Црњански, Милош - Лирика Итаке
И би рат, да се, над гробљем нашим, омили смех и разврат, и скине, навек, жуд за сином, са мутна ока? Зато је зар била тама меса и сјај мисли, дуж младости, невеселост горка и дубока, да са
Високо гаре, видим како се камење љуља, а кроз отвор и лукове зидова, тамно небо. Јавља се жуд за мраком. Охолост и самоћа, мржња и жуд за убиством, и одласком све даље, јављају се у души.
Јавља се жуд за мраком. Охолост и самоћа, мржња и жуд за убиством, и одласком све даље, јављају се у души. Црква мрачна и зидови, које као да су махнити зидали, полако
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У овакав дан Ја сам волео; и сећам се сад, Када је душу притиснуо јад, Сећам се на то и на своју жуд, Врео, врео дах. И сада је драг Тај спомен, тако оживео, сетан; Изгледа да је тренут истоветан.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
која вечно траје, Песма усана што се крвљу росе И преко вода чежњу страсти носе, Купећи сунца и цвеће и краје, Жуд лудих ноћи када разум стаје Да спусте теби на усне и косе И да усаде у зенице твоје Мирисе, звуке и звезде и боје;