Употреба речи жутилај у књижевним делима


Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

СМРДИЋ: Више нема немеша; сви смо једнаки. ЖУТИЛОВ: То и ја кажем. Но моје је право име Жутилај, а не Жутилов; зато оћу да се тако и зовем. ШЕРБУЛИЋ: Иљен! ЖУТИЛОВ: Зашто се и господин Смрдић не би звао Бидеши?

ЗЕЛЕНИЋКА: Или Плавићка, од плаве боје. ЖУТИЛОВ: Хељешен. И моје ће име бити Жутиловић. ГАВРИЛОВИЋ: А не Жутилај? ЖУТИЛОВ: То је било, па прошло. ЗЕЛЕНИЋКА: Тако, господине Жутиловић тако. Нама се јасна зора отвара.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности