Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја сам одбацила те несрећне хартијице од себе. Он их покупи, па ми их силом тури у недра. „На, на!“ додаде он журно. „Узми ово, па бежи, Грлице! Бежи од глади! Беж’ од непоштења! Бежи одавде...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Их, их! — завика ћир Трпко, па докопа једну од оних својих цевара и запе журно чистити је. Навикну на момче да му донесе барут, па узе и пунити.
Паде му на ум како је поп јуче прошао навише журно, па Тек помисли: »Што ли ово јутрос нема попа! Чудо богами! Ето ја попих и каву, а нега нема!...
— Па и није. Тек ако је сад стигао на њиву... Миона брзо узе торбицу од Душанке, загледа шта је спремљено, па оде журно. Душанка оста пред кућом — гледећи зачуђено за својом мајком. Њива иза лаза нема више од дана орања.
Сад ће доле к Бањи. Поша беше уранила, па изишла неким послом пред кућу. Спази попа и Вују где журно хитају кући, па пљесну рукама и рече готово наглас: — Наопако! Шта је оно сад?
На један мах сав устрепта од милине, поче журно и грозничаво превртати листове... Указ се отегао с краја до на крај свих две стотине табака!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Био је блед као крпа. Како дође, оп запита за домаћина. Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где
Па добро, добро! Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро... Видјећемо је! — Хајде! — рече Станко журно. — Добро, хајдмо. Али пази! — Не брини! — рече Станко. И упутише се Севића кући. Станко је летео, а не ишао.
„О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!... Ал̓, неће... Ту је бог, стари пријатељ!...” Па окрете журно дну села. Упутио се поповој кући. „Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” Али срете попу.
Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи. Свежина се дизала и будила све живо... Хајдуци су журно одмицали. Од неколико пушака начинише носила, на којима су Алексу носили.
— Послом. — Да пођемо још који?... — Не треба!... Овај посао ћу ја сам свршити... Збогом! — Збогом пошао! Он журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало.
Разгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. — Хајд̓ сад! — рече и пође журно. Чула се стопа и звекет фишеклија... Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...
А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. И кренуше се. Ишли су журно. Станко иђаше оборене главе поред Зеке. Дан је био леп. Сунце је пријатно грејало.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Зрно у мраку журно клија, Да га израсте цела шума! А на мом путу сама сија Сумња, то сунце мога ума. ГОЗБА Кад прођу дани, ко ће
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
да се похвали друговима (јер добити три крајцаре уједаред — то није доживео још нико у селу), а нови учитељ се упути журно цркви на вечерње, које је по његовом рачуну морало још трајати.
и оне ситне звездице које светле и швадерски жмиркају с неба амо доле на заспало село и буднога Шацу у њему, који се журно упутио, па наједаред застао. Чуо је неке кораке из даљине, па се склонио у хлад испод неког багрења.
И тако одлази Нића, а неко од укућана га испрати до авлијских врата и затвара их за њим, по се журно врати у топлу собу. — Једнако облачно, нема ни форме да ће се пролепшати! — вели и седа међу остале.
Милостива, кис ти ханд! Фрајлице,... господин-Перо... службеница! — вели фрау Габриела и одлази журно. — Иди дођавола; врат скрјала! — вели, гледајући за њом, љутито гђа Перса.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па кроз све оне гомиле журно и нарочито важно, засузила од неког задовољства што држи у рукама последњу новост, гура се лактовима, очепљује и
— Како, какав, шта подрум? — Подрум, подрум. Хихихи... Хихихи. Па се новинар журно губи из гомиле. — Подрум него шта, није то смешно. Нећемо у шаке ватати оне куфере с Бежаније.
Два дана иза тога, пред вече двадесет петога јула, Јуришић је журно Дојурио кући. Чим је бануо у собу, он скиде и скоро весело баци иза врата свој меки, пун знојаве масти шешир широког
у то време и док је штаб оне разбијене дивизије, што се у највећем нереду пробијала и даље кроз кукурузе ломећи их, журно одмицао друмом Бог би знао где, један армијски аутомобил, за којим се вукао огроман реп прашине, дојури му муњевито у
Тако је Христић мислио о жени и оној цпећи све до црквене порте кад је онај сељак умолио да се врати и журно се изгубио, а он застао онде код велике капије одакле су војници с муком уклонили једну црну, надувену и усмрделу
А онај његов познаник улази журно, смешка се и снажно му дрма руку. — Браво, Бога ми, Браво! Срећна ти јуначка рана!
Она сажаљиво отпоздрави па се журно изгуби у оној гомили света шапућући брзо на уво оном човеку уз кога се припијала...
Наједном он се журно усправи, искези и појури кући. „Данас, сутра, сместа... Дајте реч Алексију Јуришићу... чујмо... чујмо... чујмо...
И све тако до онога стана на Дунаву. Тада јурну унутра, журно заседе за сто и онако смрзлих прстију, модар, испијен, искривљен, побеснео стаде писати.
Крцао је зубима орасе, и онако искривљен био је ружан, необичан, страшан. Али изненада, зверајући, баба се журно и значајно стала обзирати око себе и тражити нешто по зиду. Онда наједанпут: — Синко, снаго моја, твоје сенке нема!
Африка
“ У речици која протиче кроз саму варош, испод мостића, жена узима једно журно купатило, остављајући зачас на страну прање рубља. Њени покрети су покрети застиђене црне Венере.
До кафе изгледа да смо један другом све већ казали; и још пијући кафу друштво се журно дели у две групе. Швајцарац ће са мном у село на там–там, а евентуално после у лов. Остали ће играти бриџ.
Доцније наилазимо на још један там–там. Група жена и људи, необично веселих, иде некуд журно са музиком на челу. Сазнајемо да се прославља тетовирање груди једног девојчета што је са њима.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мишкович му рече да се вратио. Нису се дуго возили по Кијеву, а кад кола стадоше, све је ишло, журно. Исакович је, излазећи из кола, видео само да су били зашли у неку башту, у песку, и шљунку, која га је сећала на
Теодосије - ЖИТИЈА
Устани и журно иди на дело за које си од њега изабран, ништа не сумњајући, јеп све ће ти у њему успети на добро! Свети дошавши к
Кад бише окончане те слатке и неизрециве песме, одмах по томе и дан освану, те братија журно стигоше у пештеру, и нађоше је пуну благоуханих мириса и никога другог у њој не видеше осим преподобнога у усеченом
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
“ — Па добро, хајдмо до тога пса — пристаде мачак Тошо, и њих двојица журно се упутише према другом крају њиве. Тек што мачак и миш стигоше на десетак метара од једне велике крушке на ивици
Црњански, Милош - Сеобе 1
Но тек што беху пошли, дубље, у непријатељску земљу, потиснуше их. Они потегоше натраг, журно, на Рајну, па је пређоше код села Дајнхајма, спаливши мостове за собом.
Вративши се војницима, он их журно поведе кроз ретку шуму, низ воду, до Беренклауа, који га је чекао код чамаца. Нико не проговори ни речи.
Десет чамаца се једва чујно зари у песак и војници почеше искакати на обалу, зграбивши пушке у руке, претресајући журно пушчани прах и упаљаче, узимајући, затим, ножеве у зубе. Французи их све дотле не беху приметили.
Тиха радост пође му опет од петиних жила па до потиљка, као језа, и зато, ударив коња мамузама, појаха журно, клатећи се према војницима, да их поведе.
у којој се беше и он приближио, примети Беренклауова кола и фелдмаршал‑лајтнанта, у оделу простог војника, како журно корача крај коња, опкољен официрима, вичући му нешто издалека, млатарајући рукама.
Ушавши журно међу куће, Исакович више није могао да чује шта му довикују, од ларме и праска пушака. Виде још само, пред собом, у
Аранђел Исакович потера журно, узбрдо, одмичући по јаругама и воћњацима, као да се возио по крововима кућа, што остадоше у дољи, са својим
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
—Ти, не? —Не… – рекла је Азра, одгурнувши с гађењем тек растворену пастрмку из које се пушило. Запалила је журно цигарету, као да жели да одагна непријатан укус. — Била си најлепша девојка педесет и друге!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Све је то брзо било готово, све се свршило журно. Кнез донесе одњекуд из угла старјешински троножни столовач, примаче к ватри и рече: — Е, сад, господине и мили
Милићевић, Вук - Беспуће
гунгула у кавани; људи који се мимоилазе и поздрављају; врата која се отварају и затварају са треском; момци што журно пролазе, њишући на послужавницима шоље и чаше воде; у вику наручивања и празно ударање кугла на билијару, мијеша се
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Онај муњу са неба је свукô, Овај, вели, певао је јасно Кâ у гори што славујче гласно, Овај драгој запливô је журно, Утопи га оно море бурно. Тако с' име до имена блиста, Ди је твоје, брате, душо чиста?
„Код оне врбе што се оно бели, Да ко је оно у оделу белом?“ Овако збори, журно веслом граби, И река, вели, да је шира данас. У крају сад је, али ди је она? Код извора је, тако Милан мисли.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Пролазници сами себе питају и одговарају: — Умро?! Бог да га прости! И, крстећи се, журно одлазе, да не слушају нарицање. А оно се надалеко чује.
Мајка би отворила и, једнако кријући ону бошчу, прва би ушла и журно отишла у кућу. И, као увек, одмах би тамо по кући почела нешто да распрема, ради, пали ватру, и то ужурбано, као од
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
димове плаве и чудне приче преде ли, преде: „Пођем ти једном, делијо стара, у лов са мачком Пекмеза цара, идемо журно кроз неку раж у правцу горе Дебела Лаж; у мене пушка одлична роба, ваља ми више од шупља боба, у њега топуз из
„Хајдемо, браћо — Рудар ће меко — спремимо малој уздарје неко. Пођимо журно. До зоре бар на нашем столу да буде дар.“ Кренуше браћа, све брда јече; „О, хоја-хоја, весели зече!
бура на мору дува и моћан талас у лађу грува, грми у мраку слијепом, рибица добра морнаре зове у тихи залив нек журно плове, свијетли им златним репом.
Ширећи гране старина храст срећан је био и сунце пио, журно, у сласт. А кад би стигло невреме бурно и ветар худ, ветар зао, када се драо, он би шкрипао: „Не буди луд!
Чувар се жали, љутито хуче: „Овај ми јутрос појео кључе!“ Колибри шарен, ко лептир бајни, трепери журно крилима сјајним, па ујки јавља зачуђен свет: „Погледај, с гране побеже цвет!
“ Једног дана, кад се натраг вратим, к'о туђинац, уозбиљен тмурно, већ ме нико дочекати неће ни у сусрет потрчати журно. Са пашњака, замуклога муком, нико неће домахнути руком.
Нигдје знака, Врбас хита журно, и рибице трепте несигурно. Од тог дана, у сновима честим, над Врбасом оглед'о сам лице, и тражио у дубини зрнце,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Овај клизи и сувише лагано. — Мислим да би ипак најбоље било да ме искрцате. Ако се не вратим журно друмом, нећу стићи ни за ручак, ни за воз. — Можемо оставити чамац овде и вратити се заједно.
Било је око седам часова, али још сасвим далеко од вечери; могао сам да видим, јасно испод себе, журно пропливавање читавих јата риба. Два млада човека ослоњена недалеко на ограду мола гледала су их такође.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Са мирних далеких поља Уморни ратар с песмом журно се ноћишту спрема, И само час по час зајечи шарена доља. Од шкрипе точкова колских.
Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом, Мутно је небо сво. Фркће окисо коњиц и журно у село граби, И већ пред собом видим убоги и стари дом: На прагу старица стоји и мокру живину ваби, И с репом косматим
За тим се разговор чује. То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује. А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Свеједно минули смо и тако се срели у ванчулном збегу ту се и љубав поново јавља! *** Журно прошавши кроз Гвоздена врата после недовршене битке против Скита наилази византијско посланство сам цар са
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Па што? — и напући уста. — Е, још једном до виђења! — пољубих је и пођох журно са оцем. — Да пишеш и да тражиш одсуство! — добаци ми сестра, којој махнух руком, и онда затворих врата.
— Пардон — обратих се једном каплару. Али он прође журно поред мене, и тек када се одмаче, као да се нечега присети, окрете се и руком ми показа: — Тамо! — и продужи.
— Поднаредниче! Једва сам схватио да се то на мене односи, па се журно вратих стрепећи да се командир није предомислио... — За овај моменат ти праштам, јер си нов и још се ниси свикао.
Није им првина да траже украдене ствари — затеже Траило појас и оде да стане на десно крило. Војници су журно прилазили, вукући на ногама гломазне жуте чизме, носећи собом мирис штале, покошена сена и нафталина.
Када им дадоше вољно, да узму порције за јело, људи се ћутећи, а журно, разиђоше и опет се вратише у строј. Онда их вољним кораком одведох пред казан.
Онако натмурен, са набијеном капом на очи и забаченим рукама позади, стајао је непомичан, док су војници журно прилазили у строј... Наједном као да се прену.
истога дана увече око десет часова, труба засвира „устајање“, једанпут, други пут, па трећи пут, што треба да значи журно спремање. Али сада се ниједан не превари да узме туђу ствар, иако се радило по тамној ноћи, без светла.
Ишли смо журно баш у томе правцу. Осећали смо да се ближи одсудан час. Можда ујутру, можда сутра. Тамо већ гину. А у некој бари жабе
Вероватно под мучним утисцима, људи се колебали неколико тренутака, а када се прибраше, журно приђоше оруђима и почеше скидати кожне навлаке са појединих делова. Стајали су непомично поред топова.
Док су се тако расправљале чисто унутрашње ствари батерије, на брегу су се сакупљали команданти и од њих журно одлазили некуд ордонанси. Из те групе издвоји се један коњички официр и пође ка нашој батерији.
Командант пука показује руком према страни где је непријатељ... Онда команданти батаљона отпоздравише и одоше журно у правцу пука... Мало после, један батаљон поче да се свија и прилази нама. Испод самога врха се заустави.
Причекасмо да се затрпају ровови, да бисмо могли прећи. Радили су журно заробљеници, јер су их они и копали. За то време пешаци претресају телећаке заробљеника и ваде дуван, кафу, шећер, и
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
и држи, бре, и повуци и потегни, док једва даде још једно. Тако добисмо осам за грош!... ИИИ Учитељица се журно приближаваше школи. Учинило јој се да се одоцнила, и ако тек беше сунце огрејало.
А Гојко брзо распусти децу и оде журно у Брезовац. »Бар ћу добро навићи на овај пут«, помисли он, идући кроз потес. — Стој, рече му Веља, кад сазнаде за
Старац се стресе од тога погледа и измиче се журно испред ње... Дође једно јутро и стаде пред њу: — Казао господин управитељ да му пошљете оних девет ђака.
— Разуме се... Али на адреси напиши у руке, дане оде прво ономе доле... Он њега и држи. Гојко се поздрави, па оде журно. Мислио је да иде вечерас цркви, субота је, па да ноћи тамо, али га сад очекује важнији посао.
— Е добро, добро... Збогом! и капетан га пропусти пред собом. Кад се Гојко нађе на улици, дахну слободно, па окрете журно, право ка Брезовцу. XВ Пала влада ! захори се по варошима и паланкама, па лагано дође одјек тога гласа и у села.
што се досети како да се извуче из неприлике, па се одједном обрте, отресајући рукама браду и даље, и оде низ сокак журно, као да га ко гони.
И ови измирени другови, видевши колико су заостали, прегоше на посао из све снаге. Радило се марљиво и журно пуна два месеца, док се већ не приближише ускршњи празници.
И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта... Ха!... узвикну Гојко и поче долазити к себи. Стаде разумевати догађаје...
А сусед Глиша даће коња... Хајде да се тражи коњ!... И Гојко корача журно, брижно, не видећи ништа око себе, осећајући само да га све више опкољава. некакав страшан мрак, црн, непровидан...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Па нагледали сте се, ваљда, већ једном; пустите сад мало и нас да видимо. Ко год приђе мени, одмах журно ступа у разговор да га не би ко потискао. Већ ми досадише иста те иста питања са чуђењем: — Одакле си?...
— узвикнуо је један посланик. — Тако је! — одјекну са свију страна. Послови су у скупштини текли журно. Прво, новој влади изгласаше пуно поверење и осудише рад прошле, а затим влада изнесе пред Народно представништво
и одсео у том и том хотелу, и маса радознала света, и мушког и женског, и старог и младог, јурне хотелу, јурне тако журно и бесомучно да старе и слабије изгазе и изгрувају.
Сунце сакривено облацима, који се котрљају и јуре журно некуд даље, даље. Она се тројица згледаше у смртном страху. — Куда ћемо сад? — процеди један гробним гласом.
— Ништа, само му неке Торичелијеве цеви оломила о главу. И, разуме се, ту долази сладак смеј; и пријатељи се журно растају да ту пријатну новост пронесу дале. То постаде душевна храна друштва. — Чуо сам да си се одао на науку?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« Капетану као да не би право што му се прекиде сећање на његове драге успомене, па журно прекиде попа: — Ја знам, попо, шта ћу чинити. Мени.., онога... то није ваше. А ја сам само хтео.. како ћу рећи...
он се трже, као да се нечему досети, па завуче руку у џеп и извади отуд пуно хартије; разгледа их све пажљиво и журно, па кад не нађе што је тражио, он скочи и брзо оде среској кући.
Отад журно изађе из собе, а дете остаде опет само. »Шта је ово ?« — чудило се оно и домишљало узроку ових необичних поступака
! Осврнем се десно, а тамо још веће чудо: хиљадама буради поређано поред Саве. Винарски трговци журно ваде врањеве и чепове, а црвена течност куља у Саву. »Шта је то ?« — питам једнога.
000 динара... Обрнем десно, те поред Српске Заставе. Тамо седи Рибарац и журно пише чланак: »о погрешкама, заблудама и гресима либералне странке«.
« — Боже, та ово је славно! мислим се и корачам напред журно и задовољно. — Господине, виче за мном момак из редакције. — Шта је? — осврнем се и видим му две банкноте у руци.
Али сад не беше сплетен. Иђаше журно, право... исто као и Коса, кад потрчи да узме од тетице какав леп поклон. Руковаше се, пођоше једно поред другог, он
— Добро, добро, кажи газда Живану да ћу сад поћи, дâ ако не буде узалуд. И отпочне журно да се облачи; видело му се на лицу да је љут, а како не би: досад си био капетанов таст и уживао поштовање свију
Први трговци и један писар изашли су у прво село да причекају капетана. У среској кући журно се спрема, јутрос дођоше једна кола са стварима новог капетана. Тамо су Јула и Каја као домаћице.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Потресен грли га.) XXИИ ПАВКА, СПИРИНИЦА, ПРЕЂАШЊИ ПАВКА (долази из собе, за њом Марина и Спириница. Марина одмах журно одлази на задња врата. Она је отишла да извести Ивковића о срећно свршеним преговорима): Јевреме, кажи драгичка!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
ноћи оне нагрну на тај излаз у густим масама, каткад и у сплетовима, клупчадима, па улазе у реку којом се одмах и журно крену ка мору, савлађујући при том разноврсне препреке које сретају.
Приспевши на та дубока места, до којих је месецима путовала журно и без одмора, као да је свесна ради чега ту долази, гоњена неодољивим нагоном за одржање расе, јегуља је дотле
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Све то њега још више уплаши. Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже журно — и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља — једнако извињавајући се | матери: да се она не жури, и
— Нека, Софке, ја ћу! — одби је она, журно отварајући капију, на којој је чекала мајка, стојећи тромо, предишући од умора, а и од јела и плача на гробљу.
Нека му јави да довече дође на „пијење“ Софкино. А ви (жене) сада тамо по кући, спремајте и удешавајте! И журно, као бежећи од те теткине куће, а у ствари од Софке, изгуби се широким корацима.
Он после прошевине престао да иде од куће у хан и село. Сигурно сада кућу и све журно спрема за свадбу. И онда целог дана овамо шаље дарове и слаткише за њу.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
који се на ову добру и веома душеполезну службу жури, потеците, потеците и ви и у тихо душеспасно пристаниште журно пристаните, и сваки покрет ума вашег и души штетну мисао часно и нескривено откријте, исповедајући се као пред Богом,
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Или, ниси тражио?... (Одлази тихо.) ЈОВЧА (остаје занесен, узрујан, у полусвести, савија цигару и пали, пије журно ракију. Готово шапатом): »Не даш је другом!
МЛАДЕН (с друге стране улази са нарамком дрва која је набрао по шуми; погрбљен; журно и обрадовано што је стигао на време): Е, е, стигох на време, стигох, стигох.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пусти га нек иде куд му је воља. Аћим сâм, погнуте главе, журно пређе преко пијаце. Стиди се и да погледа ћутљиве и натуштене радозналце. — Што си сам, газда-Аћиме?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
махне руком у знак поздрава па се умеша међу децу што излазе из школе, и међу студенте Института за стране језике и журно, врло журно, дође до Калемегдана.
у знак поздрава па се умеша међу децу што излазе из школе, и међу студенте Института за стране језике и журно, врло журно, дође до Калемегдана. Крочи на Брег за размишљање, зађе у сенке и наслони образ уз једно дрво које је било младо 1870.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Катарке стоје гордо на тој води Што значи живот... Ми хитамо журно; Нејасно небо над нама се своди, Под нама море немирно и бурно.
Са мирних, далеких поља Уморни ратар с песмом журно се ноћишту спрема; И само час по час зајечи шарена дола Он шкрипе точкова колских.
Са криком узлеће гавран и кружи над мојом главом; Мутно је небо сво. Фркће окис'о коњиц и журно у село граби, И већ пред собом види убог и стари дом.
За тим се разговор чује. То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује... ...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Понеки задоцнели путник протрчавао је журно да заузме место. Мало после кренусмо се... Ја нарочито уживам кад брзи воз полази из станице.
— Свирали сте на узбуну и воз је стао. — Без увреде, господо, — заврши трговчева жена „дискусију“, јетко и журно прикупљајући ствари, док је муж отворених, влажних уста још несвесно гледао у нас.
Пошто кроз сузе и журно изменисмо неколико речи ми се, обојица, упутисмо пешке кроз варош све док не стигосмо у касарну.
Ја журно ступих унутра и угледах црну прилику Николину згрчену у грозну гужву на дну степеница. У истом тренутку, према светлост
! Такт, јолпазе! А он отире прстом зној с чела, отреса га журно поред себе и брише о чакшире па отпочиње по добошу који шобоће: — Пррр... рапетане, пррр... рапетане...
Она журно скида свој огртач од гуме, па шал, и у белој припијеној кецељи прилази првим креветима. — Ил y а деѕ боннеѕ ноувеллеѕ,
Живио говорник! И усред оног живог, бурног и веселог жагора који настаје, појављује се сестра Ѕтепхенѕон и журно пролази кроз павиљон са црним мачетом испод шала.
Наједанпут две-три сенке журно промакоше иза угла, па поред мене и сумњиво штукоше у ћорсокак, па мало после један глас дивље крикну: — Ево га.
А плашљива, нејасна, нека мрцварена нада синула би да још брже умре и тако све до пред вече кад је журно ушао онај исти дебели цивилни полицајац, позвао га да устане и казао му просто: „Свилару, слободан си, идеш кући.
А кад је писмо предао и враћао се журно истим оним путем понова је пао у мрак... И нико за три пуна дана није знао шта се тамо с њим догодило.
И све тако, све тако. Па се враћамо кући лети о распусту и срца би нам цветала од среће да није оне страве. Журно силазимо с кола, стрепимо, не видимо га на великој капији где нас остали чекају. Премиремо, без даха смо, улазимо.
А за то време њој се већ чудно учинило његово задржавање у суседној соби, па га позивала слабим гласом. И док је он журно брисао влажне очи, усиљено и збуњено развлачио усне у осмејак, она је шапутала: — Ти си плакао.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Добро јутро, момче! — поздрави га писар. Ђурица прекорачи праг, па стаде журно да намешта јелек, али за нешто му беше рука запела, или се тако њему чинило, тек он једнако савијаше руку, машући њоме
Капетан оде са писарима у канцеларију, па узе одмах да саставља извешће начелнику, а писари стадоше журно писати наредбе кленовичкој општини, из које је Ђурица, и свима околним општинама : »да Ђурицу Дражовића у своме
Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже. Тиме му одузе могућност да се ма с ким састане и дозна што о свом положају.
Врхови бучја шуште и брује, певајући неку отегнуту и једначиту песму, а под њима журно корача усамљени бегунац, зверајући око себе на све стране.
Потесом се растурили његови сељани, па раде журно као мрави, а он застане, те разгледа једну гомилицу, позна свако лице у њој, и опет иде даље.
Она баци пушку пред Ђурицу, обрте се хитро и једним мушким скоком прескочи речицу; узе судове с водом и журно изиђе на пољану, где се сукоби с једним дечком, који иђаше на воду.
»Не бојте се, нећу ја тамо — вели нам — купајте се слободно« — па оде журно низ реку. Али ти ја, црна, умрех од стида. — Што болан, биле смо све у кошуљама. — Јест, али опет...
Док нам је поуздано сваком своје село, дотле ћемо овако, а после већ.... видећемо — одговори Ђурица и оде журно из куће. Вујо задржа Радована. — Чујеш, мени се ово не свиди. Он ми се нешто много променио.
свећа и храм се осветли, хајдуци приђоше к столу на средини храма, где стајаше старац под епитрахиљем и преврташе журно неку велику књигу. — Дајте младенце!
Калуђер их и не погледа, већ само састави руке младенцима, па се обрте столу и стаде да чита. Читао је дуго и журно, кроз нос, час запевајући и узвикујући високим гласом, час гудећи басом.
— Нек ви је срећно! — викну старац и стаде журно скидати епитрахиљ, па се онда окрете Ђурици. — Кад си сам потражио Бога, онда га бар немој одсада вређати.
По врху хума виде се јасно гомиле сељана, са белим кошуљама и црним гуњевима и јелецима, како се журно примичу к селу. Види се и коњаник, који се спушта косом, идући пред њима.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И та љубав стара, као дух без гласа, Поведе ме журно тамо, до твог стана: На прозору нађох слику твога стаса, Као знак љубави и ранијих дана. Дошао сам кући.
Уиђосмо у дворану журно. С наших лица још се небо сија. Нисмо знали за живот и звона. Дочека нас смех костура бурно, Ветар греха, мирис
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
та младост која је пре подне, као неки озбиљни калуђер, ишла на клањање неким чудесним изворима знања, после подне се журно прикључивала веселој поворци којаје хитала да се освежи на спортском пољу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Близу првих кућа срели се с комшијом Радом и с њиме се здравили. Летимице упиташе за своје и одмакоше журно, само да што пре стигну кући. Тако не приметише да је комшија био предљив и врцао с оно пар беседа. Напокон приспеше.
Одједном Цвета, забринувши се, диже се. Марко нагне за њом. Пођоше журно комшијској кући. Те две закумљене куће добро се пазијаху, мада је њена сиромашнија.
Поред њих марширају војници, а он се не миче с пута, једе свој крух и гледа. Дјевојка се пак журно уклони с пута и зађе међу грмље. — Што се бојиш? — насмија се. — Има их те су бољи од нас... —А зборе да су усилни?
Цвијета изиђе за Лазом и, непомично гледајући у њ, уђе у пространу чекаоницу. Уоколо свијет се журно разилази. Лазо посвршава послове око пртљага, а она гледа кроз отворена врата у зимњи сутон...
—Пусти! — одговори Спасоје. — Ко зна што ће јутро донијети! — и поче се журно свлачити. Девојка се обрнула на другу страну, прама зиду, чека док они полијегају, па да утрне свијећу.
Ујутру она се прва дигла; сједи на постељи и чека. Спасоје, док се средио, сиђе журно доље да отвори крчму за јутарње госте; није се на њу ни обазрео, тек што јој у хитњи „добро јутро” назвао.
Око подне са Спасојем обједује. Залажу се; он журно, она полако, како се научила. — Што си невесела? Зар ти жао што си дошла?...
Вративши се, опрезно отвори ограду и пусти ме ванка, а она за мном журно изиђе. Магаре дотрча до ограде, па, видјевши да не може изићи, уприје у нас своје једре, пуне, свијетле очи, у чијим
А, нећете, побога! — настави сам собом, очито узбуђен, а устеже се да не рече што крупнијега, па журно изиђе из куће. У путу падне му на памет да пође ка Букалу.
„Боже, ослободи!” И хтједе прећи преко прага, али чисто не може. Затвори врата и журно попе се уза стубе. —Морача! — једва изговори и зајеца. —Иди! Ово су велики дани!
—Чега се плашиш? —Убићеш ме! —Не бој се... Пиј! Арнаут се приже, и, док журно пије, његово се горње тело у брзој води оцртава и прелама.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Затим двоструко унакрсно преношење: журно кретање по друму преноси се на друм, који тако постаје журан; савладани (пређени) друм преноси се, опет, на бедра,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Отпративши мајку и Магду на гробље, и уз звуке гробљанског звона, Софка се журно повлачи у горњу одају, захваћена немиром и сладострасном стрепњом, да би се на концу све то слило у праву еротску
појединост да он не иде баш средином калдрме, већ крајем: „Брзо, на велике гутљаје, посрка кафу, и одмах се диже и журно - и то не средином калдрме, већ крајем, као да је не упрља - једнако извињавајући се матери [. . . ]”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Стискох му журно јако жуљевиту руку и рекох му како умедох, да смо не само живо–здраво, но и јаки при том. Он се прекрсти широким
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
О НОВОЈ ГОДИНИ 1888 Ево већ је своје заузео место И сео је на свој, на годишњи престô И почô је владат’ загонетно, журно Лажни Бог — Сатурно. По вечерњу ваља познати вам свеца, Зато, људи, не будите деца!
Лађар весла, не мари Што је време бурно, А Чивутин дукате Обрезује журно. Шваља седи до зоре Да заради пара, А бирташи претачу Пиће из бунара.
Краков, Станислав - КРИЛА
Зарио је прсте у ивице та, као да га је хтео уставити. Уронио је у плећа свога вође, који је нешто журно полугама. Комбинезон пилотов био је вљен дебелом кожом, те га поглед ниј пробити. Град је растао као из бајке.
Око њега је много оних који су ноћас убијали, но они не мисле о томе, већ журно раде, и звече алатом о камен и отврдлу земљу.
Експлозије су већ престале, јер су туђински аероплани бацили сав свој разорни терет на логоре, враћали се журно ка Беласици и Родипима. За њима се још вукла по зраку танка завеса од дима.
Ноћ је била хладна, пуна магле, а прве снежне пахуљице стадоше опет промицати. Око белих шатора на слабој светлости журНо се радило, јечало и издисало, а нови рањеници непрестано пристизаху и сви они причаху о клању и јуришима.
Петровић, Растко - АФРИКА
“ У речици која протиче кроз саму варош, испод мостића, жена узима једно журно купатило, остављајући зачас на страну прање рубља. Њени покрети су покрети застиђене црне Венере.
До кафе изгледа да смо један другом све већ казали; и још пијући кафу друштво се журно дели у две групе. Швајцарац ће са мном у село на там–там, а евентуално после у лов. Остали ће играти бриџ.
Доцније наилазимо на још један там–там. Група жена и људи, необично веселих, иде некуд журно са музиком на челу. Сазнајемо да се прославља тетовирање груди једног девојчета што је са њима.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Па буде л’ згоде да га вежете, Веж’те га одмах!... А не буде ли, С муселимом се лепо саветуј, Па за њим журно сви у потеру! Донде ће баба, још с два Турчина, Пасторку силом украсти... Разумеш, бабо?... СТАНА: Мудар си, пашо!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пуцало се готово са свију алексиначких шанчева. Пролазећи журно непрестано кроз бојну топовску линију стигнем до Шуматовца.
Трчим, а срце бије да искочи. Капа ми оста на једном трну, а ја трчим гологлав и засушеним грлом вичем »ура« и журно у трку пуним пибодијевачу, али рука дрхти и пуњење иде споро.
и хватајући све улево, нађосмо се на једној чистини, а иза нас угледасмо стрељачки ланац наших стајаћих војника где журно наступа. Нас као да сунце огреја. Ја сам се радовао што скидам са себе сад сваку одговорност.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нама за леђима налазиле су се трупе које су имале да нас одмене. Нико од нас није знао разлог зашто нас тако журно повлаче. О Кајмакчаланској бици појма нисмо имали. Иза положаја свили смо се одмах у маршевску колону и кренули журно.
О Кајмакчаланској бици појма нисмо имали. Иза положаја свили смо се одмах у маршевску колону и кренули журно. — Који су војници сачињавали четнички одред? — запитао је поручник Мишић.
— Ау, господа му љубим, шта сад да радимо! „Ви знате да смо се отуда извукли из борбе. Ишли смо толико журно да нас мунициона колона није могла стићи. А пешаци су мислили да имамо муниције, те нам ништа нису оставили.
Магла је још увек била густа као тесто. Застали смо неодлучни, не знајући на шта ћемо сада наићи. Извиђачи су отишли журно напред. Пошли смо још мало, и онда нам је наређено да се укопамо.
Стиснуо сам зубе, јер би се јауком одали. Они су одмицали журно. Моја се рањена нога клатила, и као да ми је неко забадао ножеве у слабине. Опомињао сам их да лакше иду.
Мислим се... ако наиђу, зарићу бајонет и готово. Лежећи окренут земљи гледао сам једнога мрава како журно мили. Једним дрвцетом запречио сам му пут. Он пође у страну. И с те стране препречио сам му ход.
Мало после врати се. „Посред чела!“ — рече. И не прилазећи му више, ми пођосмо журно уназад, да поднесемо извештај. Размишљајући о томе сада, чудим се како хладно остависмо нашега друга.
Дохватио сам га за ноге, и викнуо на њега зашто ме није пробудио. Али и он је био исто тако преморен као и ја. Журно смо пошли низ јаругу ка Црној реци, да пронађемо чету.
Када будемо према њему, скрените надесно, и у стрељачком строју право навише. Ишли смо ћутећи, журно, један за другим.
Чујемо неку ломљаву, јаукање. Војници журно пуне пушке и чекају. Била је то нека бугарска чета, која је журила у помоћ онима на реци, па налетела на мене.
И ја сам се био окренуо на ту страну... Протекло је извесно време... Наједном угледасмо једног човека како нам се журно приближава. Сећам се... имао је црну пелерину... — Пст...
Ишао је, чини ми се, журно. Газио сам несигурно и он ме готово вукао. Био сам савијен, јер ми је изгледало, ако се исправим, одлетеће ми глава.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ПЕСМУ на коју ме ово тамно облачито вече побуђује: Звезде се крију Небо је мутно, Облаци с’ вију По небу журно. Облаци страшни, Ах, куда, куда? Немојте небо Наткрити свуда!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Будућој браћи Срб-издајника — Да ову хрпу зверске пакости, Прот Карадага што су подигли, Са новом злобом журно умноже; А ако треба гнева, пламена — У грудима им муње доносим, Па нека муњом братске освете Голему хрпу своје
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
У срцу туга се стани за нечим што се давно, давно збило. 2 И као да се од искони снило: прецветаше журно руже и љиљани, случи се иста прича кô и лани. 3 Мру, топлином лапе вали лагани.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Па и остали другови му који из механа излазе, излазе кријући се, журно, и замичући у споредне улице. А и они, опет, не иду кућама, већ у родбину, код неких тетака, стрина, да тамо спавају.
Ћипико, Иво - Пауци
Није се освртао на свијет који пролазаше улицом у присјенку зажганих лампиона, већ журно изиђе из вароши на велики пут, који се је провлачио уз морске увале и најпослије узбрдицом водио у његово родно село.
Он попође и закрене тијесном уличицом. Из оближње куће зачу људско ркање — и нечије живо гдје трви траву. Мимо њега журно прође чељаде и не јави му се; он се обрну за њим и прослиједи.
Осјећаше се стран међу том чељади, што их није могао да разумије. Озловољен, журно се залагаше и, чим бијаше готов, изиђе.
Изиђе и жупник, а уто заслави и подне. Иво га , угледа гдје силази низбрдицом, једнако журно премећући кратке ноге. Смјешкао се старицама што их среташе у ходу, и добациваше им покоју безазлену шалу.
Чељад журно јури кући, гонећи пред собрм предљиве мазге. Из даљега негдје дозивљу се људи... Иво пожури до кућице гдје је знао
А ето вам све, кад нас је већ закон пустио у ваше руке! Друштво се разилажаше. Ивин отац и трговац шјор Бепо пођоше журно да обаве друге послове. Пиеро остаде са секвестратором; ваљало је да се договоре због тргања винограда.
Раздражен, одмаче се од прозора и журно закорача по соби, па се наједном смисли, дохвати са стола скленицу, налије у њу пошљедњу чашу бијела вина и искапи је
— вели староме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме хартије, журно преписује. Стари се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз прозор.
И из вароши чују се гласови, капци се растварају, пијевац негдје на махове се јавља, а уз одмјерено ударање весала журно у луку плови рибарска лађа. А на мосту, усред мора мирно је!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Личила ми је на сушичавог болесника који се упиње да сакрије напад кашља што му у таласима навире из груди. Док је журно одлазила у своје одаје, пратио сам је погледом.
Дадара Изјутра, на Митровдан, Андрија поново оде Јелени. Скочим, оседлам коња и журно изјашем напоље. Сјурим се низ падину и притајим се у јовику крај Мораве.
Подметнуо је палац под капљицу и лизнуо. Подигао је веђе, оборио поглед и журно отишао некуд, не проговоривши ни речи. Пробао сам ја, пробао је Доротеј.
Ободем коња и журно пређем преко воде. Он не диже главу према мени, иако би морао чути топот коњских копита и звецкање мога оружја.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1883. ВЕЧЕ Румене пруге већ шарају далеки запад, Клонуо почива свет. Са мирних далеких поља Уморни ратар с песмом журно се ноћишту спрема, И само час по час зајечи шарена дола Од шкрипе точкова колских.
ВАЛИ) Под ногама мојим отимљу се вали, Силан је и страшан њихов бурни лет; А над мојом главом узнели се ждрали, Они журно лете у далеки свет Они журно лете у пределе југа, Где се цвећем краси постојбина друга.
се вали, Силан је и страшан њихов бурни лет; А над мојом главом узнели се ждрали, Они журно лете у далеки свет Они журно лете у пределе југа, Где се цвећем краси постојбина друга.
како сунце у плавој пучини тоне; С далеких обала морских безбројне галије стижу, Над њима галеби лете, вију се, и журно дижу. На њима богате робе с далеког долазе Понта, Из бујне Провансе, Смирне и тиха Хелеспонта.
Са криком узлеће гавран и крŷжи над мојом главом, Мутно је небо сво. Фркће окисô коњиц И журно у село граби, И већ пред собом видим убог и стари дом: На прагу старица стоји и мокру живину ваби, И с репом косматим
Пролеће је стигло. Више плаве реке Све његово друштво лелуја се ето... Они журно стижу од свештене Меке, И доводе лето. На обали пустој, о праведни бози!
Затим се разговор чује. То се комшија Панта, сигурно, из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује. А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем
Чуј! У долини тамној затутњи недељно звона... Јелен се у гори прену и журно подиже главу, И пошто окрете поглед на зрачно пурпурни исток, Он журно у скоку наже и оде у маглу плаву. 1890.
Јелен се у гори прену и журно подиже главу, И пошто окрете поглед на зрачно пурпурни исток, Он журно у скоку наже и оде у маглу плаву. 1890.
Мора да је страшно нешто, кад и мени бруји глава; Иди, Петре, па разгледај, јер то није забадава. Свети Петар журно сиђе, одакле се чује вика, И застаде разјарена два сабрата, два песника. Како су се дохватили за чупаве своје косе!
Господ ће младошћу вечно да твоју украси главу, Јер те је изабрô ноћас, да видиш његову славу. Остави пећину своју и журно потеци тада До тврдих, камених кула Бенаре, безбожна града. Ту махараџа Азок (победа нека је с њиме!
пустом трему, Дигнувши над главом факљу, роб један прилете к њему, А одмах, за робом својим, и син се Катонов трже, И журно дошавши оцу, лекара доведе брже.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Нек се памти на чији дом, кућу насрну! СВИ БРАТСТВЕНИЦИ (одлазе журно): Његову главу! МЛАДЕН (сам): А ја, ох, ја идем отрова да нађем... и да јој га ја, рођени отац, дам у руке.
Улази друга слушкиња. ДРУГА СЛУШКИЊА Све хаџије и половина чаршије наших долазе. КАТА (журно): Ташана, склањај се у дечју собу. ТАШАНА (побегне). На степеницама чује се бат и кркљање многих људи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници журно однеше и капетана Власкоја. Видимо непријатељску пешадију како наступа у скоковима. Неке наше батерије, иако већ на
Изгледа да је иста мисао и остале мучила. Батерија је журно ишла. А већ од села настајао је друм. Још само да пређемо овај шумарак...
Лука викну: — Ордонанс, пуцај! Коморџије стадоше као укопане. Окретоше се и журно стрчаше код својих кола. — Ајс, напред, напред! — Терај! — Удри га!
Трговац махну главом, и журно пође излазу. — Ордонанс, задржи га! — Назад! — испрси се на вратима Груја. — Господине поручниче, еве га шећер —
— и командир се прекрсти — те изведосмо читаву батерију из тога пакла. Једва се дочепасмо друма и пођосмо журно. Одступали смо преко Бабушнице, све до Беле Паланке.
А овако... Морали смо да застанемо. Ипак, добили смо мало ваздуха, бар за неколико дана. Дотле су се наше трупе журно повлачиле, и када смо добили нешто простора, онда кретосмо и ми. Прошли смо кроз Ниш, и заустависмо се на Курвин-Граду.
Али коњ се од пуцњаве узнемирио, те једва попесмо поднаредника. Био је рањен у груди и пљувао је крв. Замичемо журно. Још једна окука па смо спасени. Али баш покрај пута лежао је телефонист Милија. Глава му готово у бари.
На њиховим лицима огледала се нека усплахиреност. Пољима се разлегао устрептали жагор. Многи су журно одлазили да нађу своје пријатеље, рођаке, земљаке и да се договоре: шта да раде. Треба оружје уништити.
Многи су били очајни и збуњени. Негде у даљини засвира труба. Чује се неки гласан жагор као узвици. Поред нас су журно промицале неке тамне прилике и замицале у ноћ. „Збор... Збор!“ — чули се повици. Али људи су били још на прекретници.
Једва стигосмо крају. Војници одвезују крпе са коњских ногу, товаре сандуке и џакове и журно полазимо. Идемо благом косом, кроз неку борову шуму. Могли смо и јахати. Онда облим ћувицима.
Сколисмо са свих страна. И официри, и војници. Вукло нас је преко педесет. Да се не би клизали, разастирали смо журно наше шињеле, и тако, стопу по стопу, довукосмо топ опет до ивице.
Устрептао, чекао сам неће ли се окренути. Застадоше. Она најмлађа наједном се окрете и журно притрча бунару. Био сам готов да пустим коња...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Далеко отиче река Сава, Њени таласи ударају испод прозора. И младост прође журно као снежна одора: Далеко ће отећи река Сава.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, дешавало се да звоно у невреме зазвони. Сељаци би тада журно остављали мотике и косе, па или трчали у село да гасе пожар, или скидали капе, шапућући: — Бог да му душу прости!
Није преостало ништа друго до да се бежи. Људи су почели журно да скупљају ствари и алатке које ће понети у нови крај, а душа им се грчила при погледу на куће и њиве које остављају.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Плачно): А њега, бате, баш никако нема... (На степеницама чују се оштри кораци и кашљање.) Ето оца! СТАНА и ВАСКА журно излазе. Улази Хаџи Тома. ТОМА (љут, прек.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— дебео претурити — пребацити: Ја ћу вам је саде претурити а из руке тешким буздованом преша — хитња (на прешу — журно) прешити (прешим) — хитати прзни — свадљив, џандрљив, готов на тучу приварити — преварити приглас — реч нејасног
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Одозго ћемо вирити како нас траже. Бојећи се изненадног доласка потјере, дружина журно крену кроза шуму. На једно педесет корака од логора Стриц одабра једну букву ниске и врло густе крошње на коју се лако
— Авиони! Ено их! — узвикну Јованче. Преко плаве оазе ведрине, у гушчијем поретку, журно прелетјеше три групе крилатица и поново уронише у облаке. — Авиони, авиони! — зачу се с њиве нечија вика.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Ела! — рече само толико. Даде знак Ману, овај се диже и обојице нестаде из кафане... Ставре и Мане упутише се журно кроз неке улице, које су све празније и мирније бивале.
и попови, застану за часак на авлијским вратима, ваде грдне чешљине и брзо чешљајући у ред дотерују браду, а затим се журно крећу на свој посао; журе се да пре од свију стигну на касапницу или рибљу пијацу да уграбе бољи део.
Усхићен тиме, стари Замфир поклони им једну од својих кућа, најлепшу после оне у којој је становао. Журно се спрема у обема кућама.