Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« Пандур у нестрпљењу жури га: »Господине, шта ћемо — гори тамо!«, »Чекај, море, чекај«, па листа даље и понавља: »Пожар, пожар!
Таман Миона оздо уз воћњак, а Душанка испаде из куће. Стутољила нешто у лепу шарену торбичицу, па све некуд жури. — Куд ћеш ти, Душанка? — Ене-де! Зар и ти дође!... — одговори Душанка готово као и збуњена.
Поп на вранцу каса напред, певуши неки тропар, често се осврће на Вују и жури га: — Терај, море! Вуја се чисто тргне, па окачи мало ђогата стременом. Ђогат се закаса, а Вуја све одскаче на њему.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... Од Раче к Шапцу водио је пут. Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искрчена честа, колико да се има куда ићи.
Али се ужасну од оних бледих лица. Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо... Она стаде да види, да чује шта је то... Станко стиже.
Само један човек тумара по помрчини. Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога господара. То је био Маринко.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Гром, прави, формални гром из ведра неба. — Брзо, господине, брзо! — жури га Аркадија и полети на врата натраг цркви, а поп Спира за њим. Обојица лете право цркви.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па се онда још више упиње, жури, вуче те своје тешке, пуне торбе да би што пре стигао у варош, пред цркву и да би пре мрака изручио хлеб, брашно, што
Африка
Велике приче око питања кад ће се шалупа враћати. Газда шалупе, црнац, џандрља док одговара да не зна и, пошто жури, свршава нужду ту, сасвим међ нама. Огроман смех.
Бог је, разуме се, срећан и не жури се са прождирањем јединствених девојчица, на чему сам му бескрајно захвалан, јер је он тежак, неспретан, ружан, а оне
Иако жури — јер ко зна где ћемо бити приморани да ноћимо — он зауставља кола чим му се учини да бих ја нешто да погледам или слик
То је црни повереник удесио себи харем у ком ће убити своју досаду. Једемо брзо, ћутећи. Мој пријатељ треба да жури како би пре ноћи стигао у Бобо.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Питао се, међутим, у себи, куд трчи? Куд жури? Кога жели да сретне? Па се сети да га смрт, још увек, вреба, на овом путу – што је био заборавио.
Постиљон је капетана дуго тражио, међу колима и путницима, али га није нашао. Као нека сен, којој се жури, Павле је већ био зашао у оближње улице, по мраку. Ишао је, као да га вијају.
А долазиће код њега да руча. Жури се, каже, јер јој је пуна кућа гостију. Нек се капетан, за сада, добро испава. Видеће се, сутра, за урин‑доктора.
Него, нека му капетан каже, искрено, шта је, њега, натерало да иде. То да му каже и нека, кад говори немецки, не жури.
Каже, жури му се – јако. Хтео би да стигне у Карпате, пре него што снег завеје Дукљу. Видев човека ван себе, Волков је мислио да
Зашто Исакович, ако је частан човек, толико жури? Треба да је причека. Она ће Божича напустити, али се брак не раскида, лако, како он то мисли.
Кад се растадоше од њега, Трифун викну хусара, који га је пратио, па добаци Павлу да се жури да се врати. Оставља га, да јаше укорак, јер шта би разговарали, њих двојица, после свега што се међу њима десило?
Теодосије - ЖИТИЈА
и могли су га видети где вредно жури да послуша братију, и свима помаже у потребним работама и да се с њима много труди.
Онај који једе хлеб мој подигао је на ме пету своју, и да ми запне замку да паднем жури се̓. Помози ми, Господе Боже мој, и спаси ме по милости твојој̓ да се јави неизмерно силна рука твоја и да запрети
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Нађите га пошто-пото и реците му нека све остави, све, и нека жури кући. АНТА: Та доћи ће он у канцеларију, доћи ће за који час... Будите стрпљиви.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Једне у почетку, друге на крају, — опет је равнотежа у рангу одржана. Но баш зато се не жури Полачековима. Они остају.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
правилима требало дете одмах по рођењу крстити, наш народ, осим ако га нека већ поменута невоља не натера, не жури много с овим обредом.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: И то, и то. ПРОВОДАЏИЈА: Ајде, младожења, жури се што треба, то јест, за довече. (Младожења пољуби оца и матер у руку, они њега у образ.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
очима, огорчени стрикан обично здими некуд на њиву, хвата се плуга, српа ил мотике и све напрескок, као да му се некуд жури, распали да обавља мукотрпан и једноличан земљодјелски посао, који не трпи ни журбе ни заноса.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он ју је видио кроз прозор гдје се жури, са зажагреним очима и са зајапуреним лицем преко кога је прешла рукама неколико пута, намијештајући косу и гледајући
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
када сине зора Ил' се сунце смири иза гора, А уз брдо силан свет ту врви, Сваки оће да је горе први, Свак се пење, жури се и труди Да изблизу чуду се начуди. Гледну овој, гледну оној страни, Свуд се пење јер ништа не брани.
“ То је био, драги, твој — Благо мени, да си мој! 2. Ен' одунда бучи трка, Сваки свога коња жури, Који врана, који мрка, Ал' пред свима један јури, То је, драги, зека твој — Благо мени, да си мој. 3.
А никада још за њега. Јер је поток, како поста, С брега на брег свеђ прескакâ, Па сад ето преко моста Жури свога коња лака; Моста прође, но, гле саде! Устави се, па назаде.
“ Тако збори Србекања ова, Па опрема праа и олова. Свуд се спрема, свуд се жури живо, Пра, олово, пиће и јестиво — Сеја знаде шта брату ваљаде, Па најлепше спрема што имаде, А ни мајка старица
Опазио војвода Милета, Опазио Турчина проклета, Шкрипи зуби од силнога гњева, Жури зеку, мач у руци сева, Гони коња Рустану крвнику Што му браћу згубио толику.
„Пуштај, пуштај!“ виче мома млада. Али Тале жури свог дорина, А гоне га три млада Србина; Они виде мому у јунака, Ал' не смеду бити из пушака, Увек пушка није
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
огорчени стрикан обично здими некуд на њиву, хвата се плуга, српа или мотике и све напрескок, као да му се некуд жури, распали да обавља мукотрпан и једноличан земљодјелски посао, који не трпи ни журбе ни заноса.
— а некакав пријашин, гле га, као да му се богзна како жури, зајашио преко плота, гдје и није лијепо вид јети старијег човјека ако већ не јури туђа говеда из своје љетине.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Да ли ти јашеш и киснеш ноћу по Херцеговини? Не прекидај ме, беже... Теби се жури, а мени треба много времена. ХАСАНАГИНИЦА: Треба времена и оном детету, које сте сви заборавили...
ХАСАНАГА: Да га пустим да уђе? ЈУСУФ: Једино тако можеш нешто да сазнаш. ХАСАНАГА: Ајде, уведи га! Али не жури, мало га задржавај! Измисли нешто! Кажи: ага прилего, причекај д устане! (Хусо излази) ХАСАНАГА: Шта саветујеш?
Онда ћемо видети. Ти се држи резервисано. А ако нешто пита, или тражи, са одговором не жури, него одгађај. Да ми прво поразмислимо. ХАСАНАГА: Шта мислиш, да није можда умешан и кадија?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Зато се ваљада толико и жури, подскакује, набија шајкачу на очи, испрсује голе груди и пева. Чак до мене допире његов истрошен, али још топао глас
Чују се свирачи из „горње чаршије“, што свирају у господским кућама. Улицом и ако прође ко, то жури, грабећи да сврши честитања, па да што пре руча. Ја једнако једем. Хоћу још. Али ми она не даје: — Немој, доста је.
Она убрза. Преко скрханог моста Оџинке улази у варош. Жури се. Али сада мало слободније иде по познатим улицама. Пролази поред капија, капиџика, сниских кућица, дугачких ћерана..
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Отимачина! Све се то нешто домунђава између себе, све се то негде гура, жури, све то вата једно друго као дављеник Сламку за лимунаду! Богами!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Лепоту квари емоција тмура и мрачи крепкост ритмичких фигура, јер складно ради хитре смрти преса, те пој се жури да у метар свине врхунце земне, „небесне равнине“, Од палих речи творим ли небеса?
С КРСТОМ СВОЈИМ ПО КРСТУ ВИДИКА І Септéмбар гризе августу свршетак. Планином жури трулежи зачеће. Четвртак рад би жар да проспе Петак.
ИВ У срцу гајим љубав гостопримства, реферат с липе када пчеле раде а куће ретке, пуста домаћинства. Не жури с неба, горди винограде, већ грожђем кише, док ме мучи улцуѕ, пошкропи штедро лудост звану купус.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Понекад видиш зорицом раном, Међедовића са буздованом, ломи се гором, у лудом трку. Од кога бјежи, куда ли жури? Погледај само ко ли га јури! Видиш ли за њим страшнога брку!
Пред вече облак наиђе тмури, заћута шума, киша се спрема. Ловџија Мачак дому се жури, а када стиже — Пијетлића нема...
Не мрдај брком, не жмиркај оком, олуја иде, напредуј скоком! Кроз траву мачак окретно жури, промиче стазом уском, а за њим киша уз поље шиша, засипа њиве пљуском.
Понекад само угледам сенку пољем се снежним жури. Све ми се чини: вечити Жућа вечитог Вука јури . . .“ Прочитах писмо, на њему оста од суза безброј мрља, па
“ Што беше даље, за пута тешка, не прича пилот, само се смешка, и наш се деда збуњено чешка. ВАШАР У СТРМОГЛАВЦУ Жури се младо, старо, сви ће у истом правцу, вашар се данас држи у граду Стрмоглавцу.
Ујутро Мирко у школу хита, на првом углу савије, улицом дугом маршала Тита жури у правцу Славије. Маршира, цупка, скакуће живо, кад преда њ — Андрић Иво!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Могли сте да дођете? — Страшно сам се бојала. Седимо под маслином. Држим је још за руку и она не жури да је извуче. — Мислила сам да сте отишли. — Чини ми се да бих вас чекао да ујутру. Страшно сам био гладан. Ћутимо.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
То ловац пролази селом, И брзе мамећи псе, погурен у поље жури, Покривен копреном белом. Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе — А свежи јутарњи дах прелêће долине мирне, И
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сунце је већ зашло. Плавкаста измаглица је лебдела низ реку, а вечерњача је жмиркала. Река је жуборила, као да се жури да умакне из овога крвавога разбојишта. А ми идемо баш на супротну страну. Видик се губио када смо кренули узбрдо.
Уколико одмичемо више, све је јаснија топовска паљба. А некоме се жури, јер је већ давно прошло време кад је требало дати застанак. Са нама маршују и пешаци, доброћудни и послушни.
Тешке мисли притискују. Закорачили смо већ у Шумадију, а огромна сила наступа лаганим кораком иза наших леђа. Не жури се њима.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она помисли да се то и он жури за послом. Међутим Гојко је досад спокојно шетао по трави, и тек кад је ну спазио, почео је немирно тумарати, као да
— Гледај, бре, немој да оставиш коју наплату незаведену, као пре, па после да те гоне полицајци, жури Ђокић председника. — Полако, море, чекај...
Почиње шибати хладан ветар... Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред. Често заборави ради чега је пошао, па стане на путу, мисли се и напреже памћење, док се не сети.
Она се диже са столице, па дохвати рукама наслон и стаде чекати да ћата продужи. А њему се не жури, он то згодно отеже и намешта с нарочитим циљем: да што више раздражи Љубицу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
с чуђењем у ту небројену шарену масу разноврсна света, и приђем првом што беше до мене, те га запитам: — Куда жури овај оволики свет?
листа, а већ у тој земљи, да се не чудите, сваки дан се покреће по неколико листова, те упитах и њега: — Куда жури оволики свет? — а стрепим да ли ћу и с овим познатим патриотом још горе проћи него са осталима.
И заиста свет се почео одвајати у разне групе и ићи разним правцима; свака група жури на своје одређено место где ће држати збор.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
слаткачу или на позни медњак или арапку, такишу, и док си тренуо они напунили своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из
Црква пустила, свет се жури кући; свакоме ведро и весело лице: зна да га очекује топла соба, раздрагана лица веселих малишана, који једнако
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРИНИЦА: А ја као да сам предосећала нешто, па кажем Спири: чекај, не жури, не мораш ти баш први гласати! СПИРА: Ама, ниси ми ти казала, него ја сам врдарам од јутрос.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— једна црвена птица између стабала лети, Можда је то сунце које жури зори... Пред зору, у Африци, ниска дрвета клече, И време тече као река која не тече...
Последње капи, зрна бисера, Киша низ окно прозора тера. Престаде пљусак. Поносан миш Жмирка у сунце, никуд не жури. Блистају, опрани, Зајечар, Ниш; Танак млаз испред Ваљева цури. Нестаде конца, сребрна игло!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља — једнако извињавајући се | матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова. — Ће чекам хан’мо. Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.
И зато Софка, поред свега што је знала да не треба да се жури, да треба полако да иде, ипак, и против своје воље, поче да иде брзо, готово је девера она водила а не он њу.
— Хајде, хајде, свекре! Доста је, време је... — Охрабреније на то његово ћутање поче ашчика да жури. А Софка је знала куда је позива, шта значи то њено „хајде“, куда је води, у какав понор...
Иде полако. Никада се не жури, већ несигурним корацима с увученим рукама у недра, те јој кошуља на грудима увек набрана, скупљена и прљава.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Догони се у млин и одгони хитно. Гдје год среташ путника, сваки се жури као да му кућа гори; готово свако је чељаде у лицу забринуто и као сјетно, осим понекога момка, кога хоће да жене,
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
на сваком коленопоклоњењу и устајању приносе раније речене молбене речи, али сви уједначено, а не један испред да жури, а други да заостаје, него сви да имају наставника еклисијарха или дневног јереја, који стоји близу свештених двери
Игумана гледајући, који се на ову добру и веома душеполезну службу жури, потеците, потеците и ви и у тихо душеспасно пристаниште журно пристаните, и сваки покрет ума вашег и души штетну
Ко год се жури да Богу лаже, примиће казну, „јер ћеш погубити“, рече псалмопевац, „све који говоре лаж“. (Пс. 5, 6) Не исповедати се
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (разуме сумњу, плане, уплаши се од помисли да свет, и владика, сумњају да он сам, отац, нема што с Васком; жури се да ту сумњу отклони; сасвим се приближује уз владику, гледа му у очи право, силно): Дедо!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Одмах путуј! — корача сенком. — Онакве коње какви су тебе довезли, можеш наћи и у Прерову. — Чим се Вукашин жури, ствар је важна. Да свршимо вечерас — рече Ђорђе стегнута гласа, јер предосећа, и ово је против њега.
Бежите Ви, млади ветрови, јер јесте мала ова земљица и јединој реци коју има. И та река од туге жури да погине у дунаву. Што се осврћеш? Кад само ноге имаш да можеш, бежи од старог крова, где и ветрови поломише ребра.
Ни шљиву да откину... А ја нећу умрети без унучића.“ Жури и у себи прети свекру. Он је виновник несреће која ће погибијом села да се сврши. Толу ће првог.
из Париза у зеленом реденготу, кад га је први пут видео пред огледалом како се четка, ћути и смешка, оставља оца и жури француском конзулу на ручак. Није то он. Њега сам ја испратио. Он је друкчије отишао. Није имао на себи швапско одело.
Постиђен пред Чађевићем, Аћим гласно проклиње сина и жури. Ваљају се магле, тешке, густе. На дрвећу шушти иње. Чађевић застајкује, заноси се и саплиће, удара коленима о обале
у пожар порушених кула; ни сада, ни вечерас неће бити ништа, она више не може овако, данас се то мора догодити, а он жури да упласти сено пре мрака, он, слепац, није мушко, не види. Каква су му само леђа! Колике су му руке!
Сада је он сам у њој, а мрак плази зидовима и пустоши њене међе. Ђорђе бацака ноге као дете кад почиње да хода, жури да што пре изиђе у мрак пола, а Рака апсанџија га хвата за лево раме и шапуће му, иза леђа, у уво: Све сам чуо.
Беше кратко, али жестоко. У Тој буни нисам желео да постанем војвода. Распричао сам се, а жалост ме салеће. И жури ми се, скоро ће ноћ. Време ми је да прегазим Мораву. Чуј ме, наследниче!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Вероватно још сањам?« шапну себи, кад онај глас поново рече да му се жури. Девојчица у чуду рашири очи: на прозору је био њен врабац, а крај његових ножица блистао је неки малени, округли
Поклонићу ти девет бродова, ако обећаш да ником нећеш нанети зла... — Обећавам! — момак олабави мрежу. — Не жури! — опомену га вила. — Обманеш ли ме, од рођеног ћеш живота бежати!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
за тај дан (изгледа да је, у свом искуству, већ рачунао са променама у био-ритму), да каже: „Кад вам се највише жури, успорите. Иначе, грешка је ту.“ Сада, Сима жури, кораци су му све дужи, и луђи; узалуд Сина опомиње, Сима не успорава.
Иначе, грешка је ту.“ Сада, Сима жури, кораци су му све дужи, и луђи; узалуд Сина опомиње, Сима не успорава. Стиже у прави час.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Са равног Марсовог Поља гонећи кочије златне, Задоцњен жури се квирит, и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи, и лаке кочије лете, И по глаткоме друму вихор се прашине диже.
То ловац пролази селом, И брзе мамећи псе погурен у поле жури, Покривен копреном белом. Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе А свежи јутарњи дах прелеће долине мирне, И
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Владао је онај нарочити, привремени мир фронта кад ваздух још подрхтава од експлозије, када се жури да се одахне, проживи неколико сигурних тренутака, кад се црне слутње умире и кад се претња смрти одмара да се, мало
Она га дарује, па праћена момком, и док пудлица обиграва око ње трзајући је ситним зубићима за ивицу сукње, она жури ка драгом месту туге, са изразом све већег бола и патње једне светитељке. — Хвала роде! — Бог да прости покојника...
То се видело јасно и по чудним неким немирним покретима њезиних руку. Изгледало је да се њима жури да сакрије сав стид, као да је гола. Онда се вратила са чесме, ушла унутра да се још брже појави напољу.
палијама из самога темеља, и доказује и убеђује колико год може И зна, док не увиди и сама шта је, те постиђена и љута жури преко сокака да се са Икетом, кога већ нема у кући, наплати.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Не! зашто да призивамо у помоћ патетички лик мајке која жури у апотеку с рецептом за умируће дијете? Кад у шпалиру чекам напросто ја, који сам се упутио у кавану на партију шаха,
Одлази. Одмиче звучним болничким ходником, спасава се између окречених перваза лијеха с перуником, и жури да што прије стигне у топлу, јако освијетљену средину, да се сав окупа у њој.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
долином и потесом, а ти хајде тако право, док не изиђеш на саму косу ; онда окрени све косом право мојој кући, али жури што више можеш, и гледај да те ни птице не опазе. — Зар није сигурније да останем у шуми.
Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде... Хајд’ сад, па жури.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Јесам ли ти рекла да не ијеш на путу до куће меса, јер ће те убити, а ти ме опет ниси послушао? Сад се жури кући, твоја су те рођена браћа убила, и кад дођеш кући, најстарији брат ће се женити с твојом дјевојком.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
се неће са хладног трзања, С јунака, које не познаје око, С пира топова, с пресвислог рзања, С крвавог кљуна што жури високо.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
брзо у свим правцима по заливу; многобројни бродови за превоз путника били су пуни људи и изгледало је да једна група жури на једну страну џиновске метрополе, док друга са истом журбом хита да се пребаци на другу страну обале.
Чинило ми се да свака од ових гомила жури да би обавила неке важне послове. Град на обе стране обале изгледало је да брекће од разних послова.
Изгледало је као да се г. Брауну веома жури да то оствари, јер ме је сваке вечери присиљавао да га слушам готово читав сат како чита Библију, а пре него би пошли
Ћипико, Иво - Приповетке
Још пролази какав самац и брзо одмиче. Неко је дете задоцнило; са скленицом у руци поскакује и жури се кући; сигурно га домаћи ишчекују, па заборавио на своје. И дућани се затворише.
Суре гомиле и куће испране истичу се јасно у тој мркоћи. Чељад покуњена, бледа и блатна жури се за послом, гледајући куд ће ногом да стане. — Ни данас нема зараде!
се зором смрзне и, кад сунце сине, размрзне и немилице га убије, Цвета, гоњена једном мишљу, ни на шта се не обзире. Жури као луда. Отвори врата и уљегне у кућу. Самотан и празан простор зевну јој пред очима и ужасом је потресе.
Дјевојка брише стакла, лагано и одмјерено, као што је монотоно падање кише, и погледа доље на чељад што се жури да не покисне. Она то ради свакога дана, и то јој је један од најмилијих посала: бар није увијек у тмици!
Госпођица се забавља својим шиваћим послом, а уз то гледа на улицу, на свет што се по киши жури. Цвијета на први мах не може да се снађе.
Киши и хладно је. Неко вријеме, згурена уз кућу, гледа у чељад што се жури, блене у простор, а најпослије буљи у војника на стражи; заборавља своју невољу и слуша једнаки му ход амо—тамо по
Па не размишљајући, са жељом у души жури се прама њему да га предусретне, и чини јој се да га је одавно потајно жељела, а сада ће да га свесрдно поздрави.
Улазе упоредо у градске улице, у вреву свијета. Он се жури: студено му, и огладнио је, и не мари за чељад што мимо њ пролази.
— кроза сузе виче Антица, угледавши свога човјека у чамцу гологлава, раскострушене косе, како одмиче од шкоља и жури у отворену побјешњелу пучину. Али њен глас и јаук дјеце носи вјетар далеко у натуштени простор и губи се у шуму олује.
одбацујући модрушасте димове и премећући се с ноге на ногу; дуго и дуго разгледаће сеоску чељад што брижна за послом жури.
И жури путем што боље може. Мисли: обеселиће се деца мајци, и свима ноћашња зимња ноћ биће лепша и топлија, а њему особито, пр
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Нек буде све мање Видљивог да оствариш успомену. Празниш ми колено и узимаш срце Жури, круг опевај, несрећу превари Смедерево отвори, птици се додвори Под празним небом плачу соколари.
Петровић, Растко - АФРИКА
Велике приче око питања кад ће се шалупа враћати. Газда шалупе, црнац, џандрља док одговара да не зна и, пошто жури, свршава нужду ту, сасвим међ нама. Огроман смех.
Бог је, разуме се, срећан и не жури се са прождирањем јединствених девојчица, на чему сам му бескрајно захвалан, јер је он тежак, неспретан, ружан, а оне
Иако жури — јер ко зна где ћемо бити приморани да ноћимо — он зауставља кола чим му се учини да бих ја нешто да погледам или слик
То је црни повереник удесио себи харем у ком ће убити своју досаду. Једемо брзо, ћутећи. Мој пријатељ треба да жури како би пре ноћи стигао у Бобо.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ал’ краја нема празном говору, Време је давно да се путује... Хајд’, Спасо, жури се! СПАСЕНИЈА: Ох! ГЛАВАШ: ’Ма ћерка лепа нешто застаје! Можда јој онде неће годити Руменог ђýла мирис харемски?
То не дам, бабо!... А ти се жури И вештом лажи варај тирана Румен те лица неће издати. Кажи му јасно: да зуба немаш, П’ ако ти сина смакне јединог
(Виче.) Скелеџија, жури се!... Време пролази! ЈАЊА: Сад, Раде, сад! Још мало нагни!... Тако!... Загази, Те боље опри, не би л’ дотерô Ту
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Осећао сам лаку језу, иако је сунце пекло. Војници се разилазили да сврше нужду. Бојовић их не жури да се врате што пре. Изгледа ми као да је и њему стало до тога да се који тренутак дуже задржимо. Војници се враћају...
Говорио сам јој нешто, али она као да није слушала, већ ме запита: — Можда се вама жури. Сигурно имате неки састанак? — Овде никога не познајем, сем вас. Поред вас, друго познанство не желим.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Слушај како ми шум раскошно свира И сањив сутон са облака спира И пахуљице нагле расејава... Чуј, тутњи, жури свом циљу све даљем, Тисућ мириса у загрљај збира И растура их стазама свемира. Нек нађе твоје око које спава!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
— И као да је још откада дошао, откада тако седи, чека на ручак, нестрпљиво, гладно почео би да жури. — Хајде, хајде да се руча! Где је нана? Зовите је.
Улази унутра, иде у собу и, као негда отац, чека вечеру. Само сада не седа он као отац му, не жури, не виче онако ужурбано, изгладнело: »Хај̓те, што не приносите?...
Почела би да завирује, час у кујну, час горе, у његову собу; да жури слушкиње, слуге, да раде, сврше што треба да, кад он дође, не примети што, не намргоди се.
Младен зна све то. Осећа. Осећа како снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање. — Ако, синко! — вели јој.
Ћипико, Иво - Пауци
И Раде се жури. Купио двије ствари које му на срцу лежаху: барута, да пуцњавом прослави Божић, и здравих јабука, да њима дарује коју
Претече га, а занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему самилости, већ жури, гледајући на планину гдје љети са стоком пландује, а гдје сада весело снијег лапта; види се како силази: ено већ је
—Знам ја за њу, — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле! —Па кад знаш, причај да те слушам! —жури Павао. —Де ти, први си почео ... . —Та знамо на којој сте, — вели један од комшија, радознао да чује још једном.
Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи. — Дошао си, — вели му и ублиједи од узбуђења. —Живине!
Отварају се и затварају понека врата: попови и лацмани излазе и улазе и мимо њ пролазе, као да им се некамо жури ... А с улице чује се људски жагор, као жагор ждралова за мутна времена ...
Војкан протрне. Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији... Судац изрече осуду: Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за
— Даће бог те и није! ... Превалио негдје коњ, па дотрчао кући, додијао му труд, глад... што ли? — Жури, синко, пред оца, не часи ни часа... Да бог те био срећан сусрет! ... Али... и Смиљана зајеца...
— Збогом, Раде! — зајеца жена, и стоји као прикована на мјесту, гледајући за Радом како се у сунцу жури, висок, витак, рекао би безбрижан, — док га с вида не изгуби.
И сада, стрепећи, жури се да што прије стигне, иако зна да по договору неће задоцнити. У путу падају му на памет којекакове ствари из вароши
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Лауш мисли да нас је притерао уза зид после оног несрећног Доротејевог испада, па жури да то искористи како би нас потчинио својој вољи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
То ловац пролази селом, и брзе мамећи псе, погурен у поље жури, Покривен копреном белом. Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе А свежи, јутарњи дах прелеће долине мирне, И
А Љељо лодбочен стоји и зрачним бичем га жури, И пантер урла и риче - ал' бурно граби и јури! У томе чудноме часу, од зрачних пловећи двора, Месечев бледи зрачак
ред, Ја самац блудим по обали, Спокојан, тих у миру том, Па слушам, како шуме вали У немирноме току свом; А мисô моја жури тада Северу даљном, где сте ви, И ноћ звездана тихо пада, Дубоким санком земља спи.
И хладни вâли га крепе. Па затим караван скупља и жури свештеној Меки И с њиме ишчезне тихо, при јасној звонаца звеки, У мору пешчане степе...
Крај платна сурваних давно, Убоги рибари блуде и мреже бацају своје Кад вече онеми тавно А брод се с тутњавом жури, и звуци суморно звоне И песма премире тужно.
Куд се ово жури, куда ово лети? Каквој вишој цели или вишој мети? Кад народом српским само мржња влада: Зар славити братство, мир и
А кад сутра на висини Милозрачни сину дан, Хладној реци, у дубини, Лежао је млади кан. И Терек се чисто жури, Па срдито баца вал, И са пеном даље јури Кроз неравни Даријал... 1883.
Са равног Марсовог поља, гонећи кочије златне, Задоцњен жури се квирит и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи и лаке кочије лете, И по глаткоме друму вихор се прашине диже.
С базара негових шумних вечита вика се хори, Све се ту жури, кличе, погађа и живо збори. С далеких обала нилских и древних јапанских страна К Бенари стизаху лађе и мноштво
А Љубецки већ на мети. Он с грацијом шапку Тури, На десно је наби уво, И потом се хитро жури, Да дотера скупо руво. А Океана пусти тада На пољану хата врана, „Бољег имам“ рече млада И загрли свога пана. 1890.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сутрадан га је паланка видела како први пут у животу улази у адвокатску канцеларију, излази из ње, жури у магистрат, оданде некуда, не увардаше куда, и опет адвокату.
Сви се људи боје ноћи. Живот, то је као човек који негде подалеко треба да стигне, и ужасно жури. Гута друмове; прескаче потоке; падне у ледену воду, али исплива, окашљави само, али с кашљем заједно даље жури;
Гута друмове; прескаче потоке; падне у ледену воду, али исплива, окашљави само, али с кашљем заједно даље жури; стрмекне се низ стену, оћопави, убере неку мотку, и даље жури; гробље обилази, а опет понекад тек нестане као да је у
али исплива, окашљави само, али с кашљем заједно даље жури; стрмекне се низ стену, оћопави, убере неку мотку, и даље жури; гробље обилази, а опет понекад тек нестане као да је у понор скочио.
Није нам у доброј кожи стари... Тешимо га, али он жури, жури. — Још две и по године прошле — прича господин Тома — и једва. Сутра част, господо!
Није нам у доброј кожи стари... Тешимо га, али он жури, жури. — Још две и по године прошле — прича господин Тома — и једва. Сутра част, господо!
Сутра част, господо! Свршио мој Бранко; свршио и његов Павле. И време је било... живот жури... ено мој Светислав, стигао брата, и тражи своје место. — Живот жури, и у журби му много шта и поиспада из џепова.
И време је било... живот жури... ено мој Светислав, стигао брата, и тражи своје место. — Живот жури, и у журби му много шта и поиспада из џепова. Баба Бранкова умрла пре годину дана. Њен најмилији унук није могао доћи.
— Никад доћи на ред, а живот жури! И у Павловој кући је било трагова од журбе живота. Фрау Роза ишла лане у Беч код лекара.
Изгледа да је сирота жена тада први пут проживела слободно. Бива тако. Живот жури, комбинује, и саставља почешће први банкет с последњом болешћу. Али од тог је фрау Роза била још далеко.
Учитељ је говорио: „Кад видим Милутина како са оном својом кутијом, како он, само он жури болесном детету, заплакао бих.
Из цркве, иако јој је била сасвим близу, кући жури полутрчећи. Стара Гркиња је причала да код куће гуче, вришти, плаче од среће и радости.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Овај, бре, не мисли да се заустави — говоре војници, мислећи на онога челнога команданта. — Жури човек да се смести у неку кућу, а где ћемо ми? — шапућу војници већ забринуто. Још увек се пењемо.
Још из даљине угледасмо како нам жури у сусрет неки официр. Познадох Луку. Командант дивизиона махао је руком и показивао на једну страну, куда треба да
Повремено чујем јаук оних из кола. Скренуо сам пажњу шоферу да лакше и пажљивије вози. Он се правда како мора да жури да бисмо ухватили воз. На једној завојици аутомобил мало занесе и мене подиђе нека језа.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Не мислим! — одсече Варалица. — Скрати причу. Знам да на гозбу не идем. Шта да радим када их сан превари? — Не жури, јуначе! — залепета орао крилом тако да камење полете низ стрмину. — У смрт своју не лети!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па тек скочи, не знаш ни зашто ни крошто. Остави дућан на калфи, а он се жури кући као да му гори. Мало после излети из куће у другим, опет свечаним хаљинама, али не оним маслинове боје, него у
Пролази и звиждуће, жури се као да је погодио да изради полелеј од сребра, па сад хита у дућан и тражи краћи пут и пречи сокак!