Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
из столарских радњи, с дрварских пијаца, дуге поворке, одасвуд, мостови препуни нáрōдā, са секирама и тестерама журе према храсту.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Уз стабла журе војске буба, Жагор се свуда страшно чује Од кљуна, сврдла, длета, зуба; Пауци преду, детлић кљује.
куд тишти на дну душе тајно Неки мир што шуми, и песма што ћути, Док, кô задње птице кроз вече бескрајно, Очајно се журе закасли минути.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И тако у поворкама, из свих маала отискују се и журе ка гробљу. А гробље није далеко. Оно је одмах ту, близу, до вароши.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Оставимо их при њиховим еспапима. Женске се око ручка журе. Каква радост за Савку! Момак јој се допада. Дође време ручку.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
и сви они појединци на које он обраћа пажњу полазе и враћају се, шарају амо-тамо и врзмају се, а овамо све изгледа да журе.
Африка
Занимљиво је већ и само ићи Африком и гледати стасита створења како журе са свим својим покућством на глави. Они имају нешто што грдно личи на нашу колевку; у то стане сва одећа, све посуђе,
Црњански, Милош - Сеобе 2
И не знајући зашто тако журе, Трифун је Варварину жељу одобравао. Не ваља, не ваља, што толико чекају, у Кијеву. Треба се населити, што пре, на ту
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Увек имају довољно времена и готово никада не журе. Пут који њихов караван пређе у току дана увек је мањи него што би могао бити.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Бадава се журе Криблерка и Хауерка, задоцниле су. У одласку оне три су победу одржале. Једне у почетку, друге на крају, — опет је
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Разумљиво је да родитељи, нарочито ако је дете слабог здравља, журе с крштењем да дете не би умрло без овог обреда („само да га туримо у веру па после шта му Бог да“).
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И мудре корњаче и старице питају це куда сви толико журе. Где ли су то наумили? А они већ месецима избезумљено јуре задовољства, горе-доле, по обали, траже што пријатније
Милићевић, Вук - Беспуће
кућа из темеља од инжињерова гласа, који чисти грло, и његов кашаљ чује се у десетину околних кућа, одкуда се већ људи журе на посао да тамо стигну прије њега.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ладне Чине ми се кô да плачу јадне, Не прскају т' поносне зидине Као отпре од веље милине, Већ се ето мимо тебе журе Да што пре те јаднога прејуре, Да не гледе твоје луде муке, Твоји јада, твоје веље бруке Ох не бели са мунара
Радивоју срце пожелело Да угледа Цвету, чедо бело, Па се журе кроз лисну горицу, Да пооде Рајка Жеравицу. Лаки коњи, а прелепо доба, Ала лете побратима оба; Гора носи за коње
Они виде мому у јунака, Ал' не смеду бити из пушака, Увек пушка није добре среће, Море убит и оно што неће. Журе Срби ону кљусад лаку, Да изблиза ударе јунаку.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Отвори хеј, отвори, Влаше! поруке ти лепе носим од паше!” Тако се дере нестрпљиво Туре, и већ се у двору калуђери журе, кључеви звече, брава се отвара, провирује брада калуђера стара. ,,добро Ми дошо!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
руменилом, тек трагове скријем крином и узмахнем црвен-крилом: уз крилате крајолике лети Месец у каруци у бојама журе слике и размичу међе звуци. Шта из шале произиђе, Љубовиђо Љубовиђе!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Његове стопе знају одрасли, ловци, дјеца: то је траг — зеца. Одједном, за трагом зеца, гле, нове шапе журе, изгледа — зеца јуре. Скокови иду равно од прве сеоске куће, то је траг старог ловца и буволовца — Жуће.
Ил је промукȏ ил можда спава или је некуд побегȏ, чуј!“ Препуни брига другари журе, уз ноге расту ледени жмарци, а када стигли, повика Жућа: „Погледај, Тошо, заспали старци!
Тек Жући мудрост на памет пала: „Продавали смо уз поток зјала!“ Другари стари млину се журе, тамо где деда спаваше тврдо, кад, ево чуда, на самом прагу костију рибљих читаво брдо; и још се види како је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Тамо даље су подизали шаторе, а резервисти се на отвореној пољани пресвлачили... Сва лица уозбиљена, сви журе, само ја стојим на средини круга, неодлучан на коју ли ћу страну. — Пардон — обратих се једном каплару.
Била су седморо кола. Вероватно су избеглице, које су заостале да преноће и сада журе да умакну. Сунце нам је иза леђа и својим још косим зрацима сенчи равницу, која се прелива од јесењих боја...
Увиђају и сами војници колико су ово критични тренуци, па журе задихани, знојави. Без предаха стигосмо До командира.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Родитељи им, пука сиротиња, журе се на рад, надничење, а они по цео дан око воде, око Мораве хранитељке, јер она их је и хранила и појила, другог чега
XВИ У орловичкој школи све се вратило на стари поредак, ради се озбиљно, мирно, марљиво... наставници се журе да наврстају оно, што је у току зимушњих непогода пропуштено. О малом испиту дођоше им Веља и Аксо.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Чиновници нарочито журе с изјавама оданости свакој новој влади, сем ако који сме да противним поступком доведе у опасност свој положај и да
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај... Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...
Уз песму се и старост подмлађује, уз њу се и старе груди распламте, а за младе и не питај... Журе се певачице, журе се момци, раде и старци, ал' не дрема ни — бардак...
испрêче столице у вратима, па забринуто и љубопитно журе низ чаршију, тетурајући кривим и несигурним ногама које су навикнуте да у скрштену положају почивају на ћепенку.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
видиш, сад су прослављени дани Безверја, блудње, мржње и обиља Лажи, кад људи, зли и растрзани, Помамно грабе, и журе, без циља.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
увек слаб и клонуо за подвизавање духовно, дошав у Свету Гору, нађох богоизабрана светила што различитим видовима журе на подвиг духовни.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
као да Турци улазе у село, ускачу у чакшире и, с огрнутим гуњевима и незапетљаним каишевима око ногу, довикујући се, журе ка општини. Од мраза, људима пуцкају ноздрве и они љуто псују војску, владу, крала и сваку власт на земљи. ...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Виделе смо, виделе! — одговарале су птице. — Три дана летења су далеко, али журе, стићи ће... А када прођоше та три дана, ево малих свирача! Скупи се цело рибарско село.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Обрисао сам блатњаве мрљице и пошао даље. А путем према граду мислио сам: Чему толико журе? Зар се боје да неће стићи на свој дио патње и горких сазнања?
— Не! Тога нема! До тога још нисмо дошли. Но доћи ћемо, доћи ћемо већ и до тога! Јер свијет напредује. Журе се људи, журе. Смијешно натезање с временом!
Тога нема! До тога још нисмо дошли. Но доћи ћемо, доћи ћемо већ и до тога! Јер свијет напредује. Журе се људи, журе. Смијешно натезање с временом! Понекад ми се читава повијест човјека на Земљи привиђа као повијест те утрке с временом.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
коњице, удаљили од нашег брода, играјући и скачући весело преко таласа, једна девојка живе маште примети како се они журе да поднесу извештај главном заповеднику њихове војске који, скривен у дубинама океана, управља таласима.
Ћипико, Иво - Приповетке
ни часа не почасивши, породипа крену прама висовима старога завичаја, откуд се Николин отац иселио, а куда се они сада журе, жељни да се чим прво дохвате голих кршева да спасу живот.
Дува јужина. Путем из града шум их као успављује, и забављају се својим мислима, па ништа не говоре, но се журе као да хоће чим прво да изиду из тјескоте. Али, кад су се почели пењати узбрдицом, живље им сјају очи.
Веслачи не журе, — а још је то мјесто да га обиђу, — као да чекају да боље расване. Страховит је тај тјеснац: ни староме рибару није
Већ се из поља враћају тежаци, домину путем, одмахују дугим, нажуљеним рукама, журе се да уморни опочину од убојите копи. А он стоји још ондје погурен, и не може га се добро назријети.
Лијено погледа уоколо, а кад поглед заустави на силесију мрави што пред њим за послом журе се, вукући за собом тешка бремена, уозбиљивши се рече наглас: —Баш су лакоми и дрпе се као и људи, као да неће никада
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Воле те болни, воле те гладни, Срцу т’ и руци кликују: хвала! К теби се журе, ширећи руке, Гдегод те виде дечица мала.
Краков, Станислав - КРИЛА
Потом је заповест даље разношена. Види се како се одвоји један део и пође некуд у ноћ. Они што одилазе срдито се журе, и не осврћу на ове што остају.
Високо у зраку покоји шрапнел грмне. Ноћ пада. — О... о..., неко застења. Сви ћуте и журе напред. Неколико стена диже се пред њима.
Петровић, Растко - АФРИКА
Занимљиво је већ и само ићи Африком и гледати стасита створења како журе са свим својим покућством на глави. Они имају нешто што грдно личи на нашу колевку; у то стане сва одећа, све посуђе,
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ха, ха, ха!“ ВУК: А Турци? СЕЉАК: Или не хтеше, или не смеше... Ниједан се не таче ње, само је журе да иде... ВУК: Надају се потери. ГЛАВАШ: За њима сад! СЕЉАК: Чекај, Станоје! Нешто се и страшније спрема.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Са алексиначких шанчева голим оком сасвим се лепо види како се Турци на буимирском вису журе, промичу, раде; виде се неки људи где нешто вуку — све ми се чини да су Бугари који под морање кулуче.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Џамићу, скувај четири каве! Али пожури — наређује Радослав. Њему као да је лакнуло кад је чуо да се они журе, и обрати им се раздраган: — Кад ћемо једном да се провеселимо као људи без журбе, лагано... — Кад му је толико стало.
На путу сретамо дугачку колону коморџија, који на коњима, или на колима, износе храну и муницију. Сви се журе да би се још пре зоре вратили у равницу. Опет се чује онај стари узвик: „Држ’ десно!“ — јер је ноћ сасвим мрачна.
Ћипико, Иво - Пауци
Подне је већ митило, па се свијет разилази: неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп. И Раде се жури.
Брат и сестра са комшијама, газећи сњежаником, журе к цркви. Из чопора дере пиштољ, стиже се, и наједанпут одјекну праска са свих страна.
А сунце је већ освојило и долове, и драге, и литице, и њих двоје загрија и знојем осу, па журе прама старим буквама с раширеним сувим гранама, што изгледају, у сунцу, као чапорци грдних птичурина.
— Погибе зар? — приупита племештак. Мушки из куће похиташе са Радом. За њима нагнуше и други из комшилука. Журе се и ћуте. Раде је пред њима, води их ка мјесту.
Стоји прислоњен на прозору, гледа, а уломци свакојаких мисли одвајају се од њега и журе се некамо далеко у тајанствену ноћ. И стоји тако, док чаршиски сат не откуца двије уре по поноћи.
Да му буде лакше, гледао је с врата људе како се журе кући. Најпослије иза себе ос јети свјетло нажгане свијеће. Блиједи траг допираше до на пут.
Он је све своје продао и од његова рода у селу већ нико не остаје. За њима журе се два младића из засеока, који истом изиђоше из војништва да буду с друштвом на окупу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Себри журе да покосе ливаде, али трава је престарила, остала је само осушена трска без лишћа и цветова. Стока ће од таквог сена
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Убрзо тишину целу Прекиде ђермова шкрипа. По мирном, тихоме селу Подневна зачу се лупа: редуше с обедом журе, Док суве космате псине под стрехом уморно жмуре.
била је сама, Јер мушки одоше крчми управо од божијег храма, А вредне редуше, опет, у мутвак склониле главе, Па журе, лупају, вичу, да обед на време справе.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Травчица полегла, Тежак јој цвет, Јатанце шарено Прнуло у лет. И пева Удружен клик: Кли, кли, кли! Журе се косачи, Роса је и хлад, Кад жега затрепти, Малакше им рад; И шева Пева, не спи: Кли, кли, кли!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Другови журе ка вароши. Између две гранате врбе, циганска бусача. Циганин накупио окорака, наложио ватру, спремио жар.
У том би зазвонило звонце. Деца журе на своја места, у ставу су чекања да учитељ уђе; а Мија још не полази у свој разред.
Па онда, свештеници буквално наврат-нанос скидају одежде и бацају их по црквењаку. Журе, њих, само њих, чека фијакер.
Жене њихове на улицама увек журе. Стари људи ситно корачају, руке им на леђима, глава махом оборена, као да међу стопалима траже шта ће рећи ако их ко
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Виде најзад и коморџије да је опасност свима за вратом, те сада журе и они... Житко блато развлачи се као тесто. Вочићи исколачили очи и подавили грбине, а кола крцкају под теретом.
Они су преко своје шпијунаже тачно обавештени о свему. Дабогме! — И сад журе! Знају да још нисмо сасвим наоружани, да смо бројно далеко слабији од њих и бациће се великим снагама, пре него што се
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
боци, клима се боца у џепу од капута, љуља се капут на погуреним леђима пољара Лијана, гега се пољар на кривим ногама, журе ноге узаном стазом, пење се стаза према Прокину гају, открива се Гај у модром свитању.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
на авлијским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу да уграбе бољи део.
и директор гимназије, и управник препарандије, а сва та господа — као што је сваком познато — не морају, па се и не журе баш богзна како да су први на послу у канцеларији.