Употреба речи жмурио у књижевним делима


Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Он гледа стога што иде, иначе би, чини ми се, радије жмурио. Пушку је положио немарно у једној руци, те изгледа да му је она на сметњи. Капетана нигде »ни од корова«.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Зима је. Шта је лакше него да човек назебе у путу? Одбио је да руча. Поручивао је само топао липов чај. Жмурио је кад би девојка ушла. Па он је стварно болестан и стварно га пробада с леве стране, убеђивао је себе.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

И сећа се балвана преко реке, којим су прешли, и како је жмурио, док га је мајка пренела... А све је било тако сјајно, и никад, чини му се, сунце није тако грејало, као тада што је...

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Превртао сам се, жмурио, смејао сам се без икаква разлога, не бих ли само одагнао од себе напаст, али се она као коњска мува наврзла на мене и

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности