Матавуљ, Симо - УСКОК
“ питах. „Па нашло би се увијек ма шта, само њека је доста!“ У кући бјеше једна једина стељина, жућа но слама, сва изрешетана, и то ми бјеше простирач!... „Ето ко замјера цеклинској сиромаштини и црмничком ципилуку!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
прича почиње дуга како су пошла четири друга да траже Врапца и његов дом: магарац Сивко и мачак Марко, псетиште Жућа и дјечак Жарко пођоше Врапцу Црвеном.
Тамо и облак иде планином огрнут, каже, тешком сланином. А Жућа, опет, сазнао давно како је тамо забрањен пост, поваздан, каже, једе се славно, и у сну глођеш прасећу кост.
Милион миша, милион рупа!“ Увече мачка неста у тами, одјури некуд кроз мишји рај. Жарко и Жућа кренуше даље да траже Врапца и његов крај. Изиђе мјесец у руху жутом, заблиста срмом предио вас.
Жарко и Жућа, пјесмица каже, Црвеног Врапца по свијету траже. Са гране цвјетне пјесма се дигла, до Врапца доброг убрзо стигла.
Жарко и Жућа у чуду стоје, пред њима бљеште чаробне боје, смјешка се ведри безбрижни дан. Жарку се чини као да снива: какве ли
За шумом тајном, чаробном, негдје у крају незнаном, Црвени Врабац има дом. Тамо за ланцем планине сиве, Жарко и Жућа и сада живе, весели, срећни у крају том.
Под врбом старом, за дана врућа, са псећом браћом пландује Жућа и врти чупав реп. У ту сам земљу и ја наврнȏ тражећи једном злаћано зрно, снађе ме удес худ.
“ А побратим чудно режи, ал не бјежи. „Далеко је моја кућа, ја сам главом овчар Жућа, ноћни стражар као ћук, познаје ме сваки вук.
Док удариш длан о длан, четир друга створе план. Под прозор је Сивко стао, на њ се Жућа успентрао, на Жући се мачак кочи, а на мачка пијевац скочи, па
“ Као труба Сивко њаче, пијевац громко кокодаче, Жућа вије као вуче, а Цицибан мијауче.
Смјестише се четир брата: Жућа леже иза врата, мачак чучну уз огњиште, Сивко пред праг, на ђубриште, а
Дрекну газда, маглу хвата, у том Жућа иза врата, отисну се као бура, откиде му пола тура.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А могао је, с пуним правом... Растао би се Жућа с главом, Или би у ногу остао рањен; Јер ван обележеног места псима Као и људима Прелаз је најстроже забрањен!
Тролејбус сад јури, не трепћући, Силази на трг стреловито, право, Сунце, с њим, језди у истом смеру. И док Жућа одлази кући , Неко би могао рећи: „Браво!” Старом и добром кондуктеру.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ја, тобожни главар, а дошао да кметујем, частиће ме, велу. И јесу, вјере ми! Бјеше у кући некаква стељина, жућа но ова слама над нама, а шупља на неколико мјеста; и та једина бјеше у кући. То ми је био простирач.