Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ех — ману руком пешак. Затим припали цигарету. Онда повуче један дим, и гледајући жмиркаво Рајка продужи: — Ухватиш се, бато, за цевку, па идеш и спаваш. А за шта да се ухватим ја?...
Душан се премишља, затим хитро извуче једну и стави је у шајкачу. Онда је полако помаља и жмиркаво гледа. — Пих! — баци Душан карту и стави грош на точак.
— Шта ћеш, Учо, мора човек да мисли и на душицу своју. Деде подели — пружи карте Александру, и док овај жмиркаво гледа, померајући лагано доњу, Милан објашњава: — У рату, Учо, немаш шта да мислиш.
ТОЧАК Погурен и уздигнутих рамена, жмиркаво је посматрао фуражна кола Јанкуљ Живуловић, редов пете пољске батерије. Онда се почешао иза врата, набио шајкачу на
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Како је то лијепо!... Мјесец је био опточен мутним колобаром, а мале звијезде још су се жмиркаво бориле за своје рођење. Можда вријеме иде на кишу. Спарно је, спарно, и већ је огртач тако тежак!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
улетела је у твоју собу. Па, овај... — Лука обухвати подбрадак и жмиркаво погледа Драгишу — ништа нам о њој не рече. — Шта имам још о ној да вам причам.
— Ма’ш! — и саже се да дохвати камен. Пас скочи, одмаче се мало, махну репом и наслони се на задње ноге, гледајући жмиркаво. — Како си, младићу? — запита га неко из друштва. — Ето... — Јеси ли био у рату?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Размештали смо се поред ватри. Бескрајно небо је жмиркаво треперило, док су кола коморџијска и даље шкрипала. Људи покривени преко главе шињелима и шаторским крилима лежали су
На супротној страни, тамо преко Санти Каранта, на албанској обали, жмиркаво је треперила једна искра... Светлост на Крфу као да се постепено гасила.