Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије... Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. — Добро! — рече и саже главу. Завлада мртва тишина...
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА ПЕСМЕ За песме што у танким лирским кошуљицама изиђу на посмртне критике цичу, кад сваки жудан каменовања каменом се на њих бацати стане, кад хајкачи на старе славе леденоме подвргну бичу песникове стихове
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја од пута бија малко трудан, Малко гладан, а малко и жудан, Па се сетим красни печеница, Намастирски красни посластица, Вина рујна и пребела леба, И остала што гр'оцу треба,
Ал' у изби свећа гори, Он са драгом седи, збори. Нешто вели да је трудан И одмора врло жудан. Тишина је већ у двори, Нигде свећа већ не гори, Само код њи ојађело Што је будно то кандело, Па се мучи, тужно
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Па ништа, бако, Хвалим вам само моје дворове, Не би л’ у мене дан-два остале. Та ја сам жудан госте примити. СПАСЕНИЈА (у себи): Ах!... То је он!... СТАНА: Ми нисмо овде дошле у госте — Залутале смо ту!