Употреба речи жмурим у књижевним делима


Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Дуни ветре, носи ветре, лети без оданка! — — — — — — — — — — — — — А ја жмурим, а ја сневам... ох, да дивна санка! »Стармали« 1882.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Онај цветак — твоја слика, Онај мирис — душа ј’ чиста, — Не срди се, јање моје, Кад ти кажем: ти си иста. ато жмурим, зато гледам, Да ми каже ноћ ил’ дан, Ил’ је био санак јава, Ил’ је ова јава сан.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Најзад сам горе. Лежим потрбушке на нечем меканом и топлом, лице сам зарио у рески мирис биља и земље, жмурим и пуштам да ми се сваки мишић опусти и олабави пре него што отворим очи, устанем, осврнем се око себе и видим где сам

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Не видим добро. Смета ми светлост, и видим плаво кад жмурим. И боли ме понекад глава, ето ту, у потиљку. Ако плачем, мама се љути... Сад знате...

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

У таквим приликама ја сам сматрао за најпробитачније да жмурим, старајући се само брижљиво да не паднем са клупе. Ја сам дакле, тако практично извежбан и очигледном наставом о

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности