Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Затим се насмејао, пљеснуо ме по рамену и рекао: - Иди, Иди! - а у томе „иди” било је нешто тамно и жубораво, готово налик на тугу. Наједном ме је, не знам због чега, било стид. - Ако треба да идем, ићи ћемо заједно!