Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
читаву дружину неким сасвим новим погледом, избистреним и будним, прикова очи за напуштену слику, запрепашћено жмирну, па брже-боље скочи, скиде капу и скрушено пољуби дједа у руку.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ал’ ка’но што, не знаш како, Од пупољка буде цвет, Њене прве речи тако Развише се у ћерет. А кад јарко сунце жмирну (Јер му сумрак трже сјај), Рука руку само дирну: То је био опроштај.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Гледај, па шта је ово данас? — жмирну старац — нијесам гуцнуо ни кап ракије, а већ по бреговима скитају некакве ђавоље корњаче, жбуње проходало, чуда се