Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А ништа ме не погледа Још једанпут; све нестаје, Све се жудно овде преда Овој смрти која сјаје. Све су очи засењене Тихог мрења том лепотом; И свака ствар што се крене,
Спрема се класје све да падне, И лишће пред ноге пању; Да земља данас жудно знадне За лепу смрт у сјању. КИША Недељу дана дажд ромиња, Корито речно пуно муља; Досадно, горко; и дан тиња,
Мислим љубав, а оно је злоба!... А мени се чини тако једно исто... САПУТНИЦИ Све за својим путем, ја сам жудно хтео Све за својим путем! Али заман муке: На раскршћу сваком увек сам се срео С кажипрстом кобним невидљиве руке.
Ко зна. Али је немоћан да се уздржи имало, да малакше и за тренутак. Тако тај мали артиста испреда жудно из својих груди, из срца, из болног и магловитог сна и воље за стварањем.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
тада, морао би разумети шта значи то оставити жену, створење од деветнаест година, наивно, детињасто, бујно, жедно и жудно живота и љубави.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ћопић је мајстор лирских атмосфера: и то су готови, давно заокружени утисци, које он жудно, са страшћу оживљује. Земља је пуна чудеса: свако годишње доба, сваки тренутак дана и ноћи, имају своју меру
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је жудно читао народне песме и утисак тих читања често се опажа у његовој фразеологији. Из народне поезије узео је многе фигуре
Милићевић, Вук - Беспуће
воду, а он са скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудно ужива у њој као жедна, одавно ненапојена поља и исушени усјеви.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
са чела, Латити се беле погачице, Присмочити каке печенице, Повратити срце гладно, трудно, Воде ладне напојити жудно; Воду пијеш, а врело жубори, А над тобом липа мирисава, А славуји свуд поју по гори, А крај тебе цветићи и трава!
Из далека звони клепетуша, Дивно звони, ал' он је не слуша, Од лова му тело мало трудно, Ал' одмора срце није жудно.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У засенак њен По уској стази ја се будан крећем И слушам шумор кроз дубоки мрак И гледам земљу, окићену цвећем И жудно пијем миришљави зрак.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Та то су тако мале, тако ништавне жеље, па и то се не дâ !«... И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу.
Он не хтеде ни погледати кроз прозор, поред кога прође весео писар, подигнувши главу високо и погледајући жудно на један прозор од учионице. Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље.
то је!... и то одмах, што пре... Ето, кроз десетину дана... чим дође Ускрс... И он стаде жудно гледати у њено лиде, очекујући са страхом и зебњом њен одговор.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
РЕЉЕФ СА ЛИКОМ ДАНТА Аници Савићевој Кентаврима бесним маље у носу затрепташе жудно, копита им росу у мрачне шуме кад јурнуше даље лудим трком са ваших плећа на кобиле просу, по трави блудно.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Хеј, да се пије ! Болесник се издигô на постељи, подупирући слабо и сухо тело мршавим рукама, па гледа жудно кроз отворена врата и слуша веселу песму и свирку, сажижући врелим очима овај ненадни чудни призор... Весеље !...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Поворке беле дижу се из гроба, И са мном, љубе, чезну, стрепе, жуде! Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно! Она мене чека Ко некад плава Изолда Тристана.
Нека, жудно среће, човечанство прене У чекању страсном. Буди права мати, Дижи, стварај, руши, ко да нема мене, И дај срећу коју ја
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
О, како жудно страст нас гони жарка Свршетку, крају. Па и бол ће проћи; Све, чак и љубав. Гладне страсти гоне, Гоне по мраку
Али одједном, крај напукла леда, Мирно, к’о звезда са небеска свода, Она се сиђе у таласе неме... Ја гледам жудно, зачуђеним оком, Неслућен рефрен земаљске поеме; Ја мислим на њу, тамо где ’но вода Под хладним ледом монотоно либа.
У мене је увек гледао све живље. Љубав му је била к’о природа плаха. Кад сам рекла: грли! грлио ме дивље, Да ме жудно, али и несвесно смрви. Али не подло, али не из страха, Он ме је, на знак мога прста, пушт’о.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (натеже ракију, жудно отпија, стреса се; дохвата цигарету и пали, гута дим; пружа ноге те га чивчика изува, допушта да му свлачи горње
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
прсти полако клизили по чврстој белој купи и заборављено застајали на вршку, тамном и шиљатом као зрно дренка, док се жудно осмехивала „чворку“ — „брадоњи“, запазила је да су јој дојке некад биле мање и чвршће.
„Пуна ће му уста бити“, помислила је замишљајући како јој влажна и мека детиња уста цимају дојку и жудно пију млеко. Снага јој се сјурила у стопала, још боса и влажна. Неколико тренутака трнула је у малаксалости.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Не! С тешком котвом не срљај дубоко, Рањено срце друкчије нам збори! Нити у пустош пуштај жудно око, Да те неспокој за сазнањем мори.
Буди к'о птица са сјеверних мора, Становник магле и острва леда, Што пјева жудно измеђ' ледених гора, Не питајући да л' је когод гледа, И да л' је слуша; и сред мртвог дола Ц'јелога в'јека звонку
Шуми, о ноћи прохујалог доба, Страсно и жудно! Она мене чека К'о некад плава Изолда Тристана. Стрепи, и слуша топот из далека...
Ил' тако само Мандушић сања... Он то у цвећу, месецу, магли, Осећа сласти тужаљке њене; Његова душа то жудно нагли Ал' у том часу чари тајанства Зар открит' тајне пригушене?
Титрао се ветрић по телу јој витом, Што се лелујаше к'о игра акорда. У ружичном сену купала је лице, И пустила да је жудно сунце љуби; А кроз жедне, сочне, и дрске уснице Упорни и бели блистали се зуби.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
нека похотљива језа од слатке наде да ћу малочас стезати оно младо и чврсто тело сељанке, сигурно и само толико жудно мушких руку. — На ствар, Стеване, ако Бога знаш!
се к њој да гледа у њено слабо, сјајно од ватре лице и како се убрзано уздиже свилени покривач на њеним грудима, он је жудно дочекивао зору И очекивао да се пробуди да би се уверио да ли јој је мало, мало боље...
целог батаљона и када се задржавањем даха и уздржаним кашљањем, све ближе ишло једном опремљеном гробљу са ракама које жудно очекују становнике.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
пута, у часовима бакине њежности за ме, узимао међу дланове њене малко смежуране руке, сасвим јој ведро гледао у очи и жудно питао . — Бакице, хоћеш ли мени поклонити тај туш кад будем велики?
Моја малопређашња одлука одмах паде у прах — „зов крви” био је јачи — и ја жудно улетим у дискусију. — Па то се и зове човјек, мој оче: скуп интимних контрадикција зашивених у једну људску кожу!
Кад је након побједе опет прорадила комора, жудно је посегао за кутијом цигара. Али је смјеста закочио своју кретњу: не, још ћеш двадесет и четири сата постити!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И усред тих мисли он се сети хлеба, зграби га и поче жудно јести, не толико због глади, колико ради жеље да отера од себе мисли, да се забави јелом, док му не падне каква друга
Еј, јадниче, како си се намучио! Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све. Вода га доиста опорави, те одмах диже главу и
— Ако ми долазиш, као онај блудни син, на покајање, могу ти и благослов дати — рече му свештеник, очекујући жудно његов одговор. — Е, мој попо! ...
— и Ђурица жудно, ватреним очима погледа свештеника, очекујући повољна одговора. — Знам шта мислиш, синко. То не може.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
догађајима објављеним у часонису ”Сајентифик Америкен” и научним прилозима недељног издања дневника “Сан”, које сам жудно читао помажући се једним џепним речником. Они такође нису обраћали пажњу на могућности за учење и стицање знања.
Они такође нису обраћали пажњу на могућности за учење и стицање знања. Ово моје жудно читање научних чланака наде у очи Џиму, машинисти и ложачу у Творници.
” Истог дана имао сам у рукама два тома Хелмхолцових предавања и жудно сам читао предавање које се односило на Фарадеја.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
дуката, а у бисагама поред чутуре са жеженицом по оку најлепша скопљанска дувана — да обдаре случајне сусретнике који жудно траже украј пута оваке намернике. Али је сваки од њих прикрио дубоко у појасу и по самокрес. То је очајничка пушка.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ја уђем у један низак пољски шаторић у шанцу да утолим жеђ, јер ту угледах једног познаника с тиквом воде. Таман ја жудно нагох грдну тикву, а оно бљуну вода на ме, шатор ми паде на главу, ја упустих тикву; био сам сав поливен, а остадох
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Забацивала би главу, и њене плаве очи биле су раширене а уста отворена. Посматрао сам жудно њене беле зубе и као да сам осећао дах њених усана.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
тајне је спао И осрамљен идол дрхтао је блудно: Он је ниској страсти име Бога дао; Страст у њему само буктала је жудно. — — ''О, разблудна тајно, што не оста тајна? Зар и ти мораде расветљена бити?
То је вечно иста прича исте патње: Обучен у исти облак искушења, Звездар тражи жудно изворе спасења, И клоне и чека дан смрти и пратње.
Дубоко, немо жеље мру. Груди су тако песме пуне, Да жудно желе суза сласт. А зреле воље бију струне, И шушњем чезне столет храст: Господњих суза жели сласт.
Гацају горде чете, које Преко језера стегове носе, Тутње поносне легије што се По голетима фијучним роје. И пију жудно дах мора сиња И, осенчени пламеном славе, С косама пуним сна и иња Кланце и мора здраве!
Царске твоје ките судба нам додели, Јер невеста жудно на жалу нас чека. О, неранџин цвете, окити нам чела! Нисмо за плач дошли ни за покајање, Нити нас је судба за
ја бих хтео сав тај раскош дати, Да срце кришом тајну сласт проснива У капљи светој што се ћутке слива, За којом жудно сав мој живот пати. Но никад можда та невина жеља, Та лиска крила од чедности беља, Неће кô круна и дар судбе бити.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Промаљам главу кроз отвор и жудно дишем. Испод, доле, дубоко као у провалији, вратимљска долина обасјана месечином, мирна, непокретна.
Била је ноћ. Она је уморна лежала преко мојих голих груди и жудно удисала ваздух док јој је срце тамбарало као галопирајући вранац.
И ја сам био радостан. Протурио сам шаку кроз уски прорез на зиду, захватио са пљуска длан воде и жудно га искапио. Хтео сам да изађем напоље и да се препустим киши, али сам се у последњем тренутку предомислио.
зар има лепшег цвркута и помамније сласти него слушати своје срце како панично тамбара, шумор своје крви у ушима која жудно тече па онда шта буде нека буде.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
и млади пастир слуша клик, и очи жудно склапа, И сања ведри драгин лик; И дух се с песмом стапа, Па бурно, страсно стари дом Облази жељом живом, и самац
У засенак њен По уској стази ја се будан крећем, И слушам шумор кроз дубоки мрак, И гледам земљу, окићену цвећем, И жудно пијем миришљави зрак.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Цвеће у том гвожђу изгледало је заробљено и тужно. Каранфили се промаљали кроз шипке жудно. Изнутра по прозорима, још и дрвени капци.
Харисијадес жудно насу вино у чашу, заломи хлеб, а помаче у страну воће. — Да је још мало грчкога сунца и мора! — испија вино са
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
из себе узалудно: Ово разрањављено биће, у смрти својој будно, Искривљено у осмех бола, гледаше одвојено од свију, Жудно Ничега Празног, ко негда што је сна; Дечји лик што материне руке мију Но, ноћас тако бол смеши му се ево са дна.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И ћутећи срећу и благослов неба, Згурен хамал жудно, уз тврд комад хљеба, Слуша како над њим с грана гучу кумре. 1918. ОПИСНЕ ПЕСМЕ НА ЖАЛУ Изронио месец.