Ћипико, Иво - Пауци
Али која вајда? Ко ће од бољега бјежати? И, одлучивши се, пође жупнику, попу Врани, који је њоме управљао, с намјером да ступи међу чланове.
— Запливаћу к чамцу, није далеко! — рече жупнику, који је на плиткоме сламнатим шеширом грабио море и циједио га на главу. — Не иди! — озбиљно ће жупник.
Иво часом гледаше за њима и некако замишљен обрну се к жупнику: — Како се они прилагођују, — рече с увјерењем, — а једнако рђаво им је!
— опази жестоко Тадић. — Приживиће се ка и досада.. — Реците и ви своју! — обрати се изненада главар к жупнику. Но овај се смете: — То нису црковни посли, — одговори као у шали. — Ма зашто се правдамо?!
Иву је све више досадно и тражи начин да то жупнику каже, па кад му се поглед сукоби са његовим, намигне му у знак да би вријеме било да се поврате.
— Фала! Али не треба. Ми ћемо полако напријед. Дакле, господо, још једном Фала! Његова пресвијетлост пружи руку жупнику и Иву, подиже шешир и наклони се учитељу, и тако се с њиме опрости.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Због тог стаса и те косе дешавале се ситнице које су мало сметале бискупији. Поручено је жупнику из бискупије у два маха, „с поштовањем за његове способности, и за лепу репрезентацију, али баш због тога”, да не
И тако је бискупија зажмурила. Црква је жупнику одиста увек била препуна. И није било тачно да су је пуниле само жене. Научио је жупник и људе и децу да се редовно