Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Долазак његов све нас је обрадовао, јер су га сви у кући радо имали: свак се од нас журио да му, уколико више може, угоди и угове.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
То је био Маринко. Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у својој одаји. — Гдје си, човјече! — Викну он како Маринко
— Јеси озебао? — Нисам. Како сам журио, и ознојио сам се. — Сједи. Маринко се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. — Ружно вријеме?
Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. Окретоше шале и приче. Заврзан се журио да задовољи радозналост својих другова.
Таман да одговори, а пуче пушка... Он се трже... Чуо је разговор... Скочи и потрча дружини. У сусрет му је журио Јовица. — Шта је то? — упита он. — Дружина нам расте, харамбашо. — Које? — Суреп, Зека, Ногић, Крајчин...
— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!... Ја сам полудео од радости!... И журио је што више може. — На његовој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...
Добро је!... Дај оне четири породиље! Шта, још две?... Дај и њих две!... Тако! Разданило се. Суреп је журио на све стране, заповедајући и помажући. Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Блед, и ако нешто боље уравнотежен, са изразом неког суморног поноса Јуришић је журио ка станици. Незапамћена живост владала је улицама престонице. Дућани су били препуни купаца ратних потреба.
А сутон се спуштао и боје се губиле постепено док је он бијен по челу и образима оним шашљикама, сав изгребан, журио, ломећи кукурузе између којих се провлачио. Најзад се зауставио и ту, иза једног џиновског стабла, пао од умора.
Ишао је увек за оним светом што је журио Краљевом Тргу, па се клизао, поводио и спотицао пијано и болесно. Један познаник његових година угледа га, застаде,
Африка
Сад бар знам ради кога долази она да слуша када се увече води разговор са Робертом. Уосталом, ружна је. Журио сам се да завршим једну главу из књиге, кад ми Вуије дође синоћ у посету. Изиђосмо на кров: лимунаде и лед.
Али иако уморан и изнурен, ја сам само узбуђено журио да пођем што пре у Куликоро. То је, даље на Нигеру, место о коме ми је Вуије толико причао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Његова тврдоглавост и жеља да их што пре остави, била их је увредила. Али се Павле журио да оде из Темишвара. Браћа су га загрлила, али нису хтела да га прате до кола. Ана је у својој соби плакала.
Човек тежак, и невесео, који је ћутао. Возио је узбрдо и низбрдо, преким путевима, и журио. Поред Исаковича опет су пролетали стари храстови и младе букве, кестенови крај пута, а далеко, у даљини, остајали су
Његов коњ, брђан, није журио, љуљао га је равномерно, као што децу у колевци љуљају, али је одмицао у брда, лако, кораком, брзо, сигурно.
Теодосије - ЖИТИЈА
сваки је по својим могућностима држао пост, јер беху свети велики, пости четрдесетнице, а дан суботњи настајаше, па је журио да их насити топлим хлебовима, јер жаљаше да прими њихове топле молитве.
А журио га је и преподобни Симеон, говорећи: — Ако ме удостоји Бог да видим како се манастир зове наш, бићу срећан ако крај жи
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Уз то му са лица падају грашке зноја. „Толико нам је јела било спремљено, да сам се журио да једем док не пукнем“, вели Баја-Гање (ово је подругљив надимак којим се Бугари између себе зову) — Алеко
Црњански, Милош - Сеобе 1
Њему није било до чекања. Згрозивши се, због оног што је хтео да учини, он је журио. Није хтео да мисли на оно што ће после доћи. Решивши да се упусти са снахом, он није хтео да мисли на брата.
Војвода бечког двора, Карло Лотариншки, нити је журио нити је хтео да води те масе. Он их је терао као велика стада, тамо‑амо, решен да прими сваку залуталу овцу и да
Они потегоше натраг, журно, на Рајну, па је пређоше код села Дајнхајма, спаливши мостове за собом. Карло Лотариншки журио је у Чешку, јер Пруска беше заиста почела рат.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он се журио кроз ту гомилу свијета, не марећи да опази икога, да се осврне за којом женом, да поздрави кога или да коме врати поздр
И журио се кући исто онако како је хитао у цркву, осјећајући се непријатно кад би се с киме срео који би га могао зауставити и
Панек се није много журио да отпутује, а није ни имао разлога да хита; његове су дневнице, и ако се није више радило, расле, а Јандрић довезао
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ваљда си чуо. ХАСАНАГА: Начуо сам понешто, прича се. Нисам се распитивао. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Не би ја журио с тим, ал виша сила. Године пролазе, није ни она, је ли, у првој младости. Хтео не хтео, морам да правим свадбу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Људи су се уморно протезали, нарочито возари, који дуго нису јахали. — Хајде, хајде, шта се вучете као мрцине — журио је војнике поднаредник Живојин. — Поднаредниче, од јахања сам добио ране... — Рана на рану, и ето ти лек...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Цвијановић је журио са издавањем те збирке и текст је, углавном, штампао онако како је текст по часописима одштампан био.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Да нисам журио да ствар овако на време паметно упутим, могло би се десити вазда непријатних рђавих случајева. — Имате право!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
тражио за њих потпуну еманципацију, равноправност и право гласа, као једини лек против горе наведених порока њихових. Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Е пуста журба: да се нисам журио, не би’ просуо вино! — Рекао пуж, кад је пошавши за Божић да донесе вино, ово донео за покладе и на кућњем прагу се
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
То је његово, зна он те очи још из колевке, сумануто је корачао и журио да познатог не сретне, журио да те очи од којих бежи што дуже остану у њему, да не престане да гори та Вукашинова
То је његово, зна он те очи још из колевке, сумануто је корачао и журио да познатог не сретне, журио да те очи од којих бежи што дуже остану у њему, да не престане да гори та Вукашинова мржња, јер је, сигурно, његова,
Није је нашао. Никад је више није видео. Месец је јео сенке и журио да се успне тамо одакле се све види. Аћим је, клецајући, газио по грудима сенке, док се глава вукла по белој прашини
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
је осетио да залази у неки простор у којем никада није био, а пролазио је познатим сокачићима, и опет је непотребно журио и, у журби, изабрао пречицу, погрешно изабрао, пречицу што води поред турске полиције.
Сећа се да је и он журио, али се више не сећа због чега. Памти да му је све било лако и да је однекуд био сигуран како ће увек остати млад, и
Конду су однели у Аганлијин конак а Мирко је, обузет неким предосећањем, журио терзији Мехмеду, у радњу. Изгледало је да је стигао у прави час, јер су два бећара таман хтела да убију терзију и да
а славили Конду и Узун-Мирка, док је ветар, стишан, јутарњи, доносио у огољени град дахове новембарских расветљења. Журио је ка освојеној Стамбол-капији а пламен га је неки, луд и црн, изгарао и Узун је почео да се смеје, одједном сам под
али је Доситеј, баш због тога, осећао да је време које протиче последње које му је дато за деловање па је журио. Послови око оснивања штампарије били су се нешто одужили и његова кућа му је изгледала, све чешће, непријатно празна.
или, како би се данас рекло, за министра просвете, а Доситеј је, иако све слабији, и прихватио нову дужност и журио да заврши свој спис. Пао је у постељу у марту 1811. године.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
на духовитост, и цео павиљон се претвара у уво: — Ево шта ми се десило, господо, само, молим, без прекидања. Журио сам у болницу, и тако сам ишао испод стреје сагнуте главе, са набијеном капуљачом, замишљен, као што идем увек,
Па је журио Свилар поред плотова и све ређих кућерака окружених баштама, пролазио фабрике у чијим су двориштима ишли тамо-амо пуним
месту, и да већ нема о чему ни да мисли, те је крстећи се брзо и шапућући и за себе неко неразумљиво извињавање, журио гробљанскоме излазу.
дах и застајкујући сваки час да ослушне он је опрезно одмицао узбрдо, поред високих и разваљених плотова и у исти мах журио да што пре стигне до великог грма, код „Записа“, где је, последњих дана, често долазио да слуша топове.
Али и то данас разумети нећеш, као што и ја у твоме добу разумео нисам. Некад, цвећем окићен, журио је граници и певао бунтовну песму Победе у коју никад није посумњао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И тако се Густе једнако хитно и једнако са зебњом и под грдњама ујутро журио у маурску магазу као што се о подне из ње враћао.
Сад ми се чини као да сам се читавог вијека само журио да још данас поједем и сутрашњи, и прексутрашњи оброк живота. Сад ми је то несхватљиво.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
слично оном осећању које сам доживео првог дана у Касл Гардену, пре девет година, када сам се пробудио рано ујутро и журио да бацим први поглед на велику америчку метрополу.
слично оном осећању које сам доживео првог дана у Касл Гардену, пре девет година, када сам се пробудио рано ујутро и журио да бацим први поглед на велику америчку метрополу.
Ћипико, Иво - Приповетке
У његовој машти био је то један велики простран град пун тајних гласова и облика; стога он је, пре него би пала ноћ, журио у њ.
Тај живи створ куражио би га, и он би се журио на трећи спрати. Ко је тај човек, сазнао је доцније. Био је то неки морнар са за морске олује настрадале лађе, кога су
И, подајући се у молитви, осети се утешен и смирен. Осле, сваки дан у слободно време журио је пред олтар друге своје мајке.
И осети у души слачину, као кад би окисао журио кући да се огрије и осуши код отвореног камина. Али присети се и покаја што је прекинуо молитву, па с јачим заносом
пут, непознати људи и крајеви, па, кад се у семинарију све смири, он се спусти преко зида дворишта у варошку улицу. Журио је к оном правцу где је знао да ће к мору доћи. Заморен, заспао је у јарку на друму.
Петровић, Растко - АФРИКА
Сад бар знам ради кога долази она да слуша када се увече води разговор са Робертом. Уосталом, ружна је. Журио сам се да завршим једну главу из књиге, кад ми Вуије дође синоћ у посету. Изиђосмо на кров: лимунаде и лед.
Али иако уморан и изнурен, ја сам само узбуђено журио да пођем што пре у Куликоро. То је, даље на Нигеру, место о коме ми је Вуије толико причао.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Он је у своме песнатом дугачком гуњу ишао од једнога до другога и журио их да се што пре облаче. Познавао сам се с Иљом, те притерам коња да се упитамо за здравље.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ушао сам у једну кафану, светлу, топлу и чисту, сео поред прозора и посматрао свет који је забундан журио или се весело смејао. Сетио сам се тада македонске жеге, прашине и моје земунице, по којој су јурили мишеви.
Онда се растурише у стрелце и са приправним пушкама кретоше преко оних рушевина и разривене земље... За њима је журио и један без пушке, мали, шепав, у чизмама... Танасије. Пред остацима ровова застали су, зверајући на све стране.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Као владар и Немањин наследник, Стефан је журио да оца прогласи светим и добије међународно признање и краљевску круну, те је одмах прерадио очеву аутобиографију у
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Сваки је журио да учини што је његово. Цела га је варош сахранила. Све су цркве звониле. Сви су попови са владиком били.
Ћипико, Иво - Пауци
нестрпљивошћу којој се и сам чудио, није ни обазирао се на нову кућу, ни свратио у млин, већ у хитњи прешао газ и журио се преко поља ка вароши.
Мали дио пута једнако се журио, затим успори кораком и пође полакше. Путем је на махове и застајао, обрнуо би се прама мору и, замишљен, попостао.
И он у трен крену низбрдицом за њима. Нијесу далеко одмакли још сек чула свирка хармонике. Младић се није журио; није му ни била брига да достигне поворку: није му годила бука ни разметање на овоме великоме растанку.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Није хтео да чека. Своју драгоцену чедност изгубио је оног тренутка кад му се прва прилика указала. Журио се да се отараси тог тескобног осећања и то је учинио не бирајући ни место, ни време, ни жену.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
једнако за надлактице, разбојник је госпа Ноли мирно заповедао где да му у џепове ставља новац у хартији и у металу. Журио је, и није све однео.
„Да ли се он, строго узевши, не удвара Агници? или, како није ни до сада журио, да неће сачекати Соку? Хоће, тако, понекад, матор момак, као видра, да сише крв свима рибама које наиђу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
до чудних језера којима небеса силазе у понор, Силазећи матицом својом ко шибљику однесе и зелени Бор Коме је журио негда господе збор на договор; Тај бор, тај дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор. МЕСЕЦ ПУН Выхожу...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тада малишан упита поток шта да ради. Али, хитри брбљивац и не покуша да му одговори. Журио је ка мору. Море све зна: највеће је на свету, али га ветар, ипак, покреће. Упита мали сунцокрет ветар шта да чини.
Дечак је журио као да га је нешто изнутра гонило. И, гле, није узалудна била његова слутња! У заливу, обавијена двоструком мрежом,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мусић Стеван је јунак који је касно стигао на Косово. Бојао се кнежеве клетве, спремао се, журио, и опет задоцнио. Његова љуба, која је видела „зао санак“, покушала је да га задржи, али он се није бојао смрти;
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
—А ти бар вичи „ку-ку-ку-ку“док ја не изиђем из Гаја — замоли га Мачак. — Мање ће ме бити страх. Док је Лазар журио, спотицао се и пипао кроза шуму, Стриц је неко вријеме марљиво кукао, а кад се пуцкетање сувих грана сасвим удаљи, он
— Ехе, док само уловим онога дјечака који је обрао попове крушке, ноге ћу му пребити! И журио је друмом на својим кривим ходаљкама да „пребије ноге“ономе који је покрао воће, али умјесто тога, те исте ноге
XXВИ Сутрадан зора је затекла кнеза на путу за жандармеријску касарну, а сељаке на друму за варош. Кнез је журио да тужи Николетину и пољара, а сељаци су ишли да траже Ланин повратак у село.