Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— мислио сам у себи. Приближим се жбуну... Сирота мала веверица је лежала, сва у крви.. — У мене се кожа најежила, жмарци ме подилазише, слутио сам да ће ми се нека несрећа догодити... Онака поган никада није добра коб...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати. Нема тога блага које би могло купити мира души. Ивана су жмарци пролазили од ових страшних речи попиних; он осети сву тежину нове дужности на својој души... — Попо! — рече он.
— Шта радиш, Јело?... Је л̓ ми мајка жива?... То баше Станко. Јелицу прођоше жмарци, а Петра, како беше покушала да устане, само клону, јер јој се подсекоше ноге. — Жива сам, рано моја!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Него, зло је у Трифуну. Опаметиће се Кумрија, кад види своју децу. Охладиће се и та Махалчанка, кад је први жмарци прођу. Без старца нема ударца, али дуго не одјекују. Сви се могу опаметити, кад прође месец, два.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
дрвета или групе дрвета која се дижу на брежуљцима, са хумки и међу рушевинама, нарочито групе старих храстова; жмарци подилазе и стрепи се од старина и рушевина, од старих градова, кула и цркава.
Подилазе их жмарци од зебње и ганућа. Имају чедности, стида и срама, које није могла много ослабити ни Војна граница ни аустријска
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Бежи биљко, у трн-гору! (Пропух жмарци из Ругова по Дудовом лишћу бају.) Може ћукац у свирајку да ћурликне, могу сова и секира да залају.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ил је промукȏ ил можда спава или је некуд побегȏ, чуј!“ Препуни брига другари журе, уз ноге расту ледени жмарци, а када стигли, повика Жућа: „Погледај, Тошо, заспали старци!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Од те племените мирођије Живот чистији укус добије. Заструје, из ко зна каквих дубина, Зелени жмарци це витамина; Грицнеш га: с врхом се језика слије Листић електричне батерије.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
па се иза ове музике појави вођство свих сокола, те Јаћим опет осети како га помало, али врло помало, патриотски жмарци почеше подилазити.
Онога дана кад буде рочиште ја ћу га ослободити, а што се тиче награде погодите се. Мене подиђоше жмарци од радости кад чух шта му мој адвокат препоручи.
Ћипико, Иво - Приповетке
„Срећни људи! Они су сигурни зимње, дуге, хладне ноћи!” Миливоја телом обиђоше млаки, лени жмарци. Протегну се и, узнемирен, коракну неколико корачаја. ...Сутон пољем пада.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Дум! — и опет испија чашицу коњака. — Кад... не лези враже, отуда трећи лаф... — Бре, бре, мене све жмарци подилазе — вели Брана „Махер“. — Ја мислим, сад ће ловац да погине — намигује капетан „Фикус“ и долива Перину чашу.
— Како имате лепу косу! — проговори и превуче руком преко моје главе. Неки жмарци подиђоше ме... Извио сам главу, и, уместо одговора, запитао сам је: — Зашто сте затворили врата?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
О, сећам се ја врло добро, мила моја браћо, како су вас подилазили жмарци док смо ону тројицу кињили и понижавали. Зар сте изгубили памћење, невинашца моја, то је било скоро.
Једва сам се држао на коњу. Бол под ребрима, слабост у бутинама, жигови у коленима, тупи жмарци у врату. Слепоочнице ми зује, и вид, вид ми је био замагљен; нисам то ваљда плакао, боже мој, зар сам плакао?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Устукну Златокоса корак уназад, али изусти: — Твоја свирала! Низ леђа присутних склизнуше жмарци. Ветар се заустави у грању. Ни река више није текла. Само се чуо урлик пса.