Употреба речи жутиловић у књижевним делима


Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Тако се можете звати Плаветнићка. ЗЕЛЕНИЋКА: Или Плавићка, од плаве боје. ЖУТИЛОВ: Хељешен. И моје ће име бити Жутиловић. ГАВРИЛОВИЋ: А не Жутилај? ЖУТИЛОВ: То је било, па прошло. ЗЕЛЕНИЋКА: Тако, господине Жутиловић тако.

И моје ће име бити Жутиловић. ГАВРИЛОВИЋ: А не Жутилај? ЖУТИЛОВ: То је било, па прошло. ЗЕЛЕНИЋКА: Тако, господине Жутиловић тако. Нама се јасна зора отвара. Јошт је нужно подерати све оне аљине које су странонародне боје.

Ха, ха, ха! ШЕРБУЛИЋ: Зар је то родољубије? ЛЕПРШИЋ: Господин Жутиловић! Србин! Ха, ха, ха! ЖУТИЛОВ: Шта је, господо моја? ЛЕПРШИЋ: Не стидите се метнути маџарску кокарду?

ГАВРИЛОВИЋ: Кад би умео преокренути кожу, као ви: Жутилов, Жутилаји, Жутиловић, ја би био свашта. ЖУТИЛОВ (срдито): Ви сте реакционер, па мир. НАЂ: Не треба вређати, господо, не треба вређати.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности