Употреба речи жуље у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Зашто ја двадесет година страхујем да ми не располуте главу? дукати жуље и пеку. Боли њихова тежина у недрима. Сићи ће с кола и ићи пешке. Вратиће се у Паланку. Сачекаће дан.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Па у памет се... и опет мили колона по један и гази по меком и ситном песку; ноге упадају, мали камичци жуље и вређају рањаве табане, и све је теже вући костуре.

Краков, Станислав - КРИЛА

Дах је постао кратак, сва су тела топла, ранац притискује, коса је ознојена под шлемом, ремени жуље, али се хита све брже. Сви ћуте, само што оружје звечи. Колона одједном стаде.

— На фронту новци доносе несрећу, тешио га је неко и са задовољством осећао како га жуље златници ушивени у појасу. Марџукић је изашао пред колибу. — Не виде се звезде... биће снега.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Из земље дрхће трептава јара. На људима пуна ратна спрема, и са њих капљу грашке зноја. Многе од њих жуље цокуле, те нарамкују... Некад смо завидели Немцима на њиховој спреми, док су наши ишли у исцепаним опанцима и боси.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

А ја, слушајући зорине славуље, Само ћутим, стојим, И господу своме покажем све жуље На рукама мојим. Из њих кад прочита сву повест човека, Радошћу ће сјати, И тамо где тече рајска златна река

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности