Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Такође је лек од падавице (корен), од далка и жутице (лишће), за чишћење (бобице, ГЗМ, 1892, 137). Магичним начином се с помоћу б. лечи и грозница: нађу се три струка б.
Од лишћа белог д. (заједно с другим биљкама) кува се теј против жутице (СЕЗ, 16, 431). ЂУМБИР Ингwер (зінгібер оффіцінале). Ђумбир [реч оријенталска, в.
Лек против срдобоље (СЕЗ, 13, 1909, 349), и против болести уста и десни (іб., 345), жутице, главобоље; помаже лучење мокраће; уређује менструацију (ГЗМ, 4, 166).
у вези са магичним радњама, употребљава као лек од многих болести: од грознице (ЖСС, 279); кашља (ЗНЖОЈС, 14, 64); жутице (СЕЗ, 17, 562); срдобоље (СЕЗ, 13, 1909, 349); кад отече цело тело (ГЗМ, 20, 1908, 349); од гуте (ЖСС, 274); против
11, 269), и код чмичка у оку (његов сок накапље се у око, ібідем, 152); такође од грчева у материци, водене болести, жутице, падавице (ГЗМ, 4, 161). КРУШКА Бірнбаум, Бірне (піруѕ цоммуніѕ). Крушка. У супротности са јабуком, к.
у који је задевен златан или сребрн новац (ТРЂ, ННЖ, 3, 28). Л. је лек од срдобоље (ЖСС, 312), жутице (иб., 271; СЕЗ, 40, 229); грознице (ЖСС, 280); бљувања (иб.
к. заједно са травом петопрстом (слезом) и ракијом (СЕЗ, 13, 358). М. к. је лек и од жутице (корен се кува у белом вину, СЕЗ, 14, 222), и гушобоље (облог од истуцаног корена, иб., 227).
, иб. 376); сушице и грудних болести (сок, ЗНЖОЈС, 14, 65; 11, 269); од жутице (сок од р., ЖСС, 271); од русе (са истицаним семеном од купуса и репе, са медом и зечјом крвљу, као спољње средство,
Такође је познат и у бајањима и народној медицини. Њиме се баје против жутице (Караџић, 3, 1901, 170), или се пије вода у којој је скувано лишће од преображењског с.
коре ваља оплакнути уста живинчету, противу шапа (СЕЗ, 13, 429). Кора од корена, скувана с дукатом, лек је од жутице (ГЗМ, 4, 140). ТРЊИНА Сцхлехе (прунуѕ ѕріпоѕа). Трњина, трнавка, црни трн, дивље шљивице (Шулек).
р. забодена у његову капу (ибід.). У Гружи д. р. (која се тамо зове шипурак) употребљава се при бајању против жутице: увече се жут конац (који представља болест) завеже болеснику око врата, а црвен конац (који представља здравље)
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
га је сместио Адам Орландић, ћефалија Брвеника у Иногошту, због преваре неког месног оружара, којем је ћерку лечио од жутице на гај начин што ју је по цичи зими терао да трчи нага око куће, после чега је јадна девојка умрла од назеба.