Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ја припалим жижак што је свакад на пећи стајао — његово слабо светлуцање бацаше своју жуту светлост на изнурене црте мога несрећнога љубавника.
Африка
кујне, лампе против олује, апотека, које као да су добиле витке, црне, атлетске ноге да би се пробијале кроз густу жуту и цветну травуљину. Затим остале слуге и бојеви са својим завежљајима, кувари, тумачи.
С друге стране пролазимо кроз једно сеоце где ми сви поклањају зубе од хипопотама; и потом се кроз жуту, блештаву савану упућујемо Светој Шуми, Комо-Ту; једној малој шумици необично зеленој, необично збијеној.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Постиљони су имали жуту ливреју, а рукаве украшене двоглавим, црним, орловима. У колима, Исакович узе на крило сабљу.
Стално је уздисала. Гледала је, кроз спуштене трепавице, својим бледосивим очима, Павла, као зверка. Имала је густу, жуту, као слама, косу. Две крупне, беле, минђуше, висиле су јој из ушију. Не може њој, каже, ништа, Вишњевски.
Водили су га у оближњу, велику, Костјуринову команду, жуту, са два спрата, и дрвеном стражаром, обојеном бело и плаво.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Били су то тренуци спокоја какав сам осећао само у води. Лежећи на леђима гледао сам жуту ружу сунца како окреће небо око себе, и обале с мирисом врбака у наручју.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Тако, кад је приметио да ко шта не воли јести, он је баш то дао кувати. Кад је сазнао и приметио да ко не воли жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, али при трпези ипак је доста јео и хвалио како је добра,
Кад је сазнао и приметио да ко не воли жуту репу, он је баш то дао кувати; па и сам није волео жуту репу, али при трпези ипак је доста јео и хвалио како је добра, јер хоће да научи млађе на свашта.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Да јој се ово десило друге, или треће године, она би била умрла од стида и срама, скочила свакако у ту жуту, разливену, устајалу реку, што протиче под њеним прозором.
Одмах потом утону главачке у неку бездан жуту, зелену тамну, па сасвим мрачну и ледену, што се склопи над њим. Кад се опет појави, у светлости над водом, међу
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тај звучни зид и слика на главу изврнутог паркета, што је у том часу личио на жуту пучину виђену из авиона, оштар бол дланова који су пекли слепљени уз дрво карика, и осећање немоћи пред овом
ШЕТАЧ Када је Јоаким Марић пензионисан по потребама службе, добио је на растанку жуту ташну од свињске коже, упаљач »ронсон« и серију од три узастопна срчана удара. Од ташне се није одвајао.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
добију лирску топлину и звучност: На углу кестен погурен стоји, јесен му нову одећу кроји, шкарама сецка хаљину жуту, крпице златне лете по путу. (...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тишина се ваздан дере на ме, заспао сам од њене галаме. Један кројач у капуту жуту пегла сенке по ауто-путу. Лаган сутон с дрвета пануо и у глежњу ногу угануо.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
74. Иде соко, води соколицу; Влаго мајци - златна су јој крила. 75. Лијепо л’ је низ поље гледати Жуту дуњу међу листовима И снашицу међу ђеверима!
Одведе други ђевојку, На твоме коњу алату, У твоме жуту кафтану, И свилну пурли дуаку!“ Говори царе Лазаре: “Нека је, нек се удаје, Кад прво јутро устала, За Лазом тешко
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Понео сам са изложбе штампара и књиговезаца, једино лепе, једну књигу велику, румену и жуту. На њој слова подражавају старогерманске руне, у футуристички разливеном, дантеовски обасјаном кругу сунаца.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Опомене је да се диже И отера је сузну, бледу... Ал одједном на путу Докле још беше на доглéду, Кад су на њену косу жуту Заходног сунца зраке пале— Он опази где носи Црвене руже у златној коси. Грешница из Магдале. ГОЛГОТА Мрачно је небо.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
уз саме уши отег'о, или на морасту тамњанику што мирише ка' наш Андреја црквењак, или на црну каменичарку, или на жуту смедеревку, што је слађа од саме медовине и лепша од ћилибарских бројаница рудничког проте...
Ти не мораш све то појести, узми макар што год, бар ону велику, жуту караманку, што је с једне стране готово поцрвенела, а остало ће ти мачићи око тебе оглодати и посисати!...
до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим листовима угледаш жуту крушку... Гледаш је тако, гледаш, па тек угледаш на широким ракљама камен, што су га деца забацила млатећи крушке.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
да је то било, кад је у једној дугачкој и масној антерији од ћитајке продавао звиждаљке и петлиће од шећера, црвену и жуту лимунаду по марјаш чашу, па се једнако дере колико га грло доноси: »’Ајде, ’ајде! Ох, ала је ’ладно! Види, види!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Метаморфоза ларве у стакласту јегуљицу и улазак у слатке воде 20 ВИИИ. Метаморфоза стакласте јегуљице у жуту јегуљу 22 ИX. Метаморфоза жуте јегуље у сребрнасту 25 Х.
ВИИИ. Метаморфоза стакласте јегуљице у жуту јегуљу Стакласте, змијолике животињице, које су тако допрле до слатких вода у којима ће од тада пребивати, још нису
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Она га опет лепо нахрани и напоји па га уведе у жуту собу и рече му: „Не бој се ништа, опет ће долазити ноћас да те плаше; а ујутру ћемо гледати за ланац.
” Пробуди се цар и уплашен преврне узглавницу и нађе под њом траву жуту као жукови цвијет, те потеци на коњу пут оне горе ђе му је речено.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Брном. Пјевалица извади из фишеклије њекакву жуту смолу и предаде је Брни, поучивши га како ће свечера њом намазати два листа репуха, па их привијати на листове.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Видиш ли ово?“ промуцао је гледајући у жуту гомилицу. Њој се избриса осмех с лица, у чуђењу јој се згрчише уста, па.
Попа, Васко - КОРА
угашена лица кућа На смирене руке дрвећа Чека неприметно Да на обудовљени намештај под собом Пажљиво навуче Навлаку жуту КАКТУС Боде Румени облак длана И киша лаже Боде ужарене језике Мазги и сунца И небо ножевима љуби Сенку своју не
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
начинио је Њутн малу рупицу и пропустио кроз њу само зраке једне одређене боје Сунчевог спектра, било црвену, било жуту, зелену, плаву или љубичасту.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Касније, кад год сам гледао жуту пахуљу осмијеха што се рађа на измореним лицима патника, погнутих људи и забуђених жена по свим мјестима људске патње,
за собом смрад њиховог дима, њихове на катран мирисаве тарабе, њихове ране сијалице што кроз жичане нагупце лију жуту свјетлост на гњецави сутон.
(Ни то се не смије! Ништа се у животу не смије!). У облачне дане, кад угледам у вратима ону његову округлу, жуту сељачку главицу, као да угледам једно мало сунце.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Како рекли, тако начинили. Он остави своју цуру крај дрвета код царскијех двора, а из тета-лијиног репа ишчупа једну жуту длаку и потпали је, кад се лија претвори у златну цуру још љепшу од његове.
Каже му дјевојка: — Кад је само једна жута, испукни и ту једну. Превари се цар те испукне жуту длаку, кад се од дјевојке створи лисица; дјевојке нестаде, а лисица бјеж̓ из царскијех двора ван.
Сјаши с коња, привежи га за плот, на њену нека остане цура и чека те, а ти из мога репа извуци једну жуту длаку, па је потпали: ја ћу ти се створити у злату јабуку љепшу него је и твоја.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Није, наравно, само госпожа Дафина својом сенком и бојом очију везана за жуту, мутну реку испод себе и плаво небо изнад себе. И остали су ликови Сеоба везани за реке и небеса.
343 Памтимо да је госпожа Дафина, кад је, у Аранђеловој кући, први пут ушла у жуту собу где ће и издахнути, одмах одабрала место код прозора.
Таква је већина сцена где се описује Дафинина веза с Аранђелом, од часа када је ступила у његову плаво-жуту кућу на Дунаву, па док не издахне на крају осме главе.
Петровић, Растко - АФРИКА
кујне, лампе против олује, апотека, које као да су добиле витке, црне, атлетске ноге да би се пробијале кроз густу жуту и цветну травуљину. Затим остале слуге и бојеви са својим завежљајима, кувари, тумачи.
С друге стране пролазимо кроз једно сеоце где ми сви поклањају зубе од хипопотама; и потом се кроз жуту, блештаву савану упућујемо Светој Шуми, Комо-Ту; једној малој шумици необично зеленој, необично збијеној.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Црне грчке владике високих тенџерастих камилавки, бескрајно дугих и широких рукава и облапорна срца на жуту јаспру, свраћале су њему и благосиљале дом његов и торове његове.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ужас! Лауш, стар и уморан. Одсечено му је лево уво. Липти му крв низ жуту кожу и чекињасту браду. Василије Сунце пржи. Гори камењар. Слаткасти задах лешина у распадању.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ено она звезда, која је доскора била ситна, расте и бива све светлија. То је једно џиновско жуто сунце. Оно нам шаље жуту светлост; то се види по нашем оделу, а још лепше по Вашој коси која изгледа као суво злато.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
извлаче некакву блатњаву гужву, састављену из сраслих лоптастих облика, као јаја, онда их поре и халапљиво једу неку жуту, масну и љигаву материју. Гледамо их са отужним изразом лица. Они нуде и војницима. Али војници се нећкају.
Испред ње је једно гумасто дрво... — Видим... — А испред тога дрвета мало напред ону жуту пругу. — Добро. — То су наши ровови... — А они мало даље, паралелни са нашим, јесу бугарски — упаде командир.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Потемкине изданули у колима на великоме путу, да могу, као ти, умрети на друму, Кад точак разглиба глину жуту; Шибај кочијашу, терај царски у Струму, Ћут!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Недељама и месецима доносио је болесној суседи хлеб и млеко, а када је дошло пролеће, она му је поклонила прекрасну жуту лопту. Сада та лопта бесмислено чучи под креветом, јер је ђубре прекрило игралишта. — Еј, да ми је чаробна метла!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Па да чујеш јоште звекет златних гривнâ Кад наранчу жуту баци цура дивна, И да видиш осмјех и слатка јој уста, Би и тебе с мајком раставила пуста!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Он је за собом увјек на узици водио своју, сваком познату, жуту кују Жују и чим би неко почео да га задиркује, он је пуштао узицу и подвикивао: — Држи га, Жуја!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Бленуо за њом и чинило му се као да је остало трага од ње, као да види траг њен, — дугу зелену пругу од бундице и жуту од сукње и алеву од шалвара лепе и поносите Зоне Замфирове.
Кад обуче оне његове уске чакшире маслинове боје, а на груди танку жуту свилену памуклију, преко ње јелек и гуњче, опет маслинове боје — а све у силном гајтану — па се притегне
плете курјучић и непрестано мења оне пантљичице на крају курјучића; до подне измења их неколико — и зелену, и плаву, и жуту, и црвену, а после подне тако исто... Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је.