Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ваздух је гушио већ од ране зоре; сунце пржило: од јаке сунчане светлости Коду су јаче болеле очи и дете је једнако жмурило. После првога часа учитељ је вратио кућама сву децу. А Коди је позајмио свој велики кишобран да боље заштити очи.