетно у жице бије, Тихо, суморно пева. Месец је изгрејô бледи И тама обале крије.
10. Ја нећу да певам... У најдубљем миру Покидаћу жице и разбићу лиру. И када их чујем на каквоме већу, Слушаћу их хладно, ал' спорити нећу: Гадићу се само у срцу и души, И
чудесни пламен запали његово лице, Он диже високо чело и косе забаци бујне, И страсно, несвесно, дивље удари у њене жице.
1890. ЉУБАВНА ТРКА Стегни жице, о кобзару, И суморну тугу мани, Па запевај песму стару О Љубецком и Океани. У Лисинског храброг пана Има блага кô у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сад осећам како ми мускули дрхте и повраћа ми се. Телефонисте су везивале жице и неко од њих упорно је понављао: „Ало... ало... ало! Чујеш ли ме?... Ало, па што се не одазиваш?“ Ноћ је бледела.
— Одакле да ти дам, кад су ми све батерије уведене у борбу? — говорио је потпуковник Петар. Али са оне стране жице није упућивана ни молба, ни заповест, већ вапај. — Ситуација је очајна. Бугари су узели прву линију ровова.
Неко са оне стране жице умирује команданта како ће помоћ стићи. Али не заборавља да строгим гласом заврши: — Држите се на тим положајима до
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
до 1427. витез — јунак (у песмама и коњ се назива витезом) вите токе — токе „чија су луца прављена од жице чекићем бите“ вишек — в.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Официри наређују да се баца оружје, неко зауставља возове и окреће натраг од фронта, шпијуни кидају телеграфске жице, шире лажне вијести. — Па ко нас издаде, побогу, браћо? — питали су ожалошћени људи. —Ко? Краљ, влада, господа.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ПОХВАЛА КЊИЗИ Којино руде и мајдане копају тако сматрају и послују докле год находе и мало златне жице, не остаљају, него дурма раскопавају у добину и траже има ли јоште што догод до једне мрве све не поваде, и тако се