Употреба речи жупникове у књижевним делима


Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Играчи су били наставили партију и из тријема су опет проламали мали урнебеси над моментима жупникове неотмјене среће. По степену мазности његова гласа тачно сам одређивао до које га је мјере срећа послужила.

Ћипико, Иво - Приповетке

Тако она, снатрећи и не могући у себи затајити своје прирођене осјећаје, одговара на жупникове упите, а кад крене из цркве, у очима једино собом понесе ванка ону зраку сунца што је треперила пред прозором од свода

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Кад је боли глава, иде на прстима. Давно нечишћене домине опрао је у шпиритусу, и глачао их кожом од старе рукавице жупникове.

— Е, сад ми је јасно. Шта је инжењер, знам. Добро. А сам ми реци искрено, шта ти мислиш, ти, без жупникове главе? — Ја сам мислио да учим латински и грчки у Бечу — тамо су чувене катедре за то — и да онда постанем професор

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности