Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад има шта видети. Некакав грдан врањ упао му кроз пармачу у чакшире, па га то жуљи. Узе га и погледа колики је, кад и на њему однекуд пише: »25!« Љутит и озлојеђен, избаци врањ кроз прозор напоље.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Сваки час има он нешто да ради; час пали лулу, час га жуљи чизма па је свлачи, па онда испусти бич па силази с кола и иде бестрага натраг, а ви седите у коли па чекате.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНТА: Заклео сам се, не кажем да се нисам заклео, али он тада није био жив, а сада је жив. СПАСОЈЕ: Дакле, то тебе жуљи? АНТА: Па то, дабоме! СПАСОЈЕ: Чекај, молим те, сад ћу ти рећи. (Вади из џепа једну књижицу и прелистава је.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници се узврдаше. Неки седају да притегну обућу, друге жуљи торба па је скидају, а већина трчи у шипраг да сврши нужду. — Пожурите, пожурите!... Зар сада нађосте?!...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
сено, простро преко њега поњаву, па сад тапка рукама озго и гледа неће ли се наћи какав трн или дебља стабљика, да не жуљи ноћу господина.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Вуче бедно кљусе сипљиво и ромо, Бич га бије, улар стеже, жуљи руда. Вранче, ти си био пун снаге и воље, И долап си стари окретао живо.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Рекао је То да ме уједе, помисли Ђорђе, и би му мрзак човек који га прати на свим путевима, док га у недрима жуљи кеса дуката а чопори свиња и џелепи говеда протињу се између врзина ка Дунаву. „Да подмладиш Симку.
Женско се за другога рађа. Ђорђе брзо врати ниску ђинђува у џеп и грчевито стеже кундак пушке. Кеса с дукатима жуљи ребра, као да је белутак. Гурну руку у недра и помери је с леве на десну страну.
Тупа лупњава у уском кошу ребара, стегнутом гуњем и кожухом, а кеса с дукатима прљи кожу и жуљи ребра. Крцкање асуре и шкрипа кола неподношљиво тутње у бубним опнама, нараслим, великим као надувене гајде; воловски
угарци су опет људи, варошки окламиши и чанколизи, келнерај водоравно стоји, лампа право, увис дими, тешка глава жуљи му врат; Ђорђе долази себи: у кафани је, много је пио, обрукао се, мука му је... — Ико, све истерај напоље.
У рупу из које су ишчупали врбу набацали су лишће, мајка га увила у сукњу, да га земља не жуљи, И ставила на гомилицу лишћа. Ватру коју су му наложили угасила је киша. Плакао је од зиме.
Ивица довратка жуљи му чело. дуго не сме да уђе. Себе се боји. И ње. Она се двапут накашља казујући му да зна да је ту.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
вранац окреће га тромо, Малаксао давно од тешкога труда; Вуче бедно кљусе сипљиво и хромо, Бич га бије, улар стеже, жуљи руда. Вранче!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
бићу слободан још једно питање. — Ајд', ајд' да чујем. — Указ.... говори се... хн... да је потписан. — А, ту те жуљи?... Ускочио си, ускочио си... Шта ме гледаш, потпуковник си. Али... И ђенерал ставља рукавицу на уста.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не би се он ни попео да није било Матијиног подбадања. Није хтео да ме увреди, па није ни рекао да га жуљи моја грба и да му смета мој клецави ход.
Ја бих можда и остао тако непомичан још неко време, али маховина (знам да је она по мирису) ми жуљи лице и драшка ноздрве на кијање. Устанем, протегнем се и отворим очи. Видим: нисам се узалуд пео.