Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А, он!... Не мора... — Може, је ли, коју ’оће? — Може ако хоће и нашу Жужу... Мани ме да спавам. — Ал’ баш је неће узети! О боже, боже!
« Тих дана се гђа Сида формално преобразила. Била је сушта благост, мека као памук, није никог грдила, па чак ни Жужу, него је само саветовала: »Са лепим се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском!
А та су имена они добили према различитом свом темпераменту. Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара, и одмах псовао: »Затрацени!
« а други није био такав, него коју пре нађе, Жужу или Ержу, а он вели: »Шецко-једно« (каже да му је свеједно), па курише.