Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« — »Ја, вала, бих мало да запалим.« А она ти извуче чекмеџе из оног астала, извади жишку, те мени на лулу... Гледам ја — баш ватра! Гори лепо као год с огњишта. Сељаци ударише у смех.
— рече му ћир Трпко готово љутито што му не верује. — Не разговарам више сос тебе. Веља слеже раменима, узе једну жишку на лулу, па изиђе рекав: — Ако, ако, ћир-Трпко!...
Е, бог ти дао! — учини Смиља с пуно наде да ће му то помоћи. Анђа узе машице, па стаде једну по једну жишку турати у ону воду, а све миче уснама као да нешто шапуће. Загаси тако девет жишака, па даде Смиљи чанак.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
од... Ама шта су ти одвугле ове жигице?... Дај једну жишку! Капетан га више не слушаше. Његове мисли беху далеко: чак у Књажевцу.
Милићевић, Вук - Беспуће
— питаше се очајно Гавре Ђаковић који се досађивао. И он посла у себи до ђавола и Јана Хуса, и Жишку, и словенску солидарност, заједно са господином инжињером и његовим Златним Прагом.