Матавуљ, Симо - УСКОК
— Шта је? Зашто? — пита попадија, а Јанко забезекнут, гледаше их. — Дошло му благо из дома! Благо! Триста жутијех дуката. И књига! — Разумијеш ли, Јанко! — дода поп, видећи Јанка непомична...
Збогом! И отиде. Поп настави причање попадији: — Запитах Сава колико је дошло новца Јанку. Вели: триста жутијех цекина! И показа ми кесу запечаћену. Сад ће, вели, да зида кућу у браству и да купи земље.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
На самрти дозва сина, те ће му рећи: — Ја морам ићи драгоме халику на истинак. Ево теби сто жутијех дуката што сам их метнуо настрану; узми их и пођи на пут, да видиш и друге градове.
— А збиља, какве су длаке? — упита најстарији вук. — Има их, брате, — рече онај — бијелијех, жутијех, црнијех, зеленијех, шаренијех, ма брате има их свакојакијех.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Еј, кукавцу сињем, — вели Ђокић, — да хоће да ми наиђе на пушку. — Сто жутијех дуката, по Богу брате!... — Ала би се окућио! — Волове ка' дивове, па гвозден плуг, па окована кола, па...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Момак полако одријеши крпу, у њој бјеше друга, а у другој трећа, а кад ова зину, сину, те повелика гомила, жутијех дуката. Арамбаше се погледаше, а четници у арамбаше. „Ела ти, Симо, ти си најстарији!“ рече Милић Благојевићу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А ја нећу за пупавца, За пупавца, за губавца, Већ ја хоћу за голуба, Који шеће по пшеници, У жутијех чизмичица, У модријех димличица. У голуба три кошуље: Једну њему, једна жени, Једна куму венчаноме.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад ево ти на један пут свану у пећини као дан, и тушта и тама од сваке врсте људи, црнијех, црљенијех и жутијех, у различите хаљине обучени, а пред њима један старац бијеле косе и браде као овца, на двије дворогасте шљаке, који му
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Ал' Латини то не вјероваше, но с Милошем они с' опкладише у хиљаду жутијех дуката. Узе Милош перна буздована и засука бијеле рукаве, пак се моли богу истиноме: „Прости, боже, и бијела цркво, да
на двора по јалова овна, по фуруну љеба бијелога, и по товар вина црвенога, и по кондир жежене ракије, и по двадест жутијех дуката, и по једну лијепу ђевојку, ја ђевојку, ја невјесту младу, којано је скоро доведена, доведена, јоште нељубљена.
на двора по дебела овна, по фуруну љеба бијелога, и по товар црвенике вина, и по кондир жежене ракије, и по двадест жутијех дуката, и по једну лијепу ђевојку, ја ђевојку, ја невјесту младу.
Ти отиди у ризницу б̓јелу, те ти узми жутијех дуката, даји бакшиш младим Сарајлијам̓ кад ти стану лова доносити“. Оде Грујо у ризницу б̓јелу; лаком хајдук бјеше на
Оде Грујо у ризницу б̓јелу; лаком хајдук бјеше на дукате: накупио жутијех дуката у џепове и у чизме жуте. Удовица рече Сарајлијам̓: „Чујете ли, тридест Сарајлија!
Бајо скиде бега Љубовића, скиде с њега рухо и оружје. На њем нађе три ћемера блага, сва три пуна жутијех дуката; с њег отпаса а себи припаса, пак посједе бијесна путаља, оде право к мору на крајину — у Латине, видат десну
Кад је било вече по вечери, тад устаде од Коњица Јанко, пак отпаса два свил’на ћемера, оба пуна жутијех дуката, па их даје побратиму своме: „Побратиме, беже Али-беже, одавно се јесмо побратили, ал’ се јоште нисмо
пустит на откупе, ал’ је теби млого дуговања: три стотине сријемских волова, пет стотина бачкијех овнова, дв’је хиљаде жутијех дуката и четири гроша бијелијех; и три добра коња од Удбиње: прво — вранчић Попрженовића, друго — кулаш Тала од
Анђелићу Вуче, мени бане одс’јече откупе: три стотине сријемских волова, пет стотина бачкијех овнова, дв’је хиљаде жутијех дуката и четири гроша бијелијех; и три добра коња од Удбиње: прво — вранчић Попрженовића, друго — кулаш Тала од
је ишô преко мора сињег, те је влашку ћабу полазио, па се узгред у Стамбол свратио и од цара ферман излагао за стотину жутијех дуката, да Власима богомољу гради, да је гради за седам година; начини је за годину дана, ево има шест година