Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: Ваљда гледи колико му нарасло чело од науке. ИСАЈЛО: Не знам шта ради. Тек час га видим гди очима жмири и намигује, час се смеши и мига уснама; час главом клима. МАНОЈЛО: Јамачно узаврила наука, па тражи одушку!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А он сада мисли вероватно на своју жену и дете. Сунце се мучно пробија кроз облаке, као да жмири. У даљини се замрачује од тамних облака који се лагано прикрадају. А тешка оморина притисла земљу, као да је дави.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
духовитости, с извјесном младеначком самодопадношћу, на тог бога који „брадат и босоног сједи на грани од облака и жмири на овај грешни свијет кроз школски истостранични трокут“.
Ћипико, Иво - Приповетке
Мала соба при земљи служила је свима: у њој се кухало, јело, спало и прало прљаво рубље. Лампа се дими и тек жмири, унутра је спарно и задушљиво; ненавикнут тешко би могао да издржи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
—... Узме га на око, па нишани... нишани — при том жмири на једно око — и дум! — Пера сручи у грло чашицу коњака. Мљасне устима, поднесе чашицу да му се долије и наставља: —
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Господин Јоксим жмири и цеди: — За пакост, неће да грди и попове, било би сиротој госпа Ноли мало лакше. — Нико, уосталом, сада није слушао