Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Таки је свет! Таки су људи! Штавише, и сам г. негдашњи великаш, у беличасто-жутом капуту, са црвеном випушком на капи и на чакширама, сваки трећи дан долази му на ручак, па, осим што њему у очи, још и
Зорт! Одмах почну тумачити: то се односи противу књаза, противу владе, итд., нарочито онај у беличасто-жутом капуту, он који свих седам краљева за по минута изређа, који зна и шта је покојни кнез Милош 1831. год.
Међутим се чуло и јасније мумлање, све гласнији говор, док се напослетку не примаче онај — — — у беличасто-жутом капуту. — Добар вече, господо! — Бог добро, господине!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Он је слушао ноћ, и мислио на Лидију, на малу и лепу Лидију с ону страну песка и мора, у једном рибарском селу на жутом Тибру; на Лидију са уснама које су имале боју пољупца, и очима које су имале боју страсти; на Лидију са којом је
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Све залуд! Она отвори још једном очи. Показа својом жутом руком на дијете покрај себе, дохвати онда попову руку и пољуби је; прошапта: „Благослови ме... и опрости!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А једно после подне, док је он оперисао чиодама на карти, дођоше поштом два неочекивана писма. Једно, у жутом, простом увијачу са три црвена потеза и печатом, било је из пете пољске батерије.
опште мајке, рукама ниско и скрушено скрштеним и главом нешто мало накренутом на једну страну; до ње пуна жена са оном жутом као восак бебом у крилу. Детету је дрхтала брадица.
Африка
Одлази да спава; да би нам показала да је богата и да јој дају поклоне, покрива се кратком жутом атласном марамом. Гледам тај скромни раскош о коме је сањао Бодлер или Дела Кроа. Не чуде се да их нећемо.
Лагано, у разговору, улазимо у урођеничко село. То је чудно село подигнуто на жутом песку плаже. Све расе, почевши од Аполоноваца, који су име добили по лепоти својих младића па до Бамбара, настањене су
Црњански, Милош - Сеобе 2
Оставио сам тамо, незакопане, седморицу. А колико нас је још остало у жутом лишћу, и на снегу. Можеш ли избројати? Идосмо са аустријским ђенералима, баболичним, да Сервију нашу вратимо, па
Има овде, у Токају, да гледа многе јаде и многу несрећу. Пролазе људи, жене и деца, па нестају у жутом лишћу. Толике је упознао, угостио; морао је да се растане и од оних, које је заволео, па сад не зна ни да ли су живи и
У црној коси носила је, сваки дан, црвене чешљеве, а под свиленом, жутом, кринолином, мноштво, црвених, доњих, сукања.
Павле је био, изнад пута, и нехотице, прикривен у жутом лишћу које је опадало. Врева је на друму била велика. Кола су цврчала, пси су лајали, коњаници су се довикивали, а
Јесењи зраци Сунца, кроз ту шуму, изазвали су били чудно шаренило, у зеленилу, и жутом лишћу, које је опадало, а и то жуто лишће било је шаренило жутог – мање, више, црвено, мрко, мртво.
Јашући тамо, изнад вароши Ујхељ, у брда, у жутом лишћу, Исакович се, кроз те успомене, заувек, од свог Срема, праштао.
Зато што су биле на брду још су више сећале на причу. А све је то горело у жутом, увелом, поцрвенелом, лишћу. И острво у Дњепру, куд су прелазили на пуцњаву, на средини реке, чинило је јесен, чудном,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сместивши се у широким чамцима, који су били прокисли, на слами и жутом, сухом лишћу, људи су били опет полегали, па су се дизали да чисте оружје, или да дочекају на нож, по комад бачене,
Њој се није журило. Нити је желела да се да, том младом, сувом и жутом деверу, који је сећаше њене куће и браће, нити је волела његове руке са жутим ноктима, нити његове калуђерске брке и
десног рамена, зар није узалуд, месецима, лежао непомичан, над утоком Дунава, лебдећи између живота и смрти, у оку са жутом светлошћу разливене воде, песка и врхова јабланова?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дјед је, издужен и свечан, лежао насред велике собе и као да је у тишини, под жутом свијећом, још увијек нешто напето ослушкивао. Само сам ја једини знао шта он то чека и што би га могло пробудити.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
То душе траже потпору у свакој баџи, отвору, по жутом ноћном фосфору. ПЧЕЛИЊАК Грабежан сумрак гута гугутке, лоче сурутку, пљује угрушке.
(Куд се губим - плутам ли непутом?) Неизбежно гласне се класика свадбом смеха у јаблану жутом... Крст с јабуке - железна јасика! пусти крила чашком изасутом, мелодијом звучног карантина.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Жарко и Жућа кренуше даље да траже Врапца и његов крај. Изиђе мјесец у руху жутом, заблиста срмом предио вас. У друштву иду бескрајним путом Малишан Жарко и вјерни пас.
на своме путу; смазала вагон презрелих диња, грожђе са врбе, од росе чорбу, чичину торбу, сунцокрет један са жутом главом и стари мадрац са морском травом. А потом . . . потом . . . за једним плотом видеше људи рог . . .
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
36. Заспала госпођа Под жутом неранџом, Господар је буди, У очи је љуби: “Устани, госпођа! Краљице су дошле; Дај, да дарујемо; Не ћеш млого
198. Душо Маро, да се не варамо, Ђе речемо, да се састанемо, Јал’ у моме, јал’ у твоме двору, Јал’ у башчи под жутом наранчом, Ћено цвати чемин и ружица, Чемин с ружом лијепо мирише, Тешко оном, ко за ким уздише!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Чуо се топот коња. Толика је била тишина настала. Сандук Франца Фердинанда био је покривен заставом Хабсбурга, жутом, са двоглавим црним орлом, старим око хиљаду година.
Напред музика, затим један полувод пешадије, па мртвац, чији је сандук покривен црно‑жутом заставом Хабсбурга, а за сандуком на лафету, ја, као представник ожалошћеног величанства.
А звезда никад нема. Из стења тече нешто, црвено као крв, а стене су посуте неком жутом маглом, која гуши, страшна као сумпор. Шест дана ћутим и живим у мраку.
Свеједно родиш ли сина или кћер: вечно су исти човек и кер. ПЕСМА Кад раширим руке у жутом лишћу, што засипа јауке, сине нека страшна, мутна моћ.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Гле ветра, луде машине За подизање прашине. ВЕТРОВА МУЗИКА У пролеће кроз шуму, у јесен жутом долином, У подераном капуту, пролази, с виолином.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Једнако се још забрађивала жутом, простом и јаком шамијом, једнако опасивала футом, о којој је висило ношче са неколико кључића од разних сандука.
Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње и све се то спаја у једно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Под тијем топлим цјеливом, кога не бјеше осјетила, Бог зна откад, румен се проли по њеном жутом лицу, па та румен сађе и опточи јој врат. „Е бруке наше!“ рече она дижући се. „Да ово ко види?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Тако! — понови он спуштајући лагано низ кревет надувене ноге, које Бакоња одви и опра, па их намаза жутом машћу Пјеваличном, обложи их листовима свежег репуха, уви их повојчићима, стопала му зави крпама, назу му простране
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
ГЛАВА ПРВА Кад је излазио из дућана, замишљено загледан у црвене ђинђуве нанизане на жутом концу — „Зашто сам баш ово купио?“ — сусрео га Тола Дачић и подсмешљиво рекао: „Да подмладиш жену?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Бар да сам лав, цар животиња! Само што изрече Плачко своју жељу кад виде како по жутом песку пустиње трче два лава, оба једнака, оба жута, оба гипка.
Попа, Васко - КОРА
понора за собом За размишљања времена немам Путујем (1943—1945) ПРЕДЕЛИ У ПЕПЕЉАРИ Мајушно сунце Са жутом косом од дувана Гаси се у пепељари Крв јевтиног ружа доји Мртве трупце чикова Обезглављена дрвца чезну За крунама од
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
После кишнога дана пред ноћ је грануло сунце и обојило жутом, мртвачком и жалосном бојом ливаде и пропланке око нас. У смакнутим стројевима ми смо нечујно и журно газили по
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Када види да је празна, врати се натраг; али када се опет обазре, опет јој се прикаже боца као и прије жутом, црвеном, модром, златном.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Наравно да се није могао сетити оног српског дечака у жутом кожуху са шубаром и шареним торбама. Дао сам му добар бакшиш као награду зато што ме је некада одвео у вагон мојих
Наравно да се није могао сетити оног српског дечака у жутом кожуху са шубаром и шареним торбама. Дао сам му добар бакшиш као награду зато што ме је некада одвео у вагон мојих
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
једнако клече или леже: „Он, Марко, није мртав, ова кућа није у вароши, међу светом, него као негде далеко, на неком жутом песку, усред неке пустиње, и све се то спаја уједно, и све, као нешто живо, заједно са месечином иде, креће се.
десног рамена, зар није узалуд, месецима, лежао непомичан, над утоком Дунава, лебдећи између живота и смрти, у оку са жутом светлошћу разливене воде, песка и врхова јабланова?
Краков, Станислав - КРИЛА
Душко се окрете н пође горе ка гласу. У жбуњу преко рововскога топа превалило се тело непријатељскога трубача, који жутом мртвом руком стискаше очајно металну трубу и чији... — Фу—грам. Проломи се ваздух за Душком. Одскочи, окрете се.
Казимир је дрхтао у грозници и грозно кашљао. На жутом лицу избила су два румена печата, и између војничких шлемова и бајонета његове су очи дивље светлуцале.
Петровић, Растко - АФРИКА
Одлази да спава; да би нам показала да је богата и да јој дају поклоне, покрива се кратком жутом атласном марамом. Гледам тај скромни раскош о коме је сањао Бодлер или Дела Кроа. Не чуде се да их нећемо.
Лагано, у разговору, улазимо у урођеничко село. То је чудно село подигнуто на жутом песку плаже. Све расе, почевши од Аполоноваца, који су име добили по лепоти својих младића па до Бамбара, настањене су
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ИX Јадују стазе у вечер јесењу И модра река огрће се ћутом Леденим сребром а по велу жутом Уморног лишћа дршће пухор туге.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
има веома велику снагу у заштити од болести; кад дође до врата, болест прво погледа горе, па кад види венчић са жутом кумаником, каже: »Овде има кума« (етимолошка магија!) и продужи даље (СЕЗ, 70, 1958, 389). К.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јелена У сну ми се Доротеј јавио као витез. Под њим бели коњ, са као злато жутом гривом; он у сребрном панциру. Уместо калпака, камилавка. На застави копља велики зелени крст.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Онај сликар који је са нама овамо допутовао насликао га је са две боје: светло жутом и црном. Рапава, накострешена пољана или, још боље, ветром ишибано па скамењено море, испрскано мрљама најцрњег
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
црвеној пећини Да се породи Куд год крене Стадо за њим иде Тутње брда од камених корака Застане на пропланку Жутом без прилаза Камен по камен музе Поји жедне вукове Густим каменим млеком Што се у седам дугиних боја прелива Јаки
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Четврти је у томе друштву био један бајацо са шиљатом капом на глави, једном жутом а другом црвеном ногавицом и раширеним рукама које држе мале, металне тасове.