Upotreba reci žute u srpskom jeziku

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ИВ ЧИТАЛАЦ НА РАЈЦУ Крушке, с криве крушке усред жита, жуте му се на плавом тањиру. А он неку белу књигу чита, са скакавцем на сламном шеширу!

Та слика ће се разрешити на земљи, на познат начин: на јесењем имању, испод неке жуте букве, шаран завршиће у вранином Тигању! ДВА СУСРЕТА СА ШАРАНОМ 1.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

) И Жарко пошао ноћом. Кад буде на Лауданову шанцу, завади се Станоје Главаш са Жарком око једне ћорбалте жуте од пиринча, као тупа сикирица, коју ја познајем. Станоје Главаш хотео је силом да му са јункаша скине.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу. Кад има шта видети!... На ногама му жуте букагије, као восак!... — Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха. — Погледа... баш букагије!... Шта ће сад?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Пусти песма других нека буде жена, Која по нечистим улицама пева. Ја не мећем на те ђинђуве са траком, Него жуте руже у те косе дуге: Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком, Одвећ горда да би живела за друге.

У свима се њима огледа стас једног плавог властелина из портрета у крупном оквиру, у једном углу. — Жуте руже умиру лагано у старој вази.

— Жуте руже умиру заборављене и пуштају лагано своју мирисну душу... А у прозоре, пред којим стоје редови црних чемпреса, биј

мраморним плочама на гробљу, а понекад узбуђено, радосно, страсно, као киша што бије у прозоре двоје заљубљених. Жуте руже умиру очајно у соби, у коју се неће више вратити једна жена у црном, која је била увек тужна.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Девојке — „фрајле” — у кратким хаљинама; струк кратак; лепе руке од лаката горе голе, са пуфонима; до лакта жуте рукавице, а на глави шешир.

Африка

Свуда плакате позивају на конференције за борбу против жуте грознице, маларије, туберкулозе, алкохола, неморала итд.

Обале и плаже Табуа појавише се жуте као злато између зеленила растиња и бледе сињости мора. Најпре најнежније боје, зарђало црвене, љубичасте, сепија, и

даље од нас на пучини мирно дими брод Отар, који је допловио из Дахомеа, и који је сад у карантину због случајева жуте грознице која се тамо појавила. Он прима путнике али их више не искрцава све до краја карантина.

Комплекси водено зелених круна у тамној гами зеленила. Жуте, риђе вреже, бршљани и лијане дршћу од птица које кроз њих пролећу.

Износи их један младић, из колибе, увијене у неке крпе. То су четири дивне маске од тешког дрвета, жуте и црне. Можда најлепше маске типа „бауле“, које сам икада видео.

Над свим тим лете птице жуте као савана, или најфантастичнијих боја као плодови екваторског биља. Свуда се укрштају стазе изгажене зверињем које

Исте ночи Швајцарац који је сомнамбул, пада са веранде право међ живину и оне жуте афричке псе, те нас све разбуди страховитом лармом која се око њега дигла.

Само спуштене на земљу, мале почињу игру превијене унапред, загледане у свилене жуте и црвене мараме, којима машу као пламеним цветовима. Одбацују ножице у страну, с прецизношћу хитрином и ритмом.

Свака породица живи издвојено у пејзажу тропског биља, букетима зеленог растиња и жуте саване, као на острвцима. Над нама лете неке чудне птице које, као лептири, прате крајеви њихових репова.

трговине, преговори са црним краљевима и освојења, свршавали се повлачењем на Горе, до кога куге, покољи, побуне и жуте грознице нису стизале.

У ствари је црвена). „Мусје, зе серсе во сосир, ки не сон па тутафе ноал“ (Оне су жуте)! И онда: „Мусје, ментнан, зе ве але буфе; зе ве те препаре, а буфе, мусје; Сет фам ди к си ти ве кусе авек ел, мусје!

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Ох, тамо да умрим (показује сандук), да јоште видим мои срци (отвори сандук). Моје лепе жуте дукате, моје беле талире, збогом!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Нису биле црвене више ни његове утегнуте, хусарске, чакшире. А ни одеране чизме нису више биле жуте. Ни једна се жена, више, није окретала, у Темишвару, за тим официром, па ни служавке.

Трифун на то поче да клима главом, и показује своје, жуте, огромне, зубе, који су му, каткад, вирили, кроз бркове. Вели, нека се дебели за то не брине.

Био је то неки лаћман Игнац Штуцен. Човек јако израстао, рошав у лицу – из којег су вириле жуте очи пијанца – који је замуцкивао и климао главом, при свакој својој реченици. Извињавао се.

Белела се и жутела, прекодан, изнад друма у Бахмут, пред шумарцима, који су били почели да жуте. Први листови, са дрвећа, већ су опадали, спржени, а увели. Кућа као кућа – али сасвим празна.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Зелене фине свилене хаљине, дугачке кожне жуте рукавице, о врату ђердан шестострук крупног бисера, руке упола прекрштене, а у десној руци држи сребром окован

Већ Шамика иде у школу. Већ сад носи малу „атилу”, мали црн калпак од кадине, и жуте мамузе, засад још без жвркова, са дугметом, да ногу како год не повреди. Шамика је право материно дете.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Ускоро она је знала да су куће у Земуну жуте, плаве, високе и ниже, и која је чија. Затим, ко је умро у оној на ћошку, и ко се поболео од повраћања, у оној са

нити је волела његове руке са жутим ноктима, нити његове калуђерске брке и браду, црне и ретке, нити његове бледе, жуте очи, пљоснат, танки нос, а најмање његове пожутеле зубе, увек лепљиве од слаткиша.

Тек када и његовом пуку доделише једног католичког свештеника, његове жуте очи, са малим, црним тачкицама, добише неки грозничави сјај, који на путу нису имале.

Били су обешени тако ниско, да су скоро додиривали тикве и лубенице и њине велике, жуте цветове, међу којима беше и огромних краставаца.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ЗА АЛКОХОЛЕ Тражим помиловање за алкохоле црвене, жуте и зелене, слабе и јаке, из земаља магле, из земаља сунчане пене, за њихове слатке опсене, за ни на небу ни на земљи

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Човек се вратио у собу с газом, алкохолом и неким прашковима. Донео јој је чашу воде и дао да попије две жуте пилуле. — Да видимо јесу ли вас повредили?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

зазвучала јасно, па, ако хоћете, и потресно: А кад је умрла госпођа Клара, чудна и стара, врло стара, -јастуке од жуте свиле нико није прао, на доручак нико није звао, а ловити мишеве нико није знао!

Милићевић, Вук - Беспуће

Било је у тој киши нешто прљаво и јадно, у тим танким и уским млазовима који се квасе и губе у немирним локвама жуте, блатњаве воде која залијева каљаве друмове; било је у томе свему много једне биједне немоћи, нечега без снаге и без

И бијаше му непоћудно што је овамо дошао. Осјећаше влагу која је оставила своје жуте велике биљеге на давно обијељеним зидовима.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

поби половину, Те задоби тог крвавог дана Седамдесет они тешки рана, Гледа царе ове ране љуте, Па дукате повадио жуте, Па говори: „Ко излечи Марка, Ево њему пљада дуката!

“ Већ на кулу и дружина стиже, Па одоше преметати благо, Дохватају те дукате жуте, Њима пуне све ћемере редом. Ал' за благо Милун и не хаје, Већ он гледа Мустафино злато, Њу ми гледа, наглат се

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Она јој исплела и око врата везала кићену огрлицу од црвене и жуте вунице да јој ждребенце љепше изгледа и да га заштити од урока.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Ено их где поређани једно до другог стоје на сандуку. Нарочито ципеле, — оне ми никако не дају мира. Жуте се, цакле, и мирише им ђон на ђириш. Чим оде мајка на пазар, затварам собу и облачим се у ново.

На полици се сјаје сахани; уз зид прислоњене софре и тепсије, да се што пре оцеде, жуте се, и од њих цуре млазеви вреле воде, од које се још диже пара.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

је везак што замути Самсонову бистру свес': — шарен везак њему ниже једно лишце, а под лишцем ситно пише по комаду жуте свиле: „довече си у Делиле!” ИИ У свету Газу, у Дагонов храм, филишћанске је вође скупила Самсонова несавладана ћуд.

младо, све је то јаве сломио ма', за чим сам чезн'о, чему се над'о, све је то давно пепô и пра', на угод живу пакости жуте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

и нас — Старих Словена, одржавала се сваке године традиционална бициклистичка трка интернационалног типа: мислим, жуте мајице и ти фазони!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Из Тршића истрепери у облаке јат па јери. Учитељи по селима чине гозбе с анђелима. Низ Дрину се дуње жуте. Три-јелена-три-кошуте. ГРК Јетким јутром, у цезури, с рујне трешње прут дрхтури.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Пресрећан Ћоса под букву сједа и богат поклон у торби гледа, кад у њој сјеме од сваке феле! од жуте лале, од руже бијеле, бркатог јечма, пшенице праве, од храста старог, љубице плаве.

Сања и у сну гледа афричке тајне путе, на њима слонче, мајмун и лав од вуне жуте. ДЕДА ТРИШИН МЛИН КОД СТАРОГ МЛИНА Чим очи склопим, ја одмах видим и поток Јапру, и врба ред, ево и млина

Сад мачак баби умилно преде, очи му жуте поспано гледе, блиставих звезда у њима нема, умро и месец. Поваздан дрема.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Војници су журно прилазили, вукући на ногама гломазне жуте чизме, носећи собом мирис штале, покошена сена и нафталина. Већ су запамтили и своје место.

Змија се не плаши трња, већ је треба тући у главу. У челичне цеви улетеше жуте разорне гранате. С уздржаним дахом смо ослушкивали њихов лет, као да се изгубише негде над котлином, да наједном рикну

Гађала нас је само једна пољска батерија, „ситна посла“ — што рекли војници. Гледајући оне црвено-жуте димове у великој висини, имали смо утисак као да посматрамо неки ватромет.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

По потесима се жуте пожњевене стрњике, или се зелене подотављене ливаде по сниским лукама, или се црне преоране и засејане њиве...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У храму над Милошем и Марком уоквирте златом на олтару жарком печате плаве и румене, жуте и црне и шарене. Печате плаве и румене жуте и црне и шарене, љубичасте и зелене.

Печате плаве и румене жуте и црне и шарене, љубичасте и зелене. Печате устава и права, закона и штатута, привилегија хиљаду пута, обећања и

О мученици, вешала расту више него син, жена и брат и верна су, у бескрај! Окитиће мрамором сале и спустити завесе жуте, да лешине зидове не провале и да ћуте!

У врху брода, покривено крпама, једно мало псето. Из дубине брода вири пар ногу, одевених у нове, жуте ципеле, американског врха, са гуменим потпетицама. Две руке које читају „Борбу“.

Ипак нисам издахнуо. После три недеље, седео сам крај прозора и по цео дан гледао тај чудни, лепи, завејани градић. Жуте боје на чарапама жена, плаве ћупе на прозорима, и црвени црепови развеселили би ме.

Нигде на свету није овако дубока вода и овако широко небо. Велики вртови у којима цветају светиљке, зелене, жуте и црвене; њино светлуцање у водама, полако диже цео Париз у провидан, јутарњи зрак. Киша се једва осећа.

Често, кад смо падали дубоко у воде, застајао ми је дах, од неке магле, коју нисам, досад, нигде видео; жуте и тешке као сумпор.

Моје усне, што су дрхтале, и моје мокре, помодреле руке, зарониле су у зрак и воде, и заборавиле све. Ужасне ове жуте воде, и модро стење носе ме мирна, испружена, без страсти и страха, некуд.

Тек трећи дан дигао сам главу и гледао кроз прозор. Жуте, модре, зелене, и црне воде, јуриле су према обали. Острва су била нестала, а море се преливало преко брда, и засипало

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Три корака од тебе раштркала се позна шептелија, лишће у пола опало, а на голим и црним, рапавим гранчицама жуте се слатке праске, ка' истоветно смиље. Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш...

или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој гранчици, шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке

шалећи се и ашикујући са тихим јесењим поветарцем, или на слатке праске, или на пресамићене »пандаре«, што се жуте, па већ готово поцрвенеле, набрекле, па пуне сока, ка' дојке у Марјанове снаје....

А тамо у страни жуте се зрели јечмови, и већ се из по неке њиве чују веселе и јасне жетелачке песме. По лукама праше се кукурузи, севају

Капци му очни затрепташе и низ увеле жуте образе скотрљаше се две сузе. Марко баци конопац, оде на окно, подупре лице шакама и затресе се сав јако, грчевито...

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Тезга пуна паприка И ситног арпаџика Чека Да се Наслика. Просто брдско цвеће: Ај, нико га неће! А бундеве жуте Десет сати ћуте. Ћуте, недирнуте. Сунце гледа У теглу меда.

— Збрка Клипова и чекрка, Канапа, даски, ковчега, Уопште: којечега... Звече ту, у бесцење, Тикве жуте, јесење, Ко главни трг Крушедола Кад се распусти школа. Гле ветра, луде машине За подизање прашине.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Метаморфоза стакласте јегуљице у жуту јегуљу 22 ИX. Метаморфоза жуте јегуље у сребрнасту 25 Х. Свадбено прекоокеанско путовање 26 ТРЕЋИ ОДЕЉАК: ЈЕГУЉА НА ЊЕНОМ ПЛОДИШТУ 31 XИ.

јегуљице; 4˚ доспевање у слатке воде континената и острва и живот у овима; 5˚ метаморфоза стакластих јегуљица у жуте јегуље; 6˚ метаморфоза жуте јегуље у сребрнасту; 7˚ свадбено путовање сребрнастих јегуља од слатких вода до светског

у слатке воде континената и острва и живот у овима; 5˚ метаморфоза стакластих јегуљица у жуте јегуље; 6˚ метаморфоза жуте јегуље у сребрнасту; 7˚ свадбено путовање сребрнастих јегуља од слатких вода до светског плодишта у Атлантском Океану

Пигмент, који се појави на кожи јегуљице, учини да јој леђа добију затворено зелену боју, док је трбух отворено жуте боје. Тело се издужује, кретања животињице постану живља; пераја се јако развију.

Од јегуљице је постала права јегуља, позната у тој фази свога развића под именом »жуте јегуље«, која ће ту, у месту, провести своју младост и која после извршене метаморфозе има само да се храни и да расте.

д. ИX. Метаморфоза жуте јегуље у сребрнасту Пошто је ушла у слатку воду која ће јој од тада бити пребивалиште, и пошто је на њој довршена

Неке су од њих зелене, друге су црвенкасте боје или мрко-жуте, или сасвим мрке. При родњаци експедиције су их брижљиво проучили, расподелили их по врстама и одредили морске

све то живописно допуњује шаренило свих могућних спектралних боја: црвене као крв, ружичасте, љубичасте, оранжасте жуте, зелене, плаве у свима ниансама.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар. Чује се свирка.

где је Софка кувала кафу: како отуда, из тамне, широке кујне, одсјајују они њихови велики, тешки послужавници, оне жуте широке тепсије; па онда испред њега, где он седи, сухе степенице, које воде на горњи бој, а тамо до капије стари

Тек што ко није дошао. Софка се тек онда поче облачити. Осећала је драж од оне лаке, чисте кошуље, готово жуте од | многе свиле; од оних дугачких, и као све нове, више него обично, тешких шалвара, набраних у боре.

Готово слеп, погурен, дуге, од дувана и чибука готово жуте браде, и обрастао густим белим длакама око очију и обрва.

било доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Облаци иду преко моје главе. ТИШИНА Висине бледе ћуте, Јесењи сумрак рâни; Листови свели жуте. Лепи, несрећни дани. Провидан сумор пао На моје дане лако. Сад мије на све жао, И тешко, тешко тако!

Висине бледе ћуте, Јесењи сумрак рâни; Листови свели жуте. Лепи, несрећни дани. БОЛЕСНО ПРОЛЕЋЕ Нестало, наједном, зиме даха злога, Пролистале гране сваког младог шиба;

Хладно, сипи... Блато. Влага. Баре... Видиш како баште кобно жуте. Наше наде неповратно старе; Наша срца могу још да ћуте.

Немиле тако слутње, као зраци Заранком, бледе и жуте, јâве се – Суморних дана невесели знаци! – Кроз тамнозелене завесе. Нечији коњиц на улици рже...

Сунце зраке баца Дугачке, жуте врх сàране моје, На прости ковчег и главу мртваца. Тутњи и бруји промукло и тмуло Музика смрти.

И они су га напуштали зими. Облаке је многе, румене и жуте, Беле и мрке, гледао где плове; Он није пит’о за њихове путе, Ни шта их гони, нити ко их зове, Ни да л’ ће опет

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Видар бјеше висока раста човјек, окошт и жуте длаке, по годинама средовјечан. Рекосмо да је био из Црмничке нахије, од племена Иличковића.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

иде (име бајалице) да избије ветрове валовите, нагазне, натрапне, намерне, водене, пљускане, црвене, беле, морасте, жуте, зелене, плавовинасте, црне, розне и кафене.

ВИ ГОВОРНЕ ИГРЕ А) БРЗАЛИЦЕ (ИЗРАЗИ ЗА БРЗ ИЗГОВОР) — Гра’ бијели, гра’ жути, гра’ жућачић. — Жуте чизме у чизмеџи-баше. — Јаворов јарам, јаворова ралица-рало дрво јаворово.

В) УЗДАРЈА (У НОВЦУ) (Кад се уздарје скупља за младу снашу, и то у новцу, чауш пропраћа): Кум даје све жуте дукате! Од стида, ево гледајте, како поцрвенише као понтуре и грешље.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Између крова од тријема и крова од цијеле зграде, на много мјеста, дим је оставио жуте млазове. Двоје камене стубе, састављене од незграпно отесанијех каменова, извођаху на тријем.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

намењено, па као у конопчаревом дућану расканураше се црева, бела као да су јагњећа, после их испрљаше крв и прашина жуте земље, више никад и нигде није видео такву земљу, ни раније кад је за златом рударио, сви су око њега били крвави, док

Како је смео то да јој каже? Пажљиво га загледа. Можда он нешто зна? Никола се забављао крунећи жуте кутњаке кукурузовом клипу. „Са слушкињом?“ проверавала је.

да се ниси макла, нећеш бити слушкиња, отворићу ти кафану, бићеш газдарица, насмеј се, види што се жуте, смождићу те, могу, нисам чича, биће син, хајде, лези, лези!... Узми прво! Покупи све, метни у недра...

Аћим је, гонећи чопоре свиња полуранки, почео да гази шуме ка Београду и Дунаву, прогрушане шуме, жуте и рујаве, тихе и с ветром, кад кисну и звони роса. Па онда: шума, месец и једна птица.

Опрезно корача да не згази цветове маслачка. Роса ситно звони у младој трави. Кад сивкасте главице маслачка постадоше жуте, уплакане од дуге ноћи и чекања сунца, он се сагну и поче да их кида, а њихови зелени вратићи облише се белом крвљу.

Он бере дукате себи, броји их, да му само они буду у глави, да види само жуте гомилице које оставља за собом, по ливади.

брада му је бела од лажи, јер је сам себе слагао, и сада себе лаже, али неће да мисли о томе кад су пред њим жуте гомилице злата. На свету сем злата и његових прстију који их беру ништа друго не постоји. Ништа, шапуће. ...

Устаде и пође брже необраним њивама, по којима и дању и ноћу луњају пресита говеда, вуку жвале, бљују жуте кукурузове зубе, газе и ломе свенула кукурузова стабла, а нерасти скачу на клипове и, као да се паре с кукурузом,

кукурузова стабла, а нерасти скачу на клипове и, као да се паре с кукурузом, стежу га предњим ногама; свиње крше жуте тикве и мљацкају само семенке. Не види их и не чује.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

На уличним прелазима ка Тргу Републике блесну па трну кружне светиљке: црвене, жуте, зелене. Оне не гоне мрак него преносе наредбе: кад се запали црвена бакља, људи стају, а кад се запали зелена, ходају.

(Сасвим жуте и нарочито лепе биле су, на пример, Милошеве очи уперене на одсечену Карађорђеву главу, стављену на сто пред њим, 1817.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Из иконостаса Сух бршљан вири. Лако се таласа Измирне прамен и благослов таји. Сва окађена мирише нам соба. Около жуте лојане свијеће, Ми, дјеца, сјели, к'о какво вијеће, Радосни што је већ грудању доба.

Пусти песма других нека буде жена Што по нечистијем улицама пева. Ја не мећем на те ђинђуве са траком, Него жуте руже у те косе дуге: Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком, Одвећ горда да би живела за друге.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

оделу паланачког занатлије, уђе без поздрава н извињавања, носећи у рукама две потпуно нове ручне торбе од фине жуте коже.

сам и раније био опазио како је, с времена на време, крајичком једнога ока, контролисао стоје ли његове торбе од фине жуте коже где их је оставио.

непријатеља, кога је у овом, посве жалосном и нежељеном случају, представљао човек са торбама од потпуно нове и фине жуте коже и супруга му упрепашћеног изгледа.

над великом плавом планином, један усамљени бео облак, као огромна овца од снега, распадао се постепено ишчезавајући. Жуте њиве и бескрајна зелена поља, покисла, бујна, пуна свежих боја, и посута правилним редовима косача у кошуљама,

Онда уђоше неки људи и окружише га. Из џепних електричних фењерића покуљаше тада млазеви жуте светлости са више страна и осветлише велики грбав и крив нос над танким црним брковима, па јаке чеоне кости и целу

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Сва та сировина — па био то месински потрес или бурски рат, потонуће трансатлантика или поплава Жуте ријеке — све је то долазило извана.

А он, збуњен или повријеђен тиме, показивао се мање вољан да послуша. С креденца су мирисале жуте дуње и жмиркао сасушен шипак, који се чува за случај болести.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Ништа, брате... Шта је теби?... — Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу. Затим извади једну иглу н наднесе је над пламен.

Занесе се и заспа одмах... ... Шта је ово ?... Гле, мрак... тамно, ту робно... у соби светлуца пламичак жуте воштанице, а око њега тамно, нејасно... У ушима зуји, зачује се понеки весео узвик, зазвече чаше...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

СОЛИ ПОШАО У МОСТАР 361 НИЈЕСАМ БАШ ИЗ САРАЈЕВА 362 БАЧВАНИН И ГРК 363 ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ 364 ЋОСО ЖУТЕ БРАДЕ И ТОМА ГА ЗНАДЕ 365 СТРАНАЦ И ЦРНОГОРАЦ 366 ЛАЈУ ПСИ У СЕЛУ 367 ДА ХОЋЕ СВАК УМРИЈЕТИ!

ЋОСО ЖУТЕ БРАДЕ И ТОМА ГА ЗНАДЕ У покојног Јефтана Мрава, трговца из Мостара, пазаривао више пута један ћосо понешто робе, али

— Богме, не знам. Сиромах Јефтан, не знајући како ће потурити, записа: „На ћоси жуте браде и Тома га знаде.“ СТРАНАЦ И ЦРНОГОРАЦ Пошао некакав странац да испитује црногорски народ.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Мене су привлачиле његове скоро беле трепавице и обрве, враголасте зелене очи и жуте пеге по лицу. Родио се у Хобокену и разумевао је доњонемачки дијалект свога оца, али је увек одговарао енглески и онда

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Паде ми змија на ноге. – Не бој се, душо, не бој се! Не ти је змија на ногам, Но ти су жуте папуче. И премда се редовно невестин долазак у свекрову и мужевљеву кућу опева као радост, свеједно, чим невесту уведу

Скривене и њежне, за сунцем се жуте. Без мириса, на дну жутих крви слуте скора ишчезнућа с доласком врелина. И у овој и у свим осталим строфама песник

Преовладавање жуте боје, влажнотоплог, нежног, фрагилног итд. представља само један поступак да се низ конкретних пејсажних појединости,

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

то „доле у кујни, где је још био мрак, влажна земља, скоро почишћена, горе од чађи црне греде, а спроћу по полици оне жуте тепсије”.

неизвесност и страх, а овде служе као увод у слику која се с правом може назвати доживљајем егзистенцијалног понора. Жуте тепсије преображавају се у стравичне очи које је прождиру: „Софку, чим то чу од матере, а добро је знала шта то значи,

Доле, у дворишту, бије шедрван, његови млазеви, капље воде према светлости из ове њене собе, жуте се и шуште као ћилибар. Чује се свирка.

Очи Вука Исаковича - које се сразмерно често помињу - у свим се случајевима одређују као жуте. Имају и црне тачкице. Очи његове мале ћерке такође су жуте, и такође с црним тачкицама.

Имају и црне тачкице. Очи његове мале ћерке такође су жуте, и такође с црним тачкицама. И Аранђел Исакович има жуте очи.

Имају и црне тачкице. Очи његове мале ћерке такође су жуте, и такође с црним тачкицама. И Аранђел Исакович има жуте очи.

ће нестајати, отицати живот (из њега је „отицала крв и никакве јој бабице не помогоше”) паралелно са отицањем широке и жуте реке. Опис заснован на паралелизму доминира по значају, али му је и учесталост велика.

Али једно је несумњиво: призор у који су два сабеседника гледала из жуте собе није за обојицу значио исто, и није имао исту вредност.

На почетку четврте главе Аранђелу се на Дунаву, недалеко од његове плаво-жуте куће у Земуну, преврће чун. Догађај очигледно служи и за мотивисање доста необичног опажања: „Кад се преврну чун,

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— повод, кривица резил — осрамоћен, обрукан, понижен, посрамљен сахтијана — уређена козја кожа (обично црвене или жуте боје) сексана, сејсана — товарни коњ, коњ натоварен девојачком опремом сербез — слободан, одважан; слободно,

Краков, Станислав - КРИЛА

Пилотова глава је била глува и трезн на полуга. Широка разапета крила дрхтала њима од среће. Још су две такве жуте т довале у ваздуху. — Какав смели вираж... Одједном се хука истопила. Тишина тешка, страховита.

Официри су хитали четама. Други дечко са масном кецељом гледао је уплашено у малог поручника Луку, и његове жуте очи питале су: — А паре? – Дижи се!

Нове чупаве главе помаљале се. Кувари су вукли на моткама тешке казане са водом. Јутро. У трави су ћурликале жуте препелице, куварска магарад су њакала, а чупаве војничке груди се нечем радовале.

Провидне, жуте капсуле се просуле по земљи. Поцрвенео је као девојчица. — Зар и на фронту? Говорио је како ларицин лечи од бубрега.

Поломљени костури су ломили жуте трске у Пинским баруштинама, уз праскави шобот вода на које се враћало избачено блато, и уз плашљиве крике дивљих

Петровић, Растко - АФРИКА