Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович је легао, са седлом под главом, на траву, на улици, пред Командом, крај потока који је, ту, кроз траву, жуборио. Његов хусар, пробуђен, крај коња, био се испавао. Покрио је официра ћебетом, којим је дотле себе покривао.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Стали смо били пред једним разривеним тунелом. Хтео сам да сагледам тај поток што је у мраку жуборио и учинило ми се да се румени, и да је весео.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Звездице лепотице, нове сестрице! — ухвати се око њих коло звезда. Као сребро звонио им је глас, смех жуборио. Смејачко од среће затрепта и сину новим сјајем, али се Плачко повуче у страну и намршти.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Они ућуташе и предадоше се уживању природе. Демокритов врт беше заиста прави земаљски рај. Ту, поред њих, жуборио је поточић, а у крошњама дрвећа цвркутаху птице. После дужег ћутања проговори Демокритос.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А ја с драгом мало ниже По руке се држећ’ топло, Кроз груди нам струјао је Као мајски миомир. Поточић је жуборио Као песма путникова, А над нама облачићи Низали се, губили се.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— не понором, није било тако страшно, него пороном, сухим коритом поронулога потока који је не сувише давно туда жуборио, и окретала се на њему и мала воденица, тако мала да је коло било усправљено, а лопате по њему као кашике.