Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Радоша подиђоше неки мравци, па у оној забуни викну: — Чији си ти, мали? Ово само жмирка и миче губицом, па тек узе купити камењице и дрвца и бацати се на Радоша. Радоша подиђоше још крупнији мравци.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Госпођа Софија, Мицина мати, у „рококо” обучена, великом се лепезом хлади, мада јој није врућина, па жмирка на лепи пар; допада јој се што такав јурат Мицу облеће.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Тамо нема никакве куће ... – Та кућа... — виче Бел Ами. – Нисам слеп! — Пуфко скида наочари за сунце и жмирка у светло. – Лепо се види да нема никакве куће! – Али она је... – Ње нема! – Та његова кућа... хоћу да кажем...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Узбудио се и старији курир, Ђурајица, па убрзано жмирка и шири очи да и сам не просузи. Најзад скаче на ноге и бучно испада из канцеларије.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Из шатре зове лија, има лукаво око: Одлично чистим перје, уђите, госпа коко!“ Из рупе вири јазо, на сунчан жмирка дан, нуди поспаног мачка: „Купите зимски сан!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Са шеширом на глави, узаним као приближени дланови, Жмирка, очима и наочарима, Као да држи говор сав се укрутио... — Да ми је знати какви су сад његови планови, На коју ли се
” „Ништа”, каже наш Цига Из Сврљига, ил Љига. „Још од пада Бастиље Не подносим насиље.” Радојица жмирка: „Нека нова свирка?” Па ће, гласом преболним: „Ни ја тучу не волим, Али шта ћу ако ме Нападну у Гацкоме?
Последње капи, зрна бисера, Киша низ окно прозора тера. Престаде пљусак. Поносан миш Жмирка у сунце, никуд не жури. Блистају, опрани, Зајечар, Ниш; Танак млаз испред Ваљева цури. Нестаде конца, сребрна игло!
Зрак сунца, и с њим овај век, У барици се плиткој пали, Трипут пали, три пута гаси: То вода жмирка у сутону. Шума кад хукне, њени уздаси Сами у себе ко да утону.
Цео свет личи на кућу која се кречи; Све мачји непослушно жмирка, ништа ту не мирује. Стари учитељ је немоћан,Слабашне су његове речи: Кроз школске прозоре сунце поваздан провирује.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Боле да говоримо о мом оцу — прекиде га. — Прво о сину — жмирка на десно око, као увек кад се љути. Глумац у путујућем позоришту, помисли Вукашин, и рече: — Нема користи од тога.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Обе су исте боје и величине, али једна искри од радости, док друга плачно жмирка. Дечаци из Улице кестенова тада подижу поглед ка небу, узвикујући: — Гле Плачка и Смејачка!
« Море се више није разликовало од неба. У потпуној тами светлело је само око светионика. Али, изненада оно поче да жмирка, па да се гаси. Убрзо сасвим утрну. С великим, белим бродом таласи су се играли као с чамцем од хартије.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Магаре, са венцем који додирује земљу, корача прописно, за репом последње мазге, жмирка и смеши се на питања што падају с разних страна: „Зар је и он прешао Албанију?
— Ресимићу, еј Ресимићу, друже! Он застаје и жмирка за колоном. — Ено оста кујнско казанче: врати се, понеси га, бога ти.
А Икета узима оно писмо, жмирка и чита, а при крају сваки час прекида и оним оштрим својим оком погледа Мију као с чуђењем, те га Мија пита што га
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1887. КАМАТНИК (Уз слику) Саплетена мрежа тако вешто, кобно; У среди жмирка једно лице злобно, Са којег су спале човечанске црте, Јер хладне гује по њима се врте; Кô гладну хијену да лешином
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нерви били затегнути... Напољу овлада тама. Кроз отвор земунице видео сам у даљини где жмирка једна звезда. А њу гледа и позадина, која мирно спава. Командир погледа на часовник. Извадио сам и ја свој.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И бујну смеђу косу која се са сваким његовим покретом друкчије слагала, као лишће на ветру. Кратковид, почео би да жмирка чим нешто хоће боље да види. Девојчице су по том жмиркању знале колико је сати. Бранка није баш било лако очарати.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
дечко, поче полако, неосетно, постепено да прима слоновске манире, да се креће тромо, да лењо мисли и да доброћудно жмирка очима, па чак поче и кожа да му постаје неосетљива а нос да му се испушта у сурлу.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дјечак се буди, жмирка, досјећа се гдје се налази и обраћа се псету: — Жуја, јеси ли ти гладна? Куја само пријатељски махне репом, али зато