Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тако Ками жмури у тами затворених страница. Испод њих су стрме баште пуне шушкетавог лишћа у пет по подне, а сасвим доле врео град
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ти га се бојиш, бојим се и ја, па ипак неко улови тигра. Сигурно ловац, кад за њим јури, од страха жмури. Носорог тешки, тврђава сива, тромо се креће, изгледа злог, ево ти тенка, опасна, жива, уместо топа — стрши му
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Хитро се завукао под чергу. Хтео је да жмури, а гледао је, јер већ неколико дана, да би се додворио оду, иде на зборове, даје паре кафеџијама, одлаже сељацима
Сад играм ја. Аћим поведе полако, господствено, са штапом преко руке. Стиска усне, жмури, тешко откида ноге од земље, у стопалима му цело Прерово.
— Не читам ђубре. Не могу да гледам ни твој мундир. Капетан се смешка, наслоњен на врата. Аћим жмури и седи наслоњен на зид. Ако сам помилован? бије по њему нешто што само личи на стид. Капетан без речи изиђе.
У тишини звиждуће апсанџија, пева петао и ковач удара у наковањ. На коленима му се беле новине. Аћим дуго жмури, хартија шушка од његовог дрхтања, осећа њену тежину.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Ама чим сам легао, за'рчем сместа, учиним се да сам заспао као заклан. На патосу преко пута мене, жмури командант, натмурен, строг, страшан, а поред њега уврнута мала лампа чкиљи и помало осветљава његово црно лице и
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кад сви жмуре, и ти жмури; Кад сви везу, вези и ти; Кад им памет није слана Ти је немој посолити. Кад сви скачу као јарци, Немој ни ти бити
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Што рекао господин Јоксим: Не зна се ни зашто светле звезде онда кад цео свет жмури. На клупи пред кућом Павловом лежи пас фрау Розин. Дигао се, задржао Павла у корачању, и загледао му се у очи.
Приметише прво ђаци: да „господин Каленић жмури и чита”. — Чу то директор, па колегиум, па Бранков брат, очни лекар, а онда, наравно, није више било него корак далеко
Јосиф удара по оном пустом клавиру као да је помахнитао, а тата жмури и будан спава. — Немој, Лексо, тако, Јосиф дивно свира, зар ти то не чујеш, и зар не мариш?
књига с много слика; смакне књигу на трбух, разреди ребра и протегне се да домаши дечка да га ћуши, не дижући се. Жмури и сањари. Дохвата са столића смокву или бадем, пијуцка хладну кафу и неко слатко вино, из особитих шољица.
„слаба леђа”, о још једној малој беби која мора доћи да их буде троје за познату игру „три друга и магарац који увек жмури”... — Тата ће нам купити лепог малог магарца који је од детињства лола, и увек се шали, увек жмури.
— Тата ће нам купити лепог малог магарца који је од детињства лола, и увек се шали, увек жмури. После дечакове смрти, Јелена Харисијадес се просто скаменила.
Очи јој дивље, али инспирисане. Харисијадес их не види, пола жмури, успављује га вино. — Стефане, наместила сам јастучић и ћебенце, прилези, одмори се.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Исајло се онда прекрсти и најозбиљније почиње: „Оче наш...“ — Лука се одупро рукама, главу опустио на груди и жмури. Када Исајло заћути, Лука се прене. Не отварајући очи пита: — Је ли готово? — и свали се на кревет.