Теодосије - ЖИТИЈА
Ако је тамо негде дошао син великога жупана, владара српскога, са сваком журбом нека се врати оцу својему, да не би како отац његов, због жалости за њим, љубав према нама променио у мржњу, па ћеш
плакали и спремали погреб, послаше светоме у сретање, говорећи: — Владико свети, немој да паднеш у болест напорном журбом, јер брат твој и без иночкога образа Господу оде.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
С тога се одмах, живо, с неком грозничавом журбом предаде послу. Али је одмах прекиде глас Стојанов: — Господин казао скоро ће подне... Да пустиш децу кући.
Ха, сетио се!... Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити... Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тако је и Срета писао, писао с грозничавом ватром и журбом и не гледајући увек чита ли то ко. Ако је, на пример, ма где занатлијски какав скуп, и он само чуо за њега, ма и не
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
ви као људи никада не помислите нешто лукаво, и не дајте добро одлагањем, што не треба да буде, него са вољом сваком и журбом на то притеците, да бисмо једно били сви, исто мудрујући, исто помишљајући, које један исти пастир напаса и води и као
И подвизаваше се са журбом да последује Владикиним речима, који рече: „Узмите иго моје на себе, јер кротак јесам и смеран срцем, и наћи ћете
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он се, истина, обрадова меденици и дочепа је са великом журбом, бојећи се да кмет опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
путника били су пуни људи и изгледало је да једна група жури на једну страну џиновске метрополе, док друга са истом журбом хита да се пребаци на другу страну обале. Чинило ми се да свака од ових гомила жури да би обавила неке важне послове.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И сахрана му је била таква. Тиха, стара, строга. Сви су дошли. Сви дотрчали. Сваки са неком журбом, веселошћу, радујући се што може да докаже колико су га поштовали, бојали га се, ценили.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Страст с којом је Матија навалио да ровишка по стени чисте сиге никако се није могла објаснити само журбом да што пре издуби за себе и своја два другара суву и пространу јазбину, нити неким изненадним буђењем градитељске
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Већ ме забољеше и леђа и кољена. — Још мало па смо у великој соби, стриче Лијане. XИИ Снекаквом престрашеном журбом стари авнони „двокрилци“ тестерисали су плаветнило топлог љетњег крајишког неба.