Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Завозим се у маштања и блажено жмирим на благом прољетњем сунцу. Нада мном, у њежном, још блиједом лишћу дрвећа, међу пуповима о које се лијепи паучиница
дашком вјетра који по тек просушеној земљи шара мале вирове прашине, већ да то око мене шуме моја минула прољећа. Жмирим на младом прољетњем сунцу, и осјећам да сад већ животу не треба тражити другог циља ни дубљег смисла.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мени остаје да се заљубим, и узмем за струку једино историју древних народа, и да жмирим у далеку прошлост. — И тачно је тако било.