Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
стражари Палимо зборне ватре Шта радите орачи Преко кланаца преко река Кроз планине пуне долина Под кнежев барјак журимо Шта радиш кнеже Име потомству завештавам Шта радите архијереји Ми Бога за победу молимо А шта ти радиш Тодоре
Африка
Да Швајцарац не би изгубио ноћни лов, журимо на други там–там. Оданде, чим дознаду да долазимо, полазе нам у сусрет сви са бубњима на челу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- С дувара се откине перјаница радосна пламеновог зумбула. Спремамо се, журимо. Шуште тврде кошуље, исткане од конопље. (Је ли сова уснула кад се с крушке не јавља?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Осећали смо да се ближи одсудан час. Можда ујутру, можда сутра. Тамо већ гину. А у некој бари жабе крекећу... Ми журимо у борбу, у смрт... Свесно?... Вољно?...
У близини неко дозива: „Друже, друже...“ А куршуми фијучу све чешће, и ми погнути журимо, па и не осећамо колико кипти зној са нас. Пред нама се неко креће. — Хеј, друже! Онај застаде и ми приђосмо.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Где ти живиш, зар те није срамота да питаш за једну ствар коју и стока може знати? Наша земља страда, и ми сви журимо да јој притекнемо у помоћ као њени ваљани синови, а ти се ишчуђаваш, и не знаш за тако важан догађај!
— Никако! — узвикнух одушевљен његовим ватреним речима — и од бога би била грехота! — Зато и журимо на збор. Ниједнога свеснога грађанина нема који на овај збор неће доћи; само ће сваки сталеж за себе држати збор на
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Јер кога ради журимо ово да стекнемо, ако не ради ваше врлине, браћо моја, као што рекох? Него, поручујем вам побожно и благочастиво, да не
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ И ми се журимо подстицани нашим старешинама, стрчавајући бесно у дубоке јаруге и пењући се узбрдо задувано. Грање ниских дрвета удара
Петровић, Растко - АФРИКА
Да Швајцарац не би изгубио ноћни лов, журимо на други там–там. Оданде, чим дознаду да долазимо, полазе нам у сусрет сви са бубњима на челу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— пита Бора. — Тек код друге чаше — вели чисто с багателисањем Коста. — Е-хеј, полако! — саветује их ветеринар. — Журимо да испијемо што пре. Здраво, Коста! Обојица накренуше и празним чашама лупнуше о сто. — Џамићу, скувај четири каве!
Ћипико, Иво - Пауци
„Чинило ми се да нас тик жала чека хитар чамац; море је мирно, дубину му мјесец освјетљује... Ми се журимо, отпловићемо чак далеко, далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и
далеко тамо гдје ћемо наћи острвце пуно цвијећа и шарених птица, — валићи му плачу обалу и шапућу вјечиту пјесму. Журимо се и журимо! Чедо моје, тамо ћемо поћи!” Свршетком распуста, здрав и миран поврати се у З... Она га дочека срдачно.
Журимо се и журимо! Чедо моје, тамо ћемо поћи!” Свршетком распуста, здрав и миран поврати се у З... Она га дочека срдачно.