Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А долази дуга и јака зима! Не бојте се, браћо, хладне зиме, него се бојте, браћо, неслане соли! Засветлеће жишка у пепелу, намаћи ће се вунена петла на иглу, забелеће се гуске у рукавцу, освануће на трпези храна, када опет со
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ко је то? — напрегну сву снагу Крушка. — Ја, драги ага. Светлост од жишка паде му на лице... — А... ти си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. — Ја.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Онда се тргну сви и ослушкују окренути кујни, а бáба вели: — Иди, види да се опет није онај лопов мáчак дочеп’о жишка, па ће да полоче сву маст, к’о и одономадне што се почастио!
Црњански, Милош - Сеобе 1
При слабој светлости жишка сад, он је виде, онако збуњену од сна, и схвати да ће овог јутра, при поласку, са њом бити најтеже.
Овако, он јасно наслути да неће пропустити ово вече. Пламен жишка са пећи, осветљавао је велику избу, као са брега. Сенке ствари биле су зато огромне.
због хладноће, спавало на гомили, на читавим брдима кожуха и гуњева, што су мирисали на овце и јагањце, крај светлости жишка, тако је госпожа Дафина постала, вољом Ананијевом, целом селу као страшило.
Опет остаде најмлађа најдуже, куката и грудата. При слабој светлости жишка тад, Исакович виде њене голе ноге и бело месо под коленима, и онако стар, изнемогао, већ мртав како мишљаше, осети
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
најамника, чико њојзи боле зна: одведе је на преваре међу своје господаре — сад им ноћу уз пехаре место жишка лицем сја. Јест, ал' сада, боже свети! кад од мене туђин стрепи, сада ме се свака лепи!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Ја назирем жишка трепку тајну у недоба, кад фарови раде: пејзаж песме Брига материна. Сентандреја, Іріѕ флорентина.
У мочвари мрак заспао. А сећањем, валовито, уз брегове крене жито. А Љевишка, а Љевишка... Модри ли се она жишка? (Постојиш ли, постојбино, или маглом вејеш, трино?) Златаст вео с Богомајке разапне се о заранке.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Нећу да кажем ко сам. (Шапатом: граматик) идем по воду. Дуге сам ноћне часове читао крај жишка. Ведро спуштам у рујну реку. Нада мном стражар мотри да л ће промаћи виле.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ја га метнух на огњиште, Скочи жишка, ожеже га, Јао мене! ожеже га; Ја га метнух под полицу, Дође кока, укљуну га, Јао мене!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Преслица и вретено) 101 — Мање од ораха, теже од товара? (Жишка, жар) 102 — Миш медведа свеза? (Кључ и ковчег) 103 — Мртви родише живога?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим седи опружених ногу, наслоњен на зид поред самих врата, цигара гори у бусену његове главе, крцкање траје, жишка се миче и подсећа на горење суве траве. Коса му је дим што нечујно пузи по каменом зиду апсане.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
удавио, и унесу га у Дафинину ложницу, сенке свуда око њих искрсавају, уз непрестани шум воде под прозором: „Пламен жишка са пећи, осветљавао је велику избу, као са брега. Сенке ствари биле су зато огромне.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Па позва старога слугу Ћерима: — Али знаш, мој Ћериме, да ми је сега срце ћумур? Још једна жишка — пепел ће се учини!... Затим му пружи фишек и прстен с руке, па се страховито намршти: — Турчин сам, шућур!...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Зар не знаш, Спасо, И не сећаш се ноћи страхотне? Још је из рана крвца лопила, А модра светлост жишка немоћног Осветлила је таму жалосну... Онда је седи Ђукић издисô... СПАСЕНИЈА: Станоје!... ГЛАВАШ: Јест, ја сам!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Подунуо вихор ветар, Отворио стаклен прозор, Угасио огањ жишка, И у среди собе мале Стоји оно Сабља-момче У мртвачком огрталу. Двоје младих загрљених У камен се претворило.
Ћипико, Иво - Пауци
собу и свој кревет са десетак меких узглавља, над којима виси о зиду сијасет икона и пред њима дан и ноћ горе два жишка, и кадгод газда прође поред њене собе, осјети мирис тамјана, као у цркви светачнога дана.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
и да мој грех заслужује оштрију казну; моје модрице и отеклине нису тако уверљиве, чак и при светлости припаљеног жишка који по зиду баца сабласне сенке оне су некако бледе и ситне.