Употреба речи жубора у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Останемо ли у планини, може нас појести вук. — Ми ћемо даље низ брдо, према ријеци. Већ сам се зажелио жубора воде и клепета каквог млина — рече мачак Тошо и уздахну јер се сјетио свог чича-Трише.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

декоју злобну пусти Ал' невоља редом иде, Па сад на њу реда дође, И она је јуче виде, Кад крај неке рпе прође Би жубора и гуркања И подмукла кликотања.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Неће је видети неколико година. Деду не памти, а види га. Само глас не може никако да му чује. Од зујања, тутњаве и жубора. „И несрећу мајка рађа. Ако сам добро запамтио, тако је деда рекао. О чему сте разговарали кад ти је то рекао?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

песму Цар Лазар и царица Милица, човек не може да се отме утиску да је јутро поласка у бој било ведро, светло, пуно жубора. Поље око Крушевца било је покривено зеленом травом.

У првоме (из песме Јанковић Стојан и Смиљанић Илија) дат је у слици пуној полета и жубора Стојан у тренутку кад је видео лепу и бесну Туркињу: Живо му је срце поиграло, а за појас свијетло оружје, у њедрима

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности