Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Хоћу, што не бих! Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. — Сједи, сједи. Куд журиш? — Никуд. Ја мислим ти имаш каквог посла. — Немам никаквог. Сједи. Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма... Сједи!..
Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. — Ама лакше, човјече!... Што журиш? — Само пожури!... Све ми се нешто слути...
Црњански, Милош - Сеобе 2
А смејали су се и жалили га. Његова мати хтеде да пође, кући, али деда не да. Што се журиш, Петро? Данас нећеш ићи, нека се дете забави са децом, док не заборави обискивати о теби. Тако остадоше још један дан.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Жењен је! АГНИЈА: А, тако? СПАСОЈЕ: Шта сам оно хтео рећи? (Вукици.) Да, немој ти због мене да журиш. Разгледај добро те сервисе, јер, знаш, то су ствари које се једанпут за цео живот купују. АГНИЈА: И ја јој то кажем!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Да и разумем што хоћеш да ме удајеш, ал како да разумем зашто толико журиш? Да ти не стрепиш да Хасанага може да се предомисли? Ниси ти мени тражио мужа, него себи код санџакбега потпору!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Док јури тако уз гробни мук, пред њом, на стази, створи се вук. „Грррр, куд журиш, кажи-дер ловцу; можда си, негде, пронашла овцу?“ „Идем да дознам лија све дува — зашто јеж кућу толико чува.
Вијори за њим димљива грива, бела, црна и сива, брже од ветра по свету јури коњиц-локомотива. Журиш се, тата? Шта ли нам носи гвоздени коњиц твој? — Погледај, синко, поклони сами! Возим невиђен број!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Купите ме купиоци, Заклаћу вам шарку коку И петлића без репића, Који не пева.... Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Журим. — Ко си ти и куда журиш? — девојчица се трже и обазре око себе: нигде никога. »Вероватно још сањам?« шапну себи, кад онај глас поново рече да
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
треска... звека... јека... Неко трчи... ко си? стој! „Ја долазим из далека!“ (Из луднице утекô ј’). Куда журиш? — „Пузим дома!“ Зар га имаш? — „Сто и два!“ О сирома’, о сирома’! Теши себе како зна. Та што бунцаш! Буди свесан!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Стар и славан постаде сликар. Последње рече су му биле: — Журиш, јахачу, журиш! А онда, кад већ сликара није било и сат и слике преселише у музеј.
Стар и славан постаде сликар. Последње рече су му биле: — Журиш, јахачу, журиш! А онда, кад већ сликара није било и сат и слике преселише у музеј.